Nema opravdanja

„Što je stvorenje bespomoćnije, ima više prava na ljudsku zaštitu od ljudske okrutnosti“, pisao je Mahatma Gandi šaljući jasnu poruku – o veličini nacije i njenom moralnom napretku može se suditi po načinu na koji se postupa prema životinjama.

foto: reuters

U sredu uveče, 24. avgusta, u centru Smedereva, pronađen je pas sa odsečenom prednjom levom i zadnjom levom nogom. Povreda je bila stara dan ili dva. Načinjena je stručno, ekstremiteti su sečeni baš ispod zglobova. Veterinar koji ga je operisao tvrdi da povrede nisu mogle nastati slučajno, kao i da skoro nikada nije sreo tako miroljubivog psa. Pošto su životinji odsečene baš prednja leva i zadnja leva noga, teško je očekivati da će ponovo da prohoda.

Dan ranije, u Kraljevu, ispred azila za pse pronađena je kuja kojoj je nepoznati počinilac odrao kožu sa vrata. Kako pišu dnevne novine, keruša je do smrti bila na nogama.

Petnaestogodišnji D. Ž. iz Zaječara postavio je u ponedeljak (29.8) na svoj Fejsbuk profil fotografiju odrubljene pseće glave na panju. U pozadini je džak u kome se nalazi telo psa, a svuda se vide tragovi krvi. Na pitanje šokiranih ljudi zašto je to uradio, odgovorio je: „Zato jer me ujeo: D.“

Ovoliko količina okrutnosti nema objašnjenja. Strah, otupelost, loša situacija u društvu pa otud nedostatak empatije, ništa od toga ne može nimalo da opravda obesnu surovost nepoznatih počinilaca, koji će, sudeći po dosadašnjim iskustvima, ostati nepoznati organima gonjenja ili su previše mladi da bi im neko pravno „zamerio“.

„Zastrašujuće je. Ukoliko je mladiću od 15 godina zabava da ubije psa, odseče mu glavu, a onda se pohvali preko Fejsbuka, jasno je da, najblaže rečeno, ima sadističke sklonosti i da predstavlja opasnost za društvo u celini. Očigledno je tu prisutna i potreba da se privuče pažnja na sebe, ali i nedostatak bilo kakvog osećaja krivice“, kaže za „Vreme“ Nada Vujošević, klinički psiholog. „Takva i tolika agresija i brutalnost koju su ti ljudi iskazali prema životinjama sigurno ne može da se ograniči samo na životinje. Oni će kad-tad biti spremni da povrede drugo ljudsko biće, ako im se ono na neki način zameri i ako su im okolnosti ‘povoljne’.“

Ona dodaje da spoljni činioci, kada je reč o ovako dramatičnim ispoljavanjima agresije, mogu biti okidači, ali „oni samo provociraju ono što već postoji u nama“. Nada Vujošević smatra da u slučaju petnaestogodišnjeg D. Ž. veliku odgovornost snose roditelji.

Slučajevi nasilja nad životinjama u poslednje vreme su učestali. Obično nakon takvih vesti odmah usledi ono pitanje – ako je neko spreman da psu odseče dve noge i to tako smišljeno da ga onemogući da ikada više hoda, šta bi bilo da mu se neki čovek našao na putu. Pošto će najverovatnije svi ostati nekažnjeni, pitanje bi trebalo formulisati samo malo drugačije. Šta će biti kada mu se sutra neki čovek nađe na putu?