Potemkinovske magle

Čitalac Milan Uzelac se čudi što koristimo „okoštali jezik“: „udes koji je zahvatio milione“, „civilizacijski kolaps“, „verbalni nacionalizam“, „kičma ideologije“, „uloga stranog faktora“, „amplituda u njegovoj nacionalnoj politici“, „ljudi s one strane zakona“, „bogaćenje na nesreći naroda“, „unutrašnja demoralizacija i moralno truljenje“ i – „potemkinovske magle“. Pa piše: „Da li možete da nam objasnite značenje gorenavedenih sintagmi – fraza – rečenica?“

Zašto bi se čudio, nismo imuni na novogovor, kao ni on sam: „gorenavedeno“ je birokratski izraz. Pa da počnemo tumačenje: „potemkinovske magle“, gde nas nađe, mora da imaju neke veze s izrazom „potemkinovska sela“. Grigorij Aleksandrovič, knez Potemkin-Tavričeskij, miljenik carice Kartarine Velike, verovatno i njen ljubavnik, da bi ostavio utisak na caricu, kada je ona 1787. putovala za Krim, u anektirane krajeve naredio je, navodno, da se pored puta po pustim stepama sagrade veštačka sela (zapravo kulise).

Neke hronike, međutim, kažu da je kovanicu Potemkinsche Dörfer („potemkinovska sela“) lansirao saksonski diplomata na Katarininom dvoru, Georg fon Helbig, koji nije tada putovao na Krim, već je dvorski trač citirao kao istinu u diplomatskim pismima i u Potemkinovoj biografiji, napisanoj deceniju posle kneževe smrti 1791.

Potemkin je nastojao da zadivi Katarinu, ali to je činio izgradnjom Crnomorske flote i arsenala, dao je i da se na obalama Dnjepra (Katarina je tamo putovala brodom, a ne kočijama) pale vatre i vatrometom ispisuje njeno ime, ali priča o selima-kulisama koja se na brzinu postave, pa razmontiraju, pa ponovo nameste nekoliko vrsta nizvodno, izgleda da je izmišljena. I simbol za obmanu je, verovatno, zasnovan na traču. Posle toga, mnogo puta je mnogo ljudi obmanuto i tračevima i „potemkinovskim selima“, pa su „lutali, kao guske u magli“.