Meridijani

Bukurešt: Pomor delfina

Rumunska policija je prošlog petka u teritorijalnim vodama ove zemlje uhapsila osam turskih lovokradica koji su lovili u vreme zabrane lova. Sedam turskih brodova ilegalno je u more pored rumunske obale bacilo mreže dugačke ukupno čak 30 kilometara u koje su upleteni delfini, ajkule i druge ribe. Pomorska policija je nakon izvlačenja mreža utvrdila da je uginulo najmanje 11 ženki delfina, koje su nosile mladunce, a procenjuje se i da je više od deset delfina upleteno u mreže. Lovokradice su navodno koristile velike ribarske mreže koje su zabranjene u rumunskim teritorijalnim vodama zbog zaštite delfina. Ministar ekologije Petre Lifiću izjavio je da su mrtvi delfini ekološki zločin i najavio da će pisati turskom ministarstvu za očuvanje prirodne sredine od kojeg će Rumunija da traži veliku odštetu. Ekolozi su prošle godine procenili da u Crnom moru živi 2000 delfina, dok ih je četrdesetih godina prošlog veka bilo oko dva miliona. Kao najvažniji faktor uništavanja delfina navode se ribolov i zagađenje.

Budimpešta: Uništavanje dokumenata

Predsednik Mađarske socijalističke partije Laslo Kovač izjavio je prošle subote da se gomile dokumenata, nakon parlamentarnih izbora, ubrzano uništavaju. „Dokumenti u ministarstvima grozničavo se uništavaju, iako se u jednoj normalnoj evropskoj demokratiji dokumenti slažu u dosijee i predaju naslednicima“, izjavio je Kovač državnom radiju i dodao da je i on odložio dosijee nakon poraza socijalista 1998. godine. Po oceni Kovača, Mađarska danas ne izgleda kao moderna evropska zemlja, već više liči na Miloševićevu Srbiju ili Lukašenkovu Belorusiju. Kao razlog za loše stanje u Mađarskoj Kovač je naveo da poražene političke snage histerično reaguju na pretrpljen poraz, poput predsednika FIDES-a Zoltana Pokornija, dok se dosadašnji premijer Viktor Orban poneo kao korektan političar evropskog tipa.

Ankara: Amnestija zatvorenika

Na novi zakon o amnestiji, koji bi omogućio da Mehmet ali Agdža, koji je 1981. godine pucao na poglavara rimokatoličke crkve, deset godina pre isteka kazne izađe iz zatvora, turski predsednik Ahmet Nedžet Sezer prošle sedmice je stavio veto. Agdža je 19 godina proveo u italijanskom zatvoru, a trenutno je na odsluženju kazne u trajanju od 17 godina u turskom zatvoru zbog ubistva urednika turskog dnevnika Abdija Ipekčija 1979. godine i pljačke jedne fabrike u Istanbulu. U turskom zatvoru je od 2000. godine, pošto je prethodno pomilovan u Italiji. Po izjavi turskog predsednika Sezera, usvojeni zakon o amnestiji ima ozbiljne nedostatke jer predviđa smanjenje zatvorskih kazni bez obzira na ponašanje zatvorenika i nije usvojen većinom od 60 odsto glasova u parlamentu, pa zbog toga nije u skladu ni sa turskim ustavom. Nakon uloženog veta zakon će biti vraćen u skupštinsku proceduru. Prema zakonu o amnestiji iz decembra 2000. godine u Turskoj je oslobođeno oko 20.000 osuđenika. Usvajanje zakona o amnestiji obavljeno je u sklopu reformi zatvorskog sistema i poboljšanja ljudskih prava u Turskoj, koji su jedan od preduslova za prijem u Evropsku uniju.