Navali narode!

Da li ste i vi primetili da političari reč „marketing“ koriste samo u negativnom značenju? Kad hoće da ocrne protivnike, oni njihove postupke okarakterišu kao „marketinške“, pa je nešto „marketinški trik“ (ili još češće: „prljavi marketinški trik“), „iskorišćeno u svrhu predizbornog marketinga“ ili „političkog marketinga“… Kao da je marketing nešto pogrdno, nešto čega se pametan stidi (a ni lud nije lud da se time ponosi). Ne daj Bože da pomislimo da je neko od njih koristio marketing. Ujte, ujte, zli dusi! Oni sve to rade pošteno (pa ko koga), bez zadnjih i prednjih misli (ma, skroz bez razmišljanja ako treba), od srca, prijateljski i samo za dobrobit zemlje, a marketingom se bave oni drugi – oni koji narodu zamazuju oči. Ajde dobro, te spotove ćemo još nekako i da snimimo i emitujemo, takav je red pred izbore, ali nemojte da mislite da su oni deo marketinga, taman posla. A vidite koliko je onaj drugi (protivnički) tabor potrošio para na spotove? Rasipnici jedni! (Doduše, kad im vidite kampanje, pomislite da ne lažu – izgleda da oni stvarno smatraju da je misliti i ponašati se marketinški – sramota!)

Masovna komunikacija podrazumeva komuniciranje s masom sredstvima masovne komunikacije da bi se masi (nama) prenela neka poruka. I da se u masi (opet mi) izazove željena reakcija (emocija, stav, akcija). Ali, pošto naši političari neće da se bakću teorijom, kod nas masovna komunikacija znači da oni masovno komuniciraju s nama, i to kad ko stigne i šta mu, jadnom, na um padne. A stižu, bogami, svi i svašta im pada na um. Pa posle optužuju medije da su ih izvadili iz konteksta, da su napravili montažu, našli imitatora da to izgovori… Ili optuže nas (konzumente njihove poruke) da se nismo dovoljno potrudili da ih pravilno razumemo – evo kako je portparol sve lepo razumeo (sedi, Maršićanin, petica, a vama da dođu roditelji u sredu na otvorena vrata).

Kad bolje razmislim – i dobro je što se ne bave marketingom. Znate li kad bi prodali neku robu? Malo morgen. Pa oni ne znaju ni šta im je proizvod, a kamoli kakva mu reklama treba. Zamislite sad takvu poruku: Navali, narode – kupite ovo mada vam uopšte neće trebati (ionako je samo protokolarno), ali ako ne kupite, to će biti sramota za državu koju, doduše, nemamo, ali se o njoj dogovaraju oni koje niste birali, što nije ni važno jer ionako nemaju vlast, a i kad bi je imali, svakako će na kraju o tome odlučiti Evropska zajednica ili već neko drugi pa vam je uopšte glupo i što ste pošli u kupovinu. Ali ako ne kupite ništa s ovih izbora, zabranićemo vam da ulazite u samoposlugu pa ćemo sami da biramo u parlamentu jer nam je stvarno dosta više takvih kupaca – ako hoćete referendum idite na otvaranje Merkatora.

Šta čovek iz toga da zaključi? Čak nam je i sam predsednički kandidat lepo rekao da ko izađe – kajaće se, ko ne izađe – kajaće se. Buridanovo magare bar nije moglo da se odluči između dva dobra, a mi stalno moramo da glumimo Sofijin izbor. I opet sam na kraju ja kriva, a oni pravi.

More, da li stvarno toliko nemaju pojma ili nas samo zamlaćuju?