Meridijani

Skoplje: Preko „crvene linije“

Visoki predstavnik za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU-a Havijer Solana otputovao je u Budimpeštu na sastanak ministara inostranih poslova zemalja članica NATO-a bez spasonosnog rešenja za novonastalu krizu u Makedoniji. Nedavno formirana makedonska Vlada političkog jedinstva na ivici je raspadanja nakon što su lideri Demokratske partije Albanaca Arben Džaferi i Partije demokratskog prosperiteta Imer Imeri na Kosovu potpisali zajedničku platformu sa vođom političkog krila Oslobodilačke narodne armije Aljijem Ahmetijem. Vest da su Džaferi i Imeri sklopili dogovor sa vođom ekstremista Ahmetijem odjeknula je kao bomba u Skoplju, a predsednik Makedonije Boris Trajkovski, premijer Ljupčo Georgijevski i lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije Branko Crvenkovski rekli su Solani da su vođe albanskih partija „prešli crvenu liniju“, zahtevajući da ih Solana ubedi da se odreknu potpisane deklaracije. Premijer Georgijevski nazvao je albansko-albanski dogovor „objavom rata Albanaca makedonskoj naciji“. Istovremeno dok traju diplomatski napori predstavnika međunarodne zajednice da spasu Vladu političkog jedinstva, besne borbe u okolini Tetova. Takozvanu Prizrensku deklaraciju, koju su Džaferi i Imeri potpisali sa Ahmetijem, prema tvrdnjama makedonskih zvaničnika i određenih diplomata u Skoplju upriličio je američki diplomata Robert Frovik, šef misije OEBS-a u Makedoniji. I EU i misija pokušavaju da se ograde od deklaracije, dok američki predstavnici u Skoplju ne komentarišu kontroverznu ulogu Frovika, koga makedonski zvaničnici optužuju da je direktno posredovao u potpisivanju platforme na Kosovu. Frovik je u jeku optužbi otputovao za Bukurešt da bi se sastao sa predsedavajućim OEBS-a rumunskim ministrom Mirčeom Džoanom.

Deklaracijom se od makedonskih vlasti traži amnestija za pripadnike ONA-e, koja će za uzvrat da ponudi prekid vatre. Džaferi i Imeri upozorili su predsednika i premijera da biraju reči, obrazlažući svoj stav da kao lideri političkih partija makedonskih Albanaca imaju veće šanse da privole ekstremiste da polože oružje, što samo može biti u interesu mira u Makedoniji.

Oldam: Porast rasne tenzije

Rasni sukobi koji su prošle nedelje izbili u gradiću Oldam pored Mančestera najžešći su ovakve vrste u Britaniji u proteklih nekoliko decenija. U sukobima je povređeno više od dvadeset građana, među kojima najviše policajaca, a uhapšeno je stotinu, mahom mladih izgrednika. Sukobi su izbili kad je grupa mladića napala stanovnike naselja u kom žive pretežno Britanci pakistanskog i indijskog porekla. Zatim je u odbranu svojih sunarodnika i komšija pritekla grupa od stotinak mladića, što se ubrzo pretvorilo u veliku tuču, pa su na lice mesta ubrzo stigli i policajci. Na njih se, međutim, sručila kiša kamenica, sukobi su se rasplamsali i potrajali više od sedam sati, tako da su se preneli i na sledeći dan. U noći između subote i nedelje mladići indijskog porekla demolirali su pab Pola Beroa. U Oldamu rasne tenzije traju već mesecima, zbog čega su u jeku predizborne kampanje u Britaniji u ovom gradiću zabranjeni politički skupovi. Britanski premijer Toni Bler apelovao je na političare da se u predizbornoj utakmici suzdrže od komentara koji bi mogli još više da rasplamsaju etničke i rasne tenzije.

Venlo: McTrava

Po ugledu na lanac brze hrane McDonald’s, koji svojim mušterijama nudi mogućnost da ne izlazeći iz kola u restoranima kupe hranu, u holandskom gradiću Venlou gradske vlasti dozvolile su izgradnju kafića gde će kupci ne izlazeći iz svojih automobila moći da kupe manju količinu marihuane. Iako se lake droge nesmetano prodaju u kafićima u Holandiji, do sada se niko nije setio da mušterijama omogući i ovu novu komotnost. „Već sam dao šest intervjua novinarima“, nezainteresovano je odbio sedmog vlasnik kafića „Koreni“, ispuštajući dim koji je povukao iz džinovskog džointa. Gradske vlasti očekuju da će najbrojnije mušterije biti Nemci. Više od pet miliona stanovnika susedne Nemačke, naime, za samo sat vremena mogu da stignu u Venlo i da se nesmetano snabdeju marihuanom ili hašišom, supstancama koje su u Nemačkoj i dalje kontrolisane.