Međuvreme

Privatnici

Tokom 2004. godine zatvorena je 181 privatna lekarska ordinacija. Zdravstvena inspekcija zabranila je rad ordinacijama koje nemaju rešenje Ministarstva zdravlja, ali i nekih legalno registrovanih ordinacija. U Ministarstvu zdravlja tvrde da pojedine privatne ordinacije pružaju usluge za koje nisu registrovane ili koje nije verifikovao Medicinski fakultet. Poseban problem su ginekološke ordinacije koje ne ispunjavaju uslove propisane zakonom, ali ipak ilegalno obavljaju abortuse. Osim ginekologa, ni mnogi stomatolozi ne rade po zakonu. U Ministarstvu zdravlja kažu da su neprijavljene intervencije često opasne po zdravlje pacijenata i mogu izazvati dramatične posledice, pa čak i smrt. Lečenje na crno teško je kontrolisati i još teže suzbiti. Inspektori su loše plaćeni i, kako prenosi ‘‘Blic’’, postoji sumnja da su korumpirani. Međutim, ni sama procedura kontrole rada privatnih lekara nije dovoljno efikasna. Inspektori mogu da konstatuju kako je lekar obavljao određene intervencije mimo propisa, posle čega se protiv njega podnosi krivična prijava. Slučaj se dalje prosleđuje tužilaštvu i tu se završava nadležnost inspekcije. Kada bi postojao zakon o lekarskim komorama, lekari bi za nesavesno lečenje mogli da budu kažnjeni oduzimanjem licence za rad. U međuvremenu, loše stanje u državnom sektoru pospešuje rad ilegalnih ordinacija.

Rudari

Za godinu dana, umre svaki dvanaesti rudar basena ‘‘Kolubara’’. Milan Đorđević, iz Sindikata EPS-a, tvrdi da je tokom prošle godine preminulo 1000 rudara od tumora ili infarkta. Po njegovom mišljenju, uzroci smrti su loši uslovi rada i velika zagađenost vazduha u okolini površinskih kopova. Đorđević kaže da je dramatično povećana smrtnost ne samo rudara već i članova njihovih porodica. U ‘‘Kolubari’’ ima 12.000 radnika. Prosečna starost rudara je 46 godina, a radna snaga se ne podmlađuje jer nema dovoljno zainteresovanih za rad u kopovima.

Zajednica

Kako bi srpski verski spomenici ostali očuvani u slučaju da Kosovo stekne nezavisnost, grčki profesor Evangelos Kofos, savetnik za pitanja Balkana grčkog Ministarstva spoljnih poslova predložio je a Eparhija raško-prizrenska prenela da bi trebalo stvoriti „monaško-pravoslavnu zajednicu Kosova i Metohije“. Ona bi obuhvatila najvažnije monaške zajednice, imala bi samoupravu po ugledu na Svetu goru i bila prilagođena kosovskim prilikama. Prema Kofosovom predlogu, svaki manastir bi predstavljao pravno lice verskog karaktera i imao bi međunarodni identitet. Monaškom zajednicom upravljalo bi se u skladu sa ustavnom poveljom koju bi ona sastavila, a koju bi odobrila Srpska pravoslavna crkva. Pošto se „vizija nekakvog oblika nezavisnosti Kosova polako pomalja na horizontu“, on je pozvao međunarodnu zajednicu da se angažuje na ovom i pitanjima demilitarizacije, isključivanja mogućnosti ujedinjenja Kosova sa susednim državama i omogućavanja mira i bezbednosti na Kosovu.

Pucnjava

Beogradska policija je u ponedeljak podnela krivičnu prijavu protiv Zorana Karića zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Brat Bogoljuba Karića je u petak u striptiz-baru „Marinela“, na Karaburmi, pucajući iz pištolja „sig sauer“ (9mm) ranio Đorđa Todorovića u kažiprst leve ruke. Kako očevici kazuju, Karić je bio iznerviran ponašanjem Todorovića, koji je pod dejstvom alkohola provocirao i vređao njega i njegovu pratnju na račun Karićevog imovinskog stanja, tražeći mu „soma“, pitajući ga šta on traži na Karaburmi i preteći da će mu iščupati grkljan. Svedoci još govore da je Todorović Karića gađao čašom kada je ovaj pokušao da napusti lokal, što je i bio povod za potezanje pištolja. Optuženom se ipak ne stavlja na teret neovlašćeno nošenje oružja za koje ima urednu dozvolu niti nanošenje teških telesnih povreda, s obzirom na to da je Todorović ranjen u levu šaku. Todorović je izjavio da je policija odmah po dolasku na lice mesta potvrdila da je Karić bio učesnik u incidentu. Dva dana kasnije, u nedelju, Karić se u pratnji advokata Zdenka Tomanovića pojavio u gradskom SUP-u i ispričao svoju verziju događaja. Advokat Tomanović je Karićevo učešće u incidentu okvalifikovao kao „školski primer nužne odbrane“.

