Međuvreme

Đurđevdan: Dobrodošao svaki gost

„Mislili smo da ćemo ove godine slaviti u svom stanu, bili su nam rekli da će nam stanovi biti gotovi do kraja marta i da će nas raseliti, al’ eto, opet ništa. Da nam je samo da imamo vodu i struju, pa gde god da je. Sad nešto pominju kraj maja, al’ ko zna, možda to pričaju i zbog izbora“, kaže jedna od stanovnica romskog slama ispod beogradskog mosta Gazela.

Tri jagnjeta i jedno prase peku se na ražnjevima poređanim u kvadrat. Ražnjevi su postavljeni ispod samog mosta, za slučaj da počne kiša. Iz zvučnika grmi muzika koja se meša sa bukom automobila koji prelaze preko Gazele. Na improvizovanim stolovima oko vatre su tanjiri puni mesa, salate i kolača, boce sokova, rakije i piva. Trpeze moraju biti bogate i u najsiromašnijoj romskoj kući bar na Đurđevdan, makar se zbog toga kasnije gladovalo.

Taj dan se slavi u svakoj romskoj porodici bilo gde u svetu. Praznik u Indiji, Pakistanu i Avganistanu zovu Kakava, u Turskoj (H)erdelezi, u Srbiji, Bosni i Makedoniji Đurđevdan, u Hrvatskoj Jurdevo. Slave ga svi Romi, bez obzira na to koje su vere, jer je on za njih mnogo više od verskog praznika. Đurđevdan označava kraj zime, za Rome najtežeg perioda u godini, i dolazak lepšeg vremena.

Iz drugih krajeva naselja dolaze prijatelji da čestitaju praznik. „Ajde bahtalo to Erdelezi! Isto tuke bahtalo to Erdelezi!“ (Srećan Đurđevdan! – I tebi srećan Đurđevdan!). Pored vatre stoji i Delfina Ferizović, držeći u rukama mlađeg brata. Delfina je učenica prvog razreda srednje škole „Stefan Dečanski“ za decu oštećenog sluha, na tekstilno-kožarskom smeru (o Delfini je „Vreme“ već pisalo u broju 857 od 7. juna 2007). Njen sluh je oštećen oko 90 odsto, veoma teško govori, kao posledica meningitisa od koga je obolela kada je imala osam godina. Završila je Osnovnu školu za decu oštećenog sluha i govora „Radivoje Popović“ u Zemunu kao odličan učenik, osvajala prva mesta na takmičenjima iz hemije. I u srednjoj školi je odličan đak, upravo se vratila sa ekskurzije po Češkoj i Mađarskoj, koju su kao nagradu dobili najbolji učenici škole. Delfina je verovatno jedini stanovnik naselja koji neće ostati čitav dan na slavlju. U školi su joj rekli da ne mora da dođe na nastavu na Đurđevdan, ali ona ne želi da propušta časove.

Romi kažu da je svaki gost dobrodošao na slavu, iskazuje mu se veliko poštovanje. Nema svađa, na praznik se zaboravljaju stare razmirice. „Prolaze autobusi i kola, ljudi nam mašu i pozdravljaju nas, ali nađe se i drugačijih. Jutros je neki čovek došao i počeo da viče na nas jer smo pustili muziku preglasno. Rekli smo mu da nam je danas praznik, da valjda i mi možemo jedan dan da se proveselimo kad već ovako živimo, a on je počeo da nam psuje majku cigansku i da gađa zvučnike kamenjem. Zvali smo miliciju, i oni su ga posle naterali da dođe i izvini nam se. Daće Bog da bar ovaj dan mirno provedemo i ni o čemu ružnom ne mislimo…“

Momir Turudić

Kragujevac: Povratak Fijata

Gradski čelnici Kragujevca potpisali su u utorak Memorandum o strateškoj saradnji sa italijanskim Fijatom. Memorandum će na deset godina osloboditi Fijat plaćanja lokalnih poreza i taksi, dok će Srbiji obezbediti da dobije status slobodne carinske zone za izvoz automobila. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će ugovor o strateškom partnerstvu automobilskih kompanija Zastava i Fijat biti potpisan najkasnije do kraja juna. Dinkić je sa predstavnicima sindikata potpisao protokol o isplati otpremnina i zaostalih zarada u svim preduzećima Grupe Zastava, a predstavnici Fijata i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović potpisali su Memorandum o saradnji.

