Meridijani

Berlin: Demonstracije

Ultralevičari i anarhisti u Berlinu i Hamburgu obeležili su prvomajske praznike podizanjem barikada nakon čega su usledili i ozbiljni okršaji sa policijom. Više od 6000 aktivista u noći praznika podiglo je i zapalilo barikade u naseljima u istočnom Berlinu, a kada su stigle policijske snage da uklone barikade i rasteraju demonstrante, na njih su demonstranti bacali kamenice, flaše i molotovljeve koktele. Portparol berlinske policije kaže da je u sukobima sa demonstrantima povređeno nekoliko policajaca, a da je preko 40 izgrednika uhapšeno. Na desetine radikalnih levičara postavilo je barikade i u Hamburgu na severu Nemačke, paleći i lomeći pri tom automobile, telefonske govornice i radnje. Prvomajski sukobi između ultralevičara i policajaca u Berlinu gotovo su tradicionalni, pa je ove godine angažovano više od 9000 policajaca za razbijanje demonstracija u Berlinu, znatno više nego prethodne godine, kada je u sukobima uhapšeno preko 400 demonstranata a povređeno više od 200 policajaca. Ultradesničari i neonacisti su preko plakata u danima noći Prvog maja pozivali građane na kontrademonstracije i sukobe sa ideološkim protivnicima, ali se na demonstracijama koje je organizovala ultradesničarska Nacionalna demokratska partija pojavilo svega nekoliko stotina pristalica.

Modena: Jubilej

Italijanski tenor megastar Đulijano Pavaroti proslavio je nedavno 40 godina karijere u rodnoj Modeni. Na koncertu koji je trajao više od tri sata pridružio mu se španski kolega i prijatelj Hoze Kareras, ali je treći iz čuvene „tenorske trojke“ Plasido Domingo u poslednjem trenutku otkazao prisustvo na proslavi, jer je morao da se podvrgne operaciji. Nije otkriveno o kakvoj je operaciji reč, ali je Domingo već otkazao i odavno zakazan nastup u Bečkoj operi. Pavaroti će se krajem maja vratiti u Modenu da održi dobrotvorni koncert. Prihod od koncerta Pavaroti je namenio avganistanskim izbeglicama smeštenim u Pakistanu.

Ostin: Živeli!

Džena Buš (19), ćerka američkog predsednika Džordža Buša moraće da plati kaznu zato što su je policajci uhvatili u jednom kafiću u Ostinu u Teksasu kako pije pivo. Starosna granica u državi Teksas za konzumaciju alkohola je 21 godina. Dženu su u kafiću U zdravlje uhvatili policajci da pije pivo istog dana kada joj se otac spremao za Ostin, gde je trebalo da otvori muzej. Zamenik načelnika policijske stanice kaže da je Džena „sarađivala“ kao i tajni agenti koji je prate zbog zaštite a koji su se nalazili ispred kafića i „nisu znali da Džena unutra pije pivo“. Pošto su utvrdili da se Džena Buš nije napila, policajci je nisu uhapsili, ali će platiti kaznu koju bude odredio sud. Uobičajena kazna za ovaj prestup je, ili 200 dolara ili društvenokoristan rad. Nedavno je Džena platila kauciju za svoju maloletnu drugaricu koja je uhapšena zbog konzumiranja alkohola.

Bajkonur: Tito u svemiru

Američki multimilioner Denis Tito (62) prvi je interplanetarni turista. Tito se uz dvojicu ruskih astronauta vinuo u svemir sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, a za put je platio više od 20 miliona dolara. Tito se za put ozbiljno spremao godinu dana. Kazahstanska televizija emitovala je trenutak poletanja i videlo se kako razdragani Tito sedi pored komandanta misije Talgata Musabajeva. Kada ga je Musabajev upitao na engleskom kako se oseća, Tito je, ne skidajući osmeh s lica, na ruskom odgovorio: „Harašo!“ Tita su ispratili članovi porodice, među njima njegov sin Majk i prijateljica Don Ejbraham. Devet minuta nakon lansiranja kapsula se odvojila i Tito je zaplovio svemirom koji počinje otprilike na 200. kilometru iznad Zemlje. SAD su pokušale da odvrate Tita od eksperimenta izgovarajući se pri tom, argumentima da „još nije vreme za svemirksi turizam“. Kada nije uspeo da postigne sporazum sa NASA-om, Tito se okrenuo Rusiji koja je prihvatila da mu organizuje lansiranje u kosmos uz pozamašnu novčanu naknadu. Pre njega, Rusi su razmatrali slične ponude jednog saudijskog princa, britanske hemičarke i japanskog novinara, ali im je Tito dao ponudu koju nisu mogli da odbiju. Tito je odrastao u radničkoj porodici italijanskih doseljenika u Kvinsu u Njujorku. Fasciniran je idejom da se vine u svemir još otkako su Sovjeti lansirali Sputnjik 1957, i tada se zarekao da će sebi kad-tad ispuniti san o kome sanja još od dečačkih dana. Stekao je diplomu iz astronautike i radio je u laboratoriji za izradu motora za svemirske letelice u Pasadeni, što je u suprotnostima sa optužbama koje na njegov račun upućuju predstavnici NASA-e, koji kažu da je Tito „kosmonaut-amater“ i „ekscentrični milioner“. No snovi o tome da se jednom vine u kosmos i želja da bude što bliže istraživačkoj laboratoriji nije bila u skladu sa Titovom željom da se obogati, pa je sedamdesetih osnovao privatnu firmu. Procenjuje se da njegovo lično bogatsvo premašuje 200 miliona dolara. „Naročito mi je stalo da fotografišem Zemlju i međunarodnu svemirsku stanicu, a zatim da sredim utiske“, izjavio je Tito pred poletanje.