Počinju pripreme za 2013, kada se navršava 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, dokumenta po kome je u istoriji hrišćanstva Konstantin Veliki ostao upamćen kao veliki verski pomiritelj i utemeljivač jedne vere, koju na samrti ipak nije primio. Ta slava zaobišla je cara Galerija, koji je dve godine pre Konstantina obnarodovao edikt o toleranciji hrišćana. Bilo je to u Nikomediji (Izmir) 30. aprila 311, a već sledećeg meseca Galerije umire i njegov pokušaj uvođenja duha tolerancije pada u senku kasnijih događaja. Multimedijalnim projektom „Koreni evropskog hrišćanstva“ koji se ovih dana predstavlja u muzejima jugoistočne Srbije, želi se skrenuti pažnja srpskoj javnosti na značaj rimskih imperatora sa našeg tla, u susret velikoj godišnjici koju će obeležiti hrišćanski svet. Povodom ove godišnjice, u Karnuntumu kraj Beča prošle nedelje okupili su se stručnjaci iz više evropskih zemalja i predstavnici muzeja iz Niša i Zaječara i razgovarali o obeležavanju ovog događaja.
„Galerijev edikt o toleranciji prema hrišćanima iz 311. godine nije sproveden u potpunosti samo zbog njegove prerane smrti. Ipak, značaj ovog dokumenta u istoriji hrišćanstva je nemerljiv, zaključili su stručnjaci iz više evropskih zemalja na ovom sastanku“, ističe direktor zaječarskog muzeja Bora Dimitrijević. „Austrijanci su se setili da je 308. godine u tom istom Karnuntumu bio održan sastanak četiri imperatora – Galerija, Maksimina Daje, Konstantina Velikog i Licinija. I oni su stavili naslov ‘Imperatori iz Karnuntuma su promenili svet’. Naime, tvrdi se da je tada definisana politika koja je kasnije iznedrila dva edikta o toleranciji hrišćanstva.“
Obeležavanje godišnjice donošenja Milanskog edikta počeće 2011. i u tome će i Zaječar imati značajnu ulogu, dodaje Dimitrijević. „Na sastanku je dogovoreno da se pažnja posveti 311. godini, gde bi glavni bili Karnuntum i Zaječar, odnosno Feliks Romulijana i Izmir u Turskoj, gde je Galerije mesec dana pre smrti obnarodovao svoj edikt. U toku su razgovori da bi se osmislili programi kojima bi u ova tri grada bili obeleženi svi oni događaji koji čine korene vere koja se održala na ovim prostorima sve do danas.“
Uzgred, predsednik Srbije Boris Tadić podsetio je prošle nedelje italijanskog premijera Silvija Berluskonija ne samo ko od naših igra u Milanu a ko u Interu, nego i na to da s teritorije današnje Srbije potiče mnoštvo rimskih imperatora. A papu Benedikta XVI da je Konstantin Veliki – Nišlija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
