Primer za ugled

U poplavi reklama koje pretenduju da liče na dokumentarce, čak realiti show (zbog čega valjda toliko i podsećaju na kućne amaterske video-snimke), najzad gledamo i nekolike koje nam, kako reklamama i dolikuje, prodaju fantaziju umesto realnosti.

Jedan takav fantastičan, gotovo naučno-fantastičan spot je onaj u kojem fudbaleri započinju utakmicu pred praznim tribinama jer – šta? Jer su svi otišli da operu zube posle jela! Što saznajemo kad kamera prikaže zapenjene navijače koji zdušno trljaju zube sve čekajući u beskrajnom redu pred klozetom. A da bi se sprečilo ponavljanje ovakvih nemilih scena na našim stadionima, tu su, naravno, te i te žvake ili bombone, zaboravila sam, koje možete koristiti umesto paste za zube.

Eh, laskavci jedni. Kako su samo smislili da nam tako podiđu. Naročito ako se prisetimo dokumentarnih snimaka navijača. A još naročitije ako se setimo svih onih spotova koji jadne muškarce prikazaju kao štetočine što od najranijeg detinjstva samo prljaju lep čist veš oko kojeg se žene toliko trude. A najnaročitije ako se setimo da smo po potrošnji paste za zube na začelju začelja, kao što, uostalom, i inače u evropskom kolu igramo na kecu. Dobro, za neredovno kupanje još i imamo izgovor: pa ne radim u rudniku pa da se svaki čas pirkam, ‘oćeš da se za’ladim po ovom kijametu (zimi) i ovoj promaji (leti) – i tu nam se teško mogu suprotstaviti argumentima o sapunima koji neguju našu kožu, jer mogu oni da neguju kožu koliko hoće, ali ako ne sprečavaju upalu pluća ili meningitis, daleko bilo – daleko im lepa kuća, barem do proleća. Retko pranje zuba je pak teže odbranjiva navika. Od redovnog pranja zuba još niko nije dobio meningitis, mada bi mnogi posumnjali na tu bolest kad bi videli da navijači umesto baklji i suzavca, vade četkice. I to svaki put kad pogrickaju neku sportsku zanimaciju za zube.

Ako uzmemo u obzir potencijal ovolikog tržišta, jedna pasta godišnje po glavi stanovnika, to je stvarno veliki gubitak za proizvođače. Dakle, ako nećemo da nas optuže da smo baš mi izazvali totalni kolaps globalne potrošnje, jasno je da naše navike održavanja higijene, odnosno odsustvo istih, moraju da se promene. Pitam je vas – kako? Koju biste kreativnu taktiku vi preporučili proizvođačima reklama? Aha! Vidite koliko je to teško. A ovamo umete da pljujete reklame koje vas nerviraju. C-c-c! Pogledajmo onda kako se to radi u razvijenim zemljama. Spot koji odnedavno i mi imamo prilike da vidimo prikazuje Afro-Amerikanca u nekom afro-američkom predgrađu (al’ sam politički korektna, a?) kako pere zube sve u šesn’est i još se udvara rođenoj pasti, i to toliko glasno da slučajni prolaznici (takođe slučajno dva afro-američka građanina i dva „obična“) pomisle da se njima obraća. Ne znam da li je tamo upalila taktika „ako zube peru čak i oni od kojih to najmanje očekuješ“ (ja mislim na navijače iz prethodnog spota, ne znam na koga ste vi pomislili), ali znam da mi imamo naše „manjine“ koje bi mogle da se iskoriste za takav spot. I da pospeše toleranciju i integraciju, a možda čak i prodaju sredstava za oralnu higijenu. Ili makar samo oralnu higijenu.