Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Preteraše s preferencijama: „istraživanja preferencija potrošača suhomesnatih proizvoda“, „višekriterijumska analiza preferencija potrošača“, „estetska preferencija procenjivača“, „mesečna istraživanja političkih preferencija“…
Preferencija je naklonost prema nekome ili nečemu, davanje prvenstva. Preferencijalnim ugovorom jedna država daje drugoj veće povlastice od onih koje se priznaju trećoj državi. To je davanje prvenstva, davanje prednosti nečemu, pretpostavljanje, u žargonu „tipovanje“, ili „knjiženje“. U kartama je to jača boja.
U „Sociološkom pregledu“ broj 4 za 2010. objavljen je članak „Preferencije ličnih i društvenih ciljeva srednjoškolaca Srbije“ u kome autori Bora Kuzmanović i Nebojša Petrović s beogradskog Filozofskog fakulteta komentarišu rezultate vlastitih istraživanja u kojima je 2426 srednjoškolaca bodovima od jedan do pet obeležavalo u kojoj meri su im važni pojedini lični i društveni ciljevi.
Lični ciljevi: 1. prijatelji – rečenica u upitniku „Da imam prijatelje koji će me podržavati i na koje se mogu osloniti u svakoj situaciji“ dobija najvišu prosečnu ocenu 4,42; 2. ljubav (4,37): 3. materijalni standard (4,32); 4. samostalnost (4,28); 5. znanje (4,06); 6. sigurnost (3,93); 7. uživanje-hedonizam (3,93): 8. samoaktualizacija (3,82); 9. zdrav život (3,82); 10. altruizam (3,79): 11. savesnost (3,75); 12. uzbudljiv život (3,69); 13: ugled (3,42); 14. postignuće (3,39); 15. društveno angažovanje (3,11); 16. popularnost (2,51); 17. podređenost (2,51); 18. društvena moć (2,04).
Društveni ciljevi: 1. zaposlenost (4,42); 2. socijalna prava (4,31); 3. životni standard (4,24); 4. ekološki ciljevi (4,23); 5. borba protiv kriminala i korupcije (4,14); 6. humaniji odnosi (4,06); 7. čuvanje tradicije (3,96); 8. razvoj nauke i kulture (3,96); 9. socijalna jednakost (3,95); 10. pravna država (3,78); 11. državni i teritorijalni integritet (3,74); 12. jačanje odbrambenih snaga (3,58); 13. demokratija (3,58); 14. dobri međunacionalni odnosi (3,57); 15. ulazak u Evropsku uniju (3,44), 16. jednopartijski sistem (3,32); 17. jaka privreda (3,13); 18. privatizacija (2,90).
Jasno je da deca žele da imaju prijatelje i da budu voljena i zaposlena, ali, šta mislite, zašto su privatizacija, ulazak u EU i jaka privreda na dnu njihovih preferencijalnih lista? Da im nije nešto sumnjivo?
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