Prema Dinkićevim rečima, zahvaljujući saradnji Ministarstva ekonomije i Fijata, radnici koji dobrovoljno napuste Zastavu dobiće otpremnine od 300 evra po godini radnog staža, a radnicima koji odustanu od tužbi i zahteva za kamate na zaostale zarade za period od 1997. do 2001. godine biće isplaćen dug. Kako je naveo Dinkić, dug koji se procenjuje na oko deset miliona evra biće isplaćen u četiri rate. Prva rata otpremnina treba da bude isplaćena 20. maja.

Potpredsednik Fijata Alfredo Altavila najavio je da će Fijat u Zastavu uložiti najmanje 700 miliona evra i da će prvi Fijatov automobil u Zastavi na osnovu novog sporazuma biti proizveden 2009. godine. Altavila je uručio kragujevačkom obdaništu „Nada Naumović“ vozilo marke „fijat doblo“. Reč je o automobilu sa pet sedišta vrednom oko 16.000 evra. Altavila je novinarima rekao da će ugovor o saradnji torinskog Fijata i kragujevačke Zastave biti potpisan do kraja juna. Na ceremoniji potpisivanja memoranduma predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je povratak Fijata u Zastavu samo početak procvata čitave srpske industrije i svim građanima Srbije poručio da će se uskoro radovati onako kako se raduju Kragujevčani. „Bez Srbije nema razvoja jugoistočne Evrope, mi smo motorna snaga za razvoj čitave jugoistočne Evrope, u Srbiji se nalaze ljudi koji mogu da pokrenu razvoj čitavog regiona – i u Evropi to znaju. Kao što Srbija nikada neće odustati od svog Kosova, tako neće odustati ni od svog razvoja“, rekao je Tadić. Inače, Tadić je od centra Kragujevca do Zastavinog salona stigao vozeći novi model „fijata 500“, koji je zapravo savremena verzija popularnog „fiće“, prvog automobila proizvedenog u Zastavi.

Jovana Gligorijević

Sudija Vuk Tufegdžić: Rad u javnom interesu

Vuk Tufegdžić, sudija Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, koji post’o prepoznat kao istražni sudija u slučaju nastradalih gardista u Topčideru, kažnjen je, krajem aprila, u Opštinskom sudu u Mionici, sa 360 sati rada u javnom interesu, a zbog krivičnog dela ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti. Kako saznajemo, izrečena kazna je maksimalna, njeno izricanje je podrazumevalo i pristanak optuženog, a ukoliko kazna postane pravosnažna, pravni lek je žalba okružnom sudu, sudija Tufegdžić će u javnom interesu biti upućen kao ispomoć u neki starački dom, bolnicu, centar za socijalni rad ili školu. Kako „Vreme“, kako nego istraživački, saznaje, predmetnija Opštinskog suda u Mionici, Nikola Mirković, na ovu se vrstu kazne, koja nije uobičajena u pravosuđu, odlučio jerbo je smatrao da je ona najprimerenija, s obzirom na funkciju koju obavlja sudija Tufegdžić, te da bi kao takav trebalo da služi kao primer, a ne da ide okolo, skida gaće i pokazuje policiji Onu stvar.

A šta to radio sudija Tufegdžić da dobije ‘vako vaspitnu po meri kaznu? Sudski spisi kažu da je noć po Đurđevdanu, još 2006, u tri sata ujutro, policija u Mionici zaustavila vozilo u kome bio sudija i zatražila da se vozač podvrgne alkotestu. Sudija je sugerisao vozaču da odbije, i, reč po reč, zna li, bre, policajac ko je on, sudija Tufegdžić, oficir Vojske, više puta odlikovan, ali kako je policajac nastavio sa službenim aktivnostima sudija je prešao na aktivnosti skidanja donjeg dela trenerke, pokazivanja, uz srpsku verbalnu gimnastiku, šta ima ispod. Tek kad policajcu stiglo pojačanje, sudija sa drugovi priveden u policijsku stanicu, gde samo ćut’o, govorio da nema pojma o incidentu, i ponavljao da je on sudija, oficir, više puta odlikovan…

Kako „Vreme“, opet i jašta nego istraživački, saznaje, proces je trajao skoro dve godine zbog opstrukcije optuženih i drugih radnji koje se mogu podvesti pod pravnu gimnastiku. Tokom suđenja, oštećeni policajac Zoran Lazić tvrdio je da ga je zvao advokat optuženog Arsenije Katanić, te tražio da se nađu, i da ovaj promeni iskaz. Posle toga sudija Tufegdžić je otkazao punomoćje advokatu i sam se branio, a opštinsko tužilaštvo je protiv advokata Katanića pokrenulo izdvojen postupak.

