Međuvreme

Republika

Udruženje ratnih dobrovoljaca i starih ratnika od 1912. do 1918. godine iz Andrijevice pokrenulo je inicijativu da se tom mestu dodeli status republike. Planiraju da povrate „nepravilno oteti dio teritorije Peć i Đakovicu, koje su vjekovima bile u sastavu ovog kraja“. Bivši ratnici su u nedelju 18. januara saopštili: „Mi Vasojevići tražimo potpunu samostalnost za bivši srez Andrijevicu, odnosno status republike koji je Andrijevica imala u vrijeme vladavine Njegoša.“ U obrazloženju zahteva navodi se da je taj kraj bogat prirodnim potencijalom, te da su brojni intelektualci i biznismeni rasuti širom sveta spremni da svoju moć i sposobnost ulože u republiku. Sa ovom inicijativom Udruženje dobrovoljaca i ratnika upoznaće nadležne u Crnoj Gori, kao i međunarodnu zajednicu.

Oranica

Mileševska eparhija Srpske pravoslavne crkve osnovala je fond „Beli anđeo“ iz koga će svaku porodicu pravoslavne veroispovesti koja dobije četvrto ili peto dete pomagati sa po hiljadu, odnosno dve hiljade evra. U eparhiji obrazlažu da na taj način žele da podstaknu prirodni priraštaj pravoslavaca.

Priraštaj

Pošto im je groblje postalo premalo, stanovnici sela Lipe kraj Smedereva pokojnike sahranjuju na privatnoj njivi. Na oranici veličine tri hektara Uroša Uroševića (66) već se nalazi 37 grobova i tri grobnice, a rodbina pokojnika obično sama bira plac bez dozvole vlasnika. Predsednik Mesne zajednice Ljubiša Kovačević najavio je da će problem biti rešen kupovinom druge parcele za groblje, s obzirom na to da Urošević za ar zemlje traži 500 evra, što Mesna zajednica ne može da plati. Dok se to ne desi, Urošević će nastaviti da fizički nasrće na one koji najmilije sahranjuju na njegovom zemljištu.

Zagađenje

Analizom parazitološkog zagađenja zemljišta u parkovima na opštini Stari grad, ustanovljena je kontaminiranost u 93,46 odsto uzoraka zemljišta, pesak namenjen dečjoj igri u 22,22 odsto i poliparazitizam u 54,33 odsto uzoraka. Utvrđeno je da je glavni zagađivač zemljišta pseći izmet u kome se ti paraziti nalaze. Ukupna zagađenost travnatih i peščanih površina u Beogradu je u 60,33 odsto ispitanih uzoraka, a slično stanje je i u parkovima Novog Beograda, posebno u predelu Ušća, Savskog i Dunavskog keja. Najviše su kontaminirani Akademski i Karađorđev park i Mali Tašmajdan. Iz gradske vlade najavljuju da će kompletan pesak u igralištima biti zamenjen. Međutim, jedino rešenje problema je promena Zakona o životinjama po kojoj će svako ko izvodi psa u šetnju biti u obavezi da sa sobom nosi pribor za čišćenje psećeg izmeta. Iz Vlade najavljuju i izgradnju azila za pse i mačke, ali dok se sva ta obećanja ne ostvare, deca će morati da pronađu zabavu na drugom mestu ili da rizikuju: ukoliko zaprljanim rukama u organizam unesu jaja parazita, stvaraju se larve koje se učaure u nekom od organa, najčešće u plućima i očima.

Pomoć

Najstarijoj humanitarnoj ustanovi na Balkanu, Opštinskoj organizaciji Crvenog krsta u Nikšiću neophodna je pomoć. S obzirom na to da je sve manje međunarodnih donacija, a da država i opština uopšte ne nude pomoć, nikšićki Crveni krst je ovih dana najverovatnije poslednji put podelio pomoć: hranu i novac za izbeglice i socijalne slučajeve. Ova organizacija osnovana je 1872. godine, a prema rečima predsednika Milorada Drekalovića samo od početka devedesetih godina zbrinula je više od 20.000 izbeglica iz svih republika bivše Jugoslavije. Situacija je pogoršana do te mere da dvojica zaposlenih već sedam meseci nisu primila platu.

