Pravo u glavu

U ponedeljak, 29. avgusta, u Gradskoj upravi grada Leskovca medijima je rečeno da je načelnica društvenih delatnosti Suzana Stanković-Ilić – smenjena. Razlog je izbor jedne od knjiga koju je najboljim osnovcima i srednjoškolcima, kao nagradu, uz diplomu i petice u knjižicama, podelio, lično, gradonačelnik Slobodan Kocić. Izgleda da je tu knjigu – pre svih u Leskovcu – pročitala jedna od nagrađenih učenica čiji je otac i prijavio neprikladnost poklona.

„Bio sam zaprepašćen kada mi je kćer pokazala pasus iz knjige u kome pisac skaradnim rečima piše o seksualnom činu između muškarca i četrnaestogodišnje devojčice“, rekao je otac devetogodišnje nagrađene učenice.

Kao reakciju na skandal, gradonačelnik Kocić je na odgovornost pozvao načelnicu društvenih delatnosti Suzanu Stanković-Ilić zatraživši od nje da podnese ostavku. Ona je to i obećala, ali nije ispunila obećanje zbog čega su je, na predlog gradonačelnika, smenili gradski većnici.

Suzana Stanković-Ilić se nakon toga pravdala da „ako je napravljen propust, onda je za njega podjednako kriv i gradonačelnik“, jer je on potpisao nabavku tih knjiga. „Bio nam je odobren budžet od svega 30.000 dinara, pa smo morali da se uklapamo, a oslonili smo se na izbor knjižare s kojom, inače, sarađujemo“, rekla je smenjena načelnica. Činjenica je da niko od darodavaca knjigu nije pročitao.

Mediji pominju još jednu činjenicu, a to je da su i gradonačelnik i smenjena načelnica kadrovi Demokratske stranke. To je bila jedna od najviše „obrađivanih“ informacija u komentarima na sajtovima medija koji su preneli ovu vest: „Ne mogu da verujem da je konačno neko zbog nečega otpušten“ i slično.

Druga zanimljiva grupa komentara govori o tome zašto se deci nisu poklanjali klasici kao provereno nekontroverzna literatura. Pravdanje o ograničenom budžetu pada u vodu jer se na svakoj trafici mogu naći makar izdanja „Večernjih novosti“ u kojima su klasici svetske ili ruske ili francuske književnosti, a njihova cena nije veća od 400 dinara po knjizi.

Treća zanimljiva činjenica u vezi sa Jovanovićevom Plastikom, knjigom koju je devojčica dobila na poklon, jeste da je to Jovanovićev književni prvenac i da se jednostavnim ukucavanjem naslova saznaje da je to „šokantni triler koji otkriva pravo lice tranzicije i noćnog života u Srbiji“. Neko bi pomislio da jedina korist iz celog skandala jeste „reklama“ za tu knjigu, ali, usled nečije greške, autor je u medijima potpisan kao Ivan Ivanović.

U jednom intervjuu, na novinarkino pitanje „Šta čitalac treba da očekuje od romana Plastik„, pisac, pukim slučajem, sporne knjige, odgovorio je: „Treba da očekuje udarac u glavu. I to prilično težak udarac.“

Inače, kakva je sporna knjiga, koja, pritom, na internetu nije dobila baš sjajne kritike, lako može (besplatno) da se pročita i na sajtu izdavača (Laguna). Za detaljiste evo jednog dela iz tog ponuđenog odlomka: „Ispustio sam cigaretu iz usta i bacio je na pod. Zgazio sam je. Dugo mrcvario na podu. Toliko dugo da je devojčici sa golim leđima prišao dečak sa mongoloidnom facom. Naravno, on je bio redovna mušterija u ovoj adekvatnoj zameni glamura za maloletnike. Prislonio se uz njeno rame i krenuo da šapuće nešto na uho devojčici. Kažiprstom je skidao znoj sa njene blago zakrivljene lopatice i igrao se sa njom, najverovatnije zamišljajući kako se isto tako ona igra sa njegovim testisima. Po mogućstvu – svojim jezikom. Smejala se. Znao je da će pristati na piće.“