Od srca i niže

Lepota ovog podneblja jeste u tome što ste mogli da birate 14. februar. Nekome je to bio Dan zaljubljenih, nekome sveti Trivun, nekome zadušnice. Nekome ništa od toga, a nekome, bogami, sve odjednom, samo malo zbrkano pa im je Dan zaljubljenih taman zgodno došao da ga, kao zadušnice Bože mi oprosti, proslave tako što će da daju pomen onome ko više nije s njima (a mogao bi da bude samo kad bi hteo da se promeni). Tim povodom se malo rastužilo nad sobom, malo proplakalo, a onda se prihvatilo zaštitnika vinogradara i plodova istog.

A bilo je i onih koji su tog dana odlučili da se i javno udvaraju. Neko konkretnoj osobi, neko najširoj publici. Po pola strane u „Blicu“ zakupili su izvesni Aca i Podravka. Aca se svojim oglasom obratio Marini molbom da mu oprosti („Pokušaj, imaš vremena.“) nastavljajući time slavnu tradiciju koju je pre nekoliko godina ustanovio jedan ruski bogataš kad je na moskovskim bilbordima objavio portret svoje žene s jednostavnom Ja ljublju tebja porukom. Novinarima je kasnije objasnio da je želeo da joj se na taj način zahvali što je zbog njega napustila karijeru glumice.

Nekoliko strana posle Acinog oglasa, mogli ste da vidite još jednu poruku za Dan zaljubljenih. Podravka, koja je sa ovog tržišta otišla pod sloganom „Od srca srcu“, vraća se kao „Kompanija sa srcem“. I s još nečim, očito. Da osim srca ima i ono što muškarcima stoji (s oproštenjem – visi) malo niže, Podravka je pokazala odlučivši se da Dan zaljubljenih čestita svima – bez obzira na to šta im je po kulinarskom i drugom ukusu. Ilustracija koja se definitivno izdvojila od svih reklama, a posebno onih namenjenih domaćicama, prikazuje šest kašika koje, s docrtanim brkovima ili frizurom, prikazuju sve ljubavne kombinacije: dva muškarca, dve žene, muškarac i žena.

Ali, ako je Podravka tokom ovih godina napredovala – mi nismo. To što smo 14. februara mogli da biramo dan po volji – ništa ne znači jer nam je sutradan, po običaju i navici osvanuo – Dan mrmota. I sve je opet bilo kao da ste se probudili nekog jutra krajem osamdesetih, početkom devedesetih, krajem devedesetih, početkom trećeg milenijuma… Isti političari, iste reklame. Čak i isti mantili. Ako je plejada ruskih pisaca izrasla iz Gogoljevog Šinjela, onda su političari, listom (listerom?) izrasli iz Slobinog mantila. Ili je to jedan isti mantil koji im daju za pred kamere ili je to (ljubav i) moda u svim partijama.

A da bi Dan mrmota bio potpun, osim socijalista, vratile su nam se i bajate reklame za koje smo takođe mislili da smo ih već odavno odgledali. Na primer ona: „Da si Biomed pila, sad bi u autobusu bila!“. Za neupućene, tj. one što su na vreme otišli odavde, to je rečenica koju iz prenapućenog autobusa izgovara nekakva šmizla, a sve podsmevajući se debeloj ženi na stanici. Isti retro doživljaj nudi nam i reklama „Revitabion za jačanje dlaka“. Prepoznatljivi iritirajući vrisak „A! Gubim kosu!“ dopunjen je iritirajućim i ko bajagi dvosmislenim (i ko bajagi šeretskim) upozorenjem da preparat koristimo samo za kosu. Srećom, sutra je novi dan. Nekim srećnijim narodima.