Strele

U petak 23. januara Vojska Srbije i Crne Gore ceremonijalno će početi da uništava postojeće zalihe lakog protivavionskog sistema poznatog kao Strela 2M (NATO oznaka SA-7B). Uništavanje oko 1200 komada ovih navođenih raketa nije deo programa oslobađanja od zastarelog naoružanja koji SCG uveliko sprovodi, već gest dobre volje prema američkoj vladi. Naime, Amerikanci su ljubazno zamolili svoje bliže i dalje saveznike da se ratosiljaju oružja koje bi moglo da padne u ruke terorista ili iračkih ustanika. „Strele“ su došle na red pošto je prošle godine utvrđeno da je jedan američki helikopter u Iraku oboren upravo projektilom „strela“ proizvedenom u fabrici Krušik u Valjevu. Svečanom uništavanju prisustvovaće i američki zvaničnici, a slična ceremonija trebalo bi da se uskoro održi u Bosni, čije dve vojske takođe imaju „strele“ na lageru.

„Strele“ su, inače, rakete koje su se pokazale kao izuzetno efikasne u obaranju niskoletećih ciljeva, i obilato su korišćene u jugoslovenskim ratovima devedesetih. Relativno su jeftine i jednostavne za rukovanje, a glavna prednost im je u tome što je za postavljanje i ispaljivanje dovoljan jedan čovek. U Jugoslaviji su se na osnovu ruske licence proizvodile od sedamdesetih godina do devedeset treće, i rado su ih kupovale zemlje Bliskog istoka i Trećeg sveta, uključujući i Irak.

Da domaće „strele“ nisu dovoljno kontrolisane, ukazuje činjenica da je jedna raketa ovog tipa nađena u beogradskoj vili „Bosanka“ prilikom hapšenja biznismena Momčila Mandića. Doduše, nije primećeno da su Amerikanci najavili da će uništiti sopstvene izvozne hitove – na primer „stingere“ – nakon što su se ovi našli u rukama Talibana.

Knjižica

Žitelj sela Izvarice kod Žagubice Dimitrije Milanović uputio je dopis Narodnoj banci Srbije u kome zahteva isplatu ušteđevine koju je njegov pokojni otac Stanimir dao na štednju Homoljskoj banci iz Žagubice likvidiranoj 1946. godine. Početni ulog na knjižici koja nosi broj 194 je 10.000 dinara, a poslednji saldo iz maja 1939. godine 41.430 dinara. Pošto je banku likvidirao odbor Ministarstva finansija FNRJ, kapital je nacionalizovan. Ministarstvo finansija Srbije je kao pravni naslednik preuzelo kapital Homoljske banke. Stoga Milanović smatra da je novac njegovog oca država koristila i obrtala protekle 64 godine, te da bi on, kao pravni naslednik svoga oca koji je stradao u Drugom svetskom ratu trebalo da dobije celokupnu ušteđevinu sa pripadajućom kamatom sve do ove godine.