D. Todorović

Nauka: Cena istraživanja

U 2008. godini budžet za nauku je povećan za 14,9 odsto. Zahvaljujući ovoj vrsti inicijative, Ministarstvo nauke je naučnim ustanovama omogućilo oko 40 miliona dolara za različite investicione radove. Naučnim institucijama koje se bave društvenim i humanističkim naukama dodeljeno je 800 računara, plate naučnih radnika su u više navrata povećane, a dodeljeno je i 650 stipendija, što je 210 više nego prošle godine. Ministarstvo nauke ima oko 300 međunarodnih naučnih projekata. Oko 94 odsto budžeta za nauku se ulaže u realizaciju naučnih projekata i zarade istraživača, no, izdvojena su i sredstva za pomoć Istraživačkoj stanici „Petnica“, a iz NIP-a i drugih fondova završena je zgrada za naučnike sa 134 stana, obezbeđen je softver u vrednosti od 5,5 miliona dolara, dok je 6,5 miliona dobijeno za kapitalnu opremu. Evropska komisija je za program iznošenja radioaktivnog istrošenog goriva dala 5,5 miliona evra, a verovatno najbolja vest je da je čak 30 naučnih projekata iz Srbije do sada prihvaćeno za finansiranje u Sedmom okvirnom programu Evropske komisije, što, pre svega, svedoči o njihovom kvalitetu.

S. B.

Vojska: Nestanak tenkova

Neposredno po zaključenju prethodnog (dvo)broja „Vremena“, poslednje nedelje aprila, elektronski i štampani mediji u Srbiji preneli su na prvi pogled senzacionalnu vest „o krađi četiri tenka sa vojnog poligona Čenta“ i to tako da su „ukradena četiri tenka T-34, a sa petog je odsečen i odnet zadnji deo“ (!). Ispostavilo se međutim da je „vest“ stara dve nedelje, a tenkovi najmanje oko pet decenija – T-34 je čuveni (neki kažu najbolji dosad napravljen) sovjetski tenk iz perioda Drugog svetskog rata, proslavljen u bitkama protiv nemačkih panzera kod Staljingrada i Kurska a najveći deo od bezmalo 85.000 proizvedenih primeraka napravljen je do početka pedesetih godina prošlog veka. Saopštenjem se potom oglasila i Vojska Srbije, odnosno Uprava za informisanje MO-a i pojasnila, radi istinitog obaveštavanja javnosti, kako „nije reč o tenkovima, već o olupinama koje su rashodovane pre više od trideset godina i služe isključivo kao ciljevi-makete za gađanje bojevom municijom prilikom vežbi avijacijskih jedinica iz vazdušnog prostora“. Krađe je, ipak, bilo, i primetio ju je i prijavio na nadležno mesto starešina na službi u komandi Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana (ViPVO) 9. aprila, a „organi Vojne policije su na licu mesta zatekli civila u izvršenju krivičnog dela, koji je, između ostalog, potvrdio da su (olupine) sečene, i u saradnji sa drugim licima iz Čente, odvožene radi prodaje“. Nakon uviđaja, zamenik okružnog javnog tužioca Novog Sada Aleksandra Lučić predmet je predala opštinskom tužiocu u Zrenjaninu i zrenjaninskoj policijskoj upravi koja vrši istragu o počiniocima krađe uz saradnju sa organima Vojne policije, „kao predstavnika oštećene strane“, kažu u MO-u i dodaju kako poligon „nije obezbeđen čuvarskom ili stražarskom službom (osim u vreme bojevog gađanja – prim. aut.), već se povremeno koristi za potrebe vazduhoplovstva“. Pre nekoliko godina Vojska Srbije i Crne Gore oglasila je da prodaje „u staro gvožđe“ viškove tenkova T-55 po početnoj ceni od 130 evra po toni, podsećaju beogradski mediji, a jedan T-34 teži nešto preko 30 tona. To jest, težio bi toliko da zub vremena i – do sada prilično uspešna – dejstva pilota po ciljevima na poligonu Čenta nisu uzela svoj danak.

I. Salinger

Veliki bački kanal: Konačno rešenje

Na jednom od štandova u Sava centru, tokom Ministarske konferencije u oktobru prošle godine, ekološki aktivisti su delili tegle sa muljem iz Velikog bačkog kanala. Ovaj ekstremno zagađeni vodotok, groznog izgleda i neprijatnog mirisa, predstavlja veliku opasnost za životnu sredinu i stanovništvo u Crvenki, Kuli i Vrbasu. Veliki bački kanal se, uz Bor i Pančevo, smatra najcrnjom ekološkom tačkom u Srbiji. Kako bi se ovaj problem najzad rešio, ministar zaštite životne sredine Saša Dragin je sa UNDP-om potpisao Memorandum o razumevanju u cilju sprovođenja projekta „Konačno rešavanje problema zagađenja i čišćenje Velikog bačkog kanala“. „Zbog svoje kompleksnosti, čitav projekat je podeljen u tri dela“, kaže Saša Dragin, objašnjavajući da će se u prvom delu izgraditi magistralni kolektor koji će prikupljati sve komunalne i industrijske otpadne vode, u drugom centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu, dok treći deo predviđa čišćenje i remedijaciju, kao najsloženiji deo projekta. Veliki bački kanal je star više od dva veka – pod imenom „Franc Jozefov“, otvoren je 2. maja 1802. godine. Izgradila ga je austrijska carevina, kao najskuplji privredni objekat, kako bi se povezali Tisa i Dunav od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta. Kanal su projektovali Jožef i Gabor Kiš, koji nisu dočekali njegovo otvaranje jer su smenjeni zbog prekoračenja budžeta. U drugoj polovini XX veka, u ovom kraju Vojvodine, uz kanal je podignuto mnogo privrednih postrojenja, ali se nije vodilo računa o prečišćavanju industrijskih otpadnih voda. Danas se deonica kanala ispod prevodnice u Vrbasu, duga oko šest kilometara, smatra za najzagađeniji vodotok u Evropi. Više od 400.000 kubnih metara mulja u kanalu je opterećeno teškim metalima (hrom, nikl, arsen, olovo, kadmijum), derivatima nafte i patogenim bakterijama. „Naše vode treba da budu razvojni potencijal, a ne izvor opasnosti“, kaže predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, koji je prisustvovao potpisivanju konačnog rešenja. Ukupna vrednost projekta je 45 miliona evra i on će biti dovršen u narednih nekoliko godina u saradnji Ministarstva za zaštitu životne sredine, lokalne samouprave i AP Vojvodine.

S. Bubnjević

Totalne komunikacije

U Beogradu je u martu počela sa radom nova agencija za totalne komunikacije: Ashley & Holmes Worldgroup Beograd. Ona je deo internacionalnog lanca grčke komunikacijske grupe Ashley Worldgroup SEE (agencije u 13 zemalja, sa više od 450 profesionalaca širom SEE-a), osnovane u Atini 1989. godine, i jedna je od najvećih i najnagrađivanijih komunikacijskih grupa u SEE-u (više od 200 nagrada na internacionalnim i lokalnim festivalima). Ashley Worldgroup se sastoji od šest kompanija: advertising agencije (Ashley & Holms), medijske kuće (United Media), audio-video i event produkcije (Le Spot production), kompanije za istraživanja (Alco), PR agencije (Politics) i kompanije za nove medije i CRM (Zen Team).

Merenje aerozagađenja

U Somboru je 5. maja otvorena automatska stanica za merenje zagađenosti vazduha i stanica za merenje koncentracije polena. Kako je na otvaranju rekao pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Zoltan Đarmati, Vojvodina do sada nije imala podatke o zagađenosti vazduha. Stanicama su pokriveni severni delovi Vojvodine, Sombor i Subotica, čime je omogućena razmena podataka o zagađenosti sa susednom Mađarskom koja takve stanice već poseduje.

Takmičenje

U Domu ratnih vojnih invalida u Beogradu 5. maja je održano takmičenje u poznavanju informacionih tehnologija na kome je učestvovalo 20 osoba sa posebnim potrebama. Cilj takmičenja bila je provera stepena motivisanosti osoba sa invaliditetom za korišćenje računarskih radnih stanica, kao i stepena poznavanja informacionih tehnologija radi stvaranja jednakih mogućnosti za zapošljavanje. Najbolji takmičari dobili su vredne nagrade – jedan laptop računar, digitalni štampač i digitalni fotoaparat. Takmičenju, čiji je organizator bio Zavod za informatiku i statistiku Beograda, prisustvovali su predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom iz Beograda, ali i cele Srbije.

Broj nedelje

U Srbiji godišnje oko 3500 ljudi oboli od raka kože, od čega nekoliko stotina od melanoma od kojih četvrtina završi smrtnim ishodom.

Agronjuz

Kao podrška rastućem interesovanju stranih investitora koji se odlučuju da ulažu u poslovanje u sektoru poljoprivrede u Srbiji, 7. maja počeo je da izlazi prvi

specijalizovani dnevni elektronski pregled informacija iz oblasti poljoprivrede – agronjuz (Agronews). Ova publikacija će svako jutro elektronskom poštom stizati na adrese svih značajnih kompanija iz sveta poljoprivrede u Srbiji, kao i svih stranih kompanija, potencijalnih investitora, omogućavajući im da se na reprezentativan način upoznaju sa svim dešavanjima u ovom sektoru i sa poljoprivrednim tržištem Srbije uopšte.

