Oštre kazne na prvom stepenu

Viši sud u Beogradu osudio je u utorak 25. januara na ukupno 240 godina zatvora petnaestoricu optuženih za učešće u grupi koja je na smrt pretukla francuskog državljanina Brisa Tatona u Beogradu 17. septembra 2009. godine.

foto: betaphoto

Ovom presudom je okončan prvostepeni postupak koji je intrigirao srpsku i međunarodnu javnost u poslednjih godinu i po dana i koji je ocenjen kao možda prelomna tačka u odnosu države protiv navijača koji koriste sportsku tribinu kao izgovor za kriminalne delatnosti.

Prva dvojica optuženih, Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća, koji su u bekstvu i za kojima je raspisana međunarodna poternica, osuđeni su na 35, odnosno 32 godine zatvora. Ljubomir Marković i Ivan Grković osuđeni su na po 30 godina robije. Ova četvorica su prema optužnici bili glavni organizatori napada na francuske navijače.

Vladan Suvajac, Jovan Karbić, Milan Vujović i Branimir Četnik osuđeni su na po 14 godina zatvora. Dragan Tomasović, Stefan Veličković, Milan Tarlać i Bojan Matijević osuđeni su na po 12 godina zatvora. Stepa Petrović i Dejan Stanković osuđeni su zbog nasilničkog ponašanja na pet, odnosno četiri godine.

Vladimir Bošković, kojeg je optužnica teretila da je pomagao učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, dobio je uslovnu kaznu od dve godine zatvora.

Osuđenicima je produžen pritvor do pravosnažnosti presude, a vreme koje su proveli u pritvoru računa im se u kaznu zatvora.

Izricanju presude u beogradskoj Palati pravde prisustvovao je ograničen broj ljudi zbog odluke suda da za ovu priliku ne koristi najveću sudnicu, pa je većina novinara i prijatelja optuženih ostala napolju. Zvanično objašnjenje je glasilo da je sudnica broj 3 jedina imala kabine za prevođenje, a u kuloarima se čulo da je sud želeo da izbegne prisustvo većeg broja ljudi zbog očekivanih oštrih reakcija.

Te reakcije su usledile ispred suda gde su okupljeni dobacivali novinarima da su oni stvorili atmosferu u kojoj je ovakav ishod jedini bio moguć.

Suđenje je posle nekoliko odlaganja započeto u aprilu 2010. godine i bilo je planirano da se pretres okonča veoma brzo jer su bila zakazana brojna ročišta u maju. Međutim, bilo je problema sa izvođenjem dokaza, pa se u jednom trenutku stekao utisak da će i ovaj proces trajati u nedogled. Za norme srpskog pravosuđa ovaj postupak je okončan brzo, ali će izricanje ovakve presude neminovno za sobom povlačiti komentare da su drastične kazne u većoj meri posledica opšteg pritiska javnosti da se već jednom krene u obračun sa huliganima nego što je tužilaštvo predstavilo nedvojbene dokaze.

Osuđeni imaju priliku da se žale Apelacionom sudu i tek posle tog postupka biće izrečene pravosnažne presude. Pored toga, na „organima gonjenja“ ostaje da pronađu dvojicu prvooptuženih za kojima je raspisana međunarodna optužnica.

S druge strane, javnost ima priliku da proceni da li ovakva presuda može i preventivno da deluje, odnosno da li će smanjiti divljanje ekstremnih navijačkih grupa u Srbiji i van Srbije, kada potegnu na put da „bodre“ reprezentaciju ili klub. Oni koji su u utorak osuđeni postaće heroji za svoje saborce na tribini, ali dugogodišnje kazne mogu da ih odvrate od ideje da će po izlasku na slobodu biti dočekani kao heroji, jer je neizvesno da li će takve grupe u budućnosti biti nešto važno u Srbiji.