Malkom

Vlasnik američke kompanije Nukarko Malkolm Briklin, potencijalni strateški partner kragujevačke Zastave, s kojim je „najveća fabrika automobila na Balkanu“ ranije potpisala predugovor o formiranju zajedničke firme Zastava motors vorks, doputovaće, kako je najavio, krajem januara u novu posetu Beogradu i Kragujevcu, kada će se konačno izjasniti da li će ući u poslovni aranžman s kragujevačkom fabrikom automobila. U kragujevačkoj fabrici očekuju da Malkom „pokaže pare“, odnosno priloži čvrste bankarske garancije da je uspeo da obezbedi 200 miliona dolara, koliko se naobećavao da će uložiti u mešovito preduzeće, ali i da se izjasni o Zastavinom projektu kojim je predviđen razvoj novog domaćeg modela vozila srednje klase, koji bi po dizajnu i tehnološko-tehničkim performansama trebalo da bude konkurentan na stranom tržištu. Od kada je ponovo, pre dve godine, ponudio saradnju i finansiranje proizvodnje automobila za izvoz, dolazio je više puta: ili da produži rok za izjašnjavanje ili da potencijalnim ulagačima prikaže pogodnosti proizvodnje u Srbiji i kapacitet barske luke i odlazio s obećanjem da će ponovo doći. Svaki put je domaćinski ugošćen, kako već dolikuje. Moguće je da se on dvoumi da li da, pod uslovom da ga uopšte ima, novac uloži u proizvodnju automobila ili hrane, jer i nepismenima je jasno da se u Kragujevcu više nikada automobili neće proizvoditi. Za uspešan uzgoj svinja pismenost nije neophodna, istorija je to pokazala.

JUS

Posle suše koja je prepolovila žetvu u Srbiji, Direkcija za robne rezerve odlučila je da, kao bespovratnu pomoć poljoprivrednicima, obezbedi semensku pšenicu i veštačko đubrivo, kao što se i inače u ozbiljnim zemljama čini posle elementarne nepogode. Ispostavilo se, međutim, da je đubrivo „kršteno“ mlevenim kamenjem. Slučaj je prijavljen inspekciji, ali je otud stigao odgovor da se poklonu u zube ne gleda. Đubrivo na koje se poljoprivrednici žale proizvedeno je u pogonima Žitomedie iz Kule. Direktor tog preduzeća Miomir Đukić je odbacio sve optužbe tvrdeći da nije u pitanju kamen, već kalijum-hlorid, tako da je netačna informacija da je đubrivo imalo primese bilo kakvih komponenti koje nisu deklarisane ili koje ne odgovaraju JUS-u. Prisustvo nerastvorljivog krečnog kamena, koji nije deklarisan, dokazano je analizom sastava obavljenom na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Za krivično delo stavljanja u promet proizvoda čiji sastav ne odgovara deklaraciji predviđena je kazna zatvora od tri do pet godina, ali, iako je već bilo nekoliko optužbi i na račun drugih proizvođača veštačkog đubriva, do sada niko nije ni krivično gonjen ni kažnjen. A za ovogodišnju žetvu, ko te pita. Može se, kao i ove godine, pšenica uvesti.

Agroživ

Kao odgovor na nalaze Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, a povodom trovanja zemunske predškolske dece salmonelom, predstavnici kompanije Agroživ, najvećeg proizvođača pilećeg mesa u Srbiji, prošlog četvrtka su održali konferenciju za novinare na kojoj su demantovali da je meso iz ovog preduzeća zaraženo salmonelom. Naglasili su da su sve analize pokazale da je uzrok trovanja dece u zemunskim obdaništima krempita i zaključili da su dva zaleđena pileta iz Agroživa zaražena u samoj kuhinji, a ne u procesu proizvodnje. Predstavnici Agroživa istakli su i da ova kompanija pilećim mesom snabdeva bolnice, studentske domove i Vojsku Srbije i Crne Gore, i da do sada nije bilo nikakvih primedaba. Direktor Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Slobodan Tošović je, podsećanja radi, kada je rezultat analize hrane iz zemunskih vrtića objavljen, objasnio da je živina prirodni domaćin ove bakterije, da nije moguće analizirati svako pile i da se zbog toga meso mora dobro termički obraditi pre konzumacije. Kako u Agroživu znaju da baš nijedno pile nije zaraženo i kako je bakterija ipak uspela da uđe u zaleđeno pile, nije objašnjeno.