Besplatne vize

Sedamnaest članica Evropske unije odlučilo je u utorak, na inicijativu Francuske, da proširi režim besplatnih viza za srpske građane. Odluku o uvođenju besplatnih viza usvojile su Francuska, Slovenija, Austrija, Češka, Danska, Estonija, Grčka, Italija, Litvanija, Luksemburg, Kipar, Mađarska, Norveška, Nemačka, Slovačka, Španija i Švedska. „Evropska komisija i Slovenija kao predsedavajuća pozvali su 18. aprila zemlje članice Evropske unije da olakšaju izdavanje viza za građane Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana u perspektivi potpune liberalizacije viznog režima. Takođe, on predstavlja i znak da je EU u celini voljna da podrži stremljenje Srbije ka Evropi“, ističe se u zajedničkom saopštenju sedamnaest zemalja, koje je medijima dostavila ambasada Francuske u Beogradu.

Presuda

Vladimir Popović Beba osuđen je 5. maja u Petom opštinskom sudu u Beogradu na novčanu kaznu od 300.000 dinara po privatnoj tužbi advokata Slobodana Milivojevića. Popović je proglašen krivim jer je na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića izneo lažne tvrdnje da je sudija Života Džoinčević uhapšen u toku akcije „Sablja“ na osnovu Milivojevićeve izjave policiji. Ovo je prvi put da je Popović izgubio sudski spor u Srbiji.

Povećan „džeparac“

Iznos koji građani Srbije, rezidenti, mogu slobodno da iznesu u inostranstvo od 1. juna će biti povećan na 10.000 evra, umesto sadašnjeg limita koji iznosi 5000 evra ili protivvrednost različitih valuta uključujući i dinare, saopšteno je 6. maja iz Narodne banke Srbije (NBS). Kako je saopšteno, isti iznos nerezidenti će moći da u Srbiju unesu bez obaveze prijavljivanja carinskom organu.

Privremena sloboda

Haški tribunal je 5. maja pustio na privremenu slobodu generala u penziji bivše vojske Jugoslavije, Dragoljuba Ojdanića, kome sudi po optužnici za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine. Prema odluci sudija, Ojdanić će se u pritvor Tribunala u Sheveningenu vratiti 12. maja. Za vreme boravka u Srbiji biće pod neprekidnim nadzorom policije.

Nagrade za istraživačko novinarstvo

Povodom Međunarodnog dana slobode medija u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Ambasade SAD dodeljene su nagrade za najbolja ostvarenja i poseban uspeh u oblasti istraživačkog novinarstva. Nagrade za najbolja ostvarenja i poseban uspeh u oblasti istraživačkog novinarstva na Fakultetu dramskih umetnosti dobili su: Zoran Pavić, Boro Lazukić, Olivera Miloš-Todorović, Ivana Lalić-Majdak, Veljko Đurović i Ratko Femić.

Život

Dugogodišnja dopisnica „Vremena“ i Radija B92, komentator političkih zbivanja za RAI i BBC, sada dopisnica „Politike“, Svetlana Vasović–Mekina, ovogodišnja je dobitnica UNS-ove Povelje povodom Svetskog dana novinara, 3. maja. Nagrada joj je dodeljena za tekst objavljen 25. januara u „Politici“ u kojem je obelodanila dokument razgovora političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova Slovenije sa zvaničnikom SAD Danijelom Fridom. U tom razgovoru je iznet spisak zadataka koje bi Slovenija, kao predsedavajuća EU, trebalo da sprovede u procesu priznavanja nezavisnosti Kosova. Nastavak serijala tajnih dokumenata slovenačkog ministarstva spoljnih poslova bio je objavljen 5, 6. i 7. februara.

Svetlana Vasović-Mekina diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. U periodu 1986–1989. bila je novinarka i urednica u „Studentu“ i mariborskoj „Katedri“. Od 1987. godine piše za „Mladinu“. Objavljivala u NON-u, Mladosti, NIN-u, zagrebačkom „Danasu“ i „Globusu“, ljubljanskim medijima (Radio Študent, Teleks, „Dnevnik“, Subotnji prilog „Dela“). Organizovala je prvi javni nastup disidenta Milovana Đilasa u SFRJ od izlaska iz zatvora 1988. godine. Izvršna je urednica i koautorka više publicističkih projekata od Beograda do Ljubljane, početkom devedesetih objavila je seriju članaka, reportaža i razgovora sa albanskim političarima sa Kosova, uradila je intervjue sa brojnim domaćim i svetskim liderima.