Brak

Prema podacima Savetovališta za brak i porodicu, koje radi u okviru Gradskog centra za socijalni rad, sve veći broj građana obraća se ovoj ustanovi zbog teškoća u braku, vaspitavanju dece, nasilja u porodici i razvoda. „Iako i dalje postoje predrasude o tome da lične probleme ne treba iznositi pred drugima, obraća nam se više ljudi nego ranije. To se posebno odnosi na nasilje, jer je javnost postala osetljivija pa se žrtva oseća sigurnije, i nema osećaj krivice“, izjavila je Vera Despotović-Stanarević, rukovodilac Savetovališta. Od oko 1200 porodica koje se svake godine obrate ovoj ustanovi, trećina odustane od terapije već posle prvog susreta sa terapeutom. U 95 odsto slučajeva žene su te koje prve traže pomoć i obično se žale na usamljenost, nepoštovanje, nasilje i alkoholizam partnera, dok muškarcima smetaju uticaj rođaka na supružničke odnose, neverstvo i emocionalno nezadovoljstvo. Problemi u braku se javljaju kod ljudi svih nivoa obrazovanja i socijalnog statusa, ali u traženju pomoći u Savetovalištu prednjače oni sa srednjom školom i diplomom fakulteta. Prema tvrdnji zaposlenih u Savetovalištu, spremnost i želja da se otvoreno govori o problemima u braku veoma su važan korak ka njegovom rešenju.

Alternativa

Akupunktura, fitoterapija, homeopatija i druge tradicionalne metode lečenja, dijagnostike i rehabilitacije uskoro će, prema Nacrtu novog zakona o zdravstvenoj zaštiti, biti priznate i kod nas. Ovo je prvi put da je domaće zakonodavstvo odlučilo da se pozabavi tradicionalnim načinima lečenja kojima građani sve češće pribegavaju. Zakonom nisu precizirane metode koje će moći da se obavljaju, ali u njemu stoji da su dozvoljene metode koje ne štete zdravlju pacijenata, ne odvraćaju od zvanične medicine (koja se uči na fakultetu) i metoda koje su u skladu sa tradicijom izvođenja u svetu i kod nas. To što će alternativna medicina biti ozakonjena ne znači, međutim, da će njome moći da se bavi svako ko proceni da ima dara za to ili da ga je baba dobro podučila, kao ni to da će sve te „ordinacije“ biti zakonom zaštićene. Dozvolu za rad moći će da izdaje isključivo Ministarstvo zdravlja koje će obavljati stručni nadzor nad obavljanjem te delatnosti, a lekari kojima bude dozvoljeno da se bave ovakvim načinom lečenja podlegaće pravnoj, etičkoj, stručnoj, kaznenoj i materijalnoj odgovornosti. Zakon o zdravstvenoj zaštiti trenutno je na javnoj raspravi koja je počela 3. februara. Iako je rasprava trebalo da bude završena do 26. februara, produžena je za još mesec dana.

Štamparija

MUP Republike Srbije uskoro će početi sa štampanjem ličnih karata i pasoša. Nakon neuspešnog pokušaja proizvodnje registarskih tablica (na šta je u decembru 2003. godine oštro reagovalo somborsko preduzeće „Boja“, zbog bojazni da će 110 radnika i 42 invalida iz specijalne škole koje to preduzeće zapošljava ostati bez posla) srpska policija će se ipak upustiti u proizvodnu delatnost. Kako saznaje „Blic“, MUP počinje da gradi štampariju u Lipovici, a neophodna i papreno skupa oprema već je nabavljena na više puta ponavljanom tenderu, koji je prvi put raspisan još juna 2001. godine. Kompletan projekat nabavke opreme i izgradnje štamparije isfinansiraće, podrazumeva se, poreski obveznici. Ceo poduhvat koštaće, prema nezvaničnim podacima, od 80 do sto miliona evra, a rok otplate opreme firmama koje su pobedile na tenderu – „G&M“, „Tales“ i „Milibauer“ – iznosi pet godina. Izgradnjom štamparije, MUP je odlučio da preuzme vrlo unosan posao štampanja ličnih dokumenata, kojim se, inače, bavi druga državna institucija – Zavod za izradu novčanica, koji zapošljava 700 ljudi i ima opremu za taj posao. Zavod, međutim, nema opremu za čip tehnologiju (kojom se u Evropi mogu podičiti samo Belgija, Finska i Estonija), a republičkom MUP-u to se učinilo kao glavno opravdanje za otvaranje nove štamparije. Zavod za izradu novčanica u startu je bio diskvalifikovan tj. nije mogao da učestvuje na tenderu jer MUP nije tražio kartice (gotov proizvod), već opremu, očigledno unapred rešen da počne sopstvenu proizvodnju. U poslednjem ponovljenom tenderu za nabavku opreme iz februara 2003. godine, koji je više puta bio poništavan zbog brojnih nepravilnosti, MUP je promenio zahtev i zatražio opremu za izradu ličnih dokumenata sa najnovijom čip tehnologijom koja podrazumeva da se lična karta izrađuje i da izgleda kao kreditna kartica. Uz činjenicu da će poreski obveznici nepotrebno finansirati dve štamparije i duplirati kapacitete, postavlja se pitanje poštovanja Zakona o izdavanju dokