Međuvreme

Dim

U sredu 17. marta nepoznata osoba zapalila je deponiju automobilskih guma u Resniku. Naredna četiri dana vatrogasci su neprekidno gasili požar. Milan Milutinović, načelnik mobilne ekotoksikološke jedinice Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, rekao je za „Glas“ da je guma najverovatnije polivena naftom, a katastrofa izbegnuta zahvaljujući lepom vremenu i visokom vazdušnom pritisku – dim je išao u visoke slojeve atmosfere, a koncentracija opasnih jedinjenja bila je ispod dozvoljene granice. Radovan Draškić, član gradske vlade, kaže da su deponiju zapalili huligani koji su krenuli u grad na demonstracije, bacajući iz taksija baklju ili molotovljeve koktele. Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, rekao je da su vatrogasne ekipe stigle petnaest minuta po izbijanju požara, ali i da grad po ko zna koji put rešava problem koji je u nadležnosti Republike, s obzirom na to da se radi o opasnom otpadu. Iz opštine Rakovica medijima je upućeno saopštenje kojim se izražava nezadovoljstvo delovanjem vatrogasne ekipe, stepenom i kvalitetom gašenja. Prema njihovim informacijama, zapaljeno je 4500 tona guma i ugroženo zdravlje nekoliko desetina hiljada stanovnika, jer je dim prekrio teritoriju Rakovice i Voždovca. Božović je savetovao građane da se ne zadržavaju u zoni dima.

Grmeč

U ponedeljak 22. marta, devet godina nakon eksplozije u fabrici“Grmeč“ u kojoj je poginulo jedanaest zaposlenih, u beogradskom Okružnom sudu održano je prvo ročište povodom tužbe Mihajla Mučibabića čiji je sin Vojislav tom prilikom nastradao. Ročište je odmah odloženo za 14. maj zbog neodazivanja dvojice tuženih: Rajka Unčanina, tadašnjeg generalnog direktora „Grmeča“, i Radoslava Čobanina, direktora preduzeća JLP, koje je za potrebe Državne bezbednosti pokušalo da proizvede eksploziv. Čobanin je poznat i po umešanosti u aferi Orao iz novembra 2002. godine, kada je izbegao tužbu zbog pokušaja da proda rakete iračkom lideru Sadamu Huseinu. Milorad Kovačević, predsednik sindikata, rekao je da su zaposleni u „Grmeču“ ucenama i pritiscima naterani da u potpuno neodgovarajućim uslovima rade nešto što nije njihova profesija. Dobrivoje Jovanović, čiji je sin Branko takođe poginuo u eksploziji, kaže da mu je od „Grmeča“ ponuđen stan ako odustane od tužbe protiv direktora. Kaže i da je Branko neposredno pred nesreću ostavio ugovor o kupoprodaji stana i račune za kućne režije „za slučaj da mu se nešto desi“.

Pedesetak radnika „Grmeča“ dovezlo se fabričkim autobusom do Palate pravde da bi pratili suđenje.

Otpad

Milovan Bogovac, specijalista urgentne medicine koji se bavi proučavanjem štetnih dejstava jalovišta, kaže da je u Mojkovcu za poslednjih nedelju dana sahranjeno pet osoba umrlih od karcinoma pluća i bronhija. Prema ispitivanjima koje je obavio, broj pacijenata s malignim oboljenjima u tom mestu za deset godina uvećan je deset puta, obolelih od bronhitisa četiri i po puta, a broj astmatičara za sto odsto. Domaći i strani stručnjaci utvrdili su da se u jalovištu, koje se prostire na 14 hektara opštine Mojkovac, u koncentracijama nekoliko stotina puta većim od dozvoljenih nalaze kancerogene materije. U deponiji se nalazi 2,5 miliona tona teških metala, otpada bivšeg rudnika olova i cinka „Brskovo“. Bogovac tvrdi da je upravo to jedini moguć uzročnik bolesti. Na jesen i u proleće deponija se pretvara u jezero. Zbog ispitivanja štetnosti, pre nekoliko godina u jezero je ubačena mlađ šarana, koju su kasnije Mojkovčani imali na trpezama. Isto tako, sa smanjenjem padavina snižava se i nivo vode, pa deo deponije ostaje suv a vetar raznosi zagađenu prašinu. Bogovac kaže da je u kontaktu s predstavnicima nekih međunarodnih organizacija zainteresovanih za ulaganje sredstava u sanaciju jalovišta, međutim, pre početka sanacije neophodno je napraviti svu potrebnu dokumentaciju, na koju se već godinama čeka.

Prodaja

Firma Difens iz Zemun Polja, vlasništvo Ljiljane Buhe, supruge zaštićenog svedoka Ljubiše Buhe Čumeta, prodata je kanadskoj firmi Canadian for line highway construction. Pored mašina i asfaltne baze, Kanađani su preuzeli i šezdesetak radnika. Ljiljana Buha je u intervjuu za „Večernje novosti“ rekla da preduzeće pošto je dignuto u vazduh nije moglo da izmiruje obaveze, kao i da i pored kvaliteta, savremene tehnologije i jeftinih usluga više niko nije hteo da ih angažuje uz opaske „da neće da posluju s kriminalcem“. Prema njenim rečima, novi vlasnik će nastaviti da radi s postojećom tehnologijom, ali će doneti i nove mašine uz investiciju od oko sto miliona evra.

Trka

Udruženje penzionera iz Bijelog Polja je u ponedeljak 22. marta organizovalo trku za penzionere starije od 70 godina, na stazi dugačkoj 200 metara. Učestvovalo je deset takmičara, a prva tri mesta su nagrađena: Rajko Stevović (75) osvojio je 40 evra, Milorad Čogurić (78) dvadeset evra i Ramo Šemović (83) deset evra. Đole Šćekić, predsednik komisije za ocenjivanje, rekao je da cilj takmičenja nisu bile nagrade: „Cilj nam je bio druženje i da okruženju kažemo da u nama još postoji snaga duha.“ Ipak, jedan od učesnika, Toma Sretković (77), diskvalifikovan je zato što je dva metra od cilja snažno odgurnuo i oborio na asfalt pobednika Stevovića.

Zatvaranje

Vlasnik fudbalskog kluba „Veternik“ Nenad Opačić, optužen između ostalog za distribuciju heroina novosadskim narkomanima, prebačen je iz samice Centralnog zatvora u zajedničku ćeliju, kako bi mogao da priprema svoju odbranu pred sudom. Do daljeg, zatvorska uprava i sudbina su tako udesili, životni prostor će deliti s devetoricom narkomana, teškim heroinskim zavisnicima, koji takođe čekaju suđenje zbog već nekog kažnjivog dela koji su počinili. Tako je u Centralnom zatvoru simbolično zatvoren i pakleni krug droge: na istom mestu je heroinski izvor i utoka, diler i konzument. Jedino je medijator još na slobodi.

Snajperisti

Nepoznate osobe već mesecima ubijaju pse snajperskom puškom iz automobila marke opel kadet polako se krećući kragujevačkom ulicom Kralja Milana, kao i s prozora obližnje zgrade. Stanari ove ulice kažu da je u proteklih mesec dana na isti način ubijeno sedam pasa, od toga dva na igralištu, usred dana. U noći 18. marta ubijena su još dva psa: „Čuo sam pucanj i istrčao iz zgrade. Ispred ulaza broj pet cvileo je smrtno ranjeni pas, a ispred sledećeg ulaza ležao je još jedan ker, već uginuo, pogođen na samim vratima. Komšinica je brisala krv s betona, a deca, čiji su to ljubimci bili, plakala su i vrištala“, rekao je za „Blic“ Š.T., „koji je želeo da ostane anoniman jer se plaši da je u pitanju grupa manijaka koja već nekoliko meseci hara ovim delom grada i teroriše građane tako što puca na njihove pse“. U utorak 23. marta policija je uhapsila Dragana Jovanovića, člana izvršnog odbora Skupštine Kragujevca za komunalne poslove, i još jednu osobu.

Smena

Odlukom Vlade Srbije u četvrtak 18. marta Ozren Tošić razrešen je dužnosti republičkog komesara za izbeglice, a na njegovo mesto postavljen je Dragiša Dabetić, nekadašnji zamenik Sande Rašković-Ivić, od koje je Tošić pre nešto više od godinu dana preuzeo funkciju. Istim aktom smenjen je i Bojan Anđelković, Tošićev zamenik.

Upravo u trenutku kada se najnoviji sukob na Kosovu rasplamsavao, Vlada Srbije je sprovela smenu u instituciji u kojoj je kontinuitet u takvim okolnostima bio od izuzetno velike važnosti. Pri tom, bez ikakvih obrazloženja; čak ni Tošić i Anđelković nisu o smeni bili direktno obavešteni.

Uprkos ključnoj ulozi koju Komesarijat ima u ovakvim vanrednim okolnostima, Tošić nije bio pozvan ni na hitnu vanrednu sednicu Vlade koja je održana dan pre smene. Ipak, kao komesar, on je iskoristio svoje pravo da prisustvuje sednici.

„Sekretar Vlade Dejan Mihajlov čak je naložio da se spreči moje prisustvo, ali se na to nisam obazirao, jer sam bio svestan svoje obaveze. Bio sam u prilici da čujem Mihajlova lično kako na pitanje Mlađana Dinkića o tome zašto za komesara dovodimo čoveka koji je radio i za Miloševića, odgovara da je to smena na lični zahtev Sande Rašković-Ivić“, kaže za „Vreme“ Ozren Tošić.

Kada je novo rukovodstvo preuzelo Komesarijat, zateklo je višemesečna dugovanja i širok „prostor za korupciju“.

„Nove mere poslovanja koje smo sproveli uštedele su više od tri miliona dolara, ili oko 15 odsto budžeta Komesarijata. Postoje samo tri objašnjenja za ono što je do tada rađeno u Komesarijatu – nemarnost, korupcija ili nesposobnost“, kaže Tošić.

Najveća crna rupa budžeta još od vremena Bratislave Bube Morine bili su troškovi kolektivnih centara, gde su se ogromne količine para odlivale, primera radi, na plaćanje jednog izbegličkog dana preko 200 dinara, iako su realni troškovi iznosili svega sto dinara. I tako redom.

Dragiša Dabetić se 1985. godine zaposlio u generalnom sekretarijatu u SIV-u. Od 1992. godine radio je kao savetnik u predsedništvu savezne vlade, a 1997. je bio i šef kabineta jednog od potpredsednika. Promenu vlasti dočekao je na funkciji sekretara Ekonomskog saveta Vlade SRJ i sekretara državnog komiteta za saradnju sa UN-om i SFOR-om.

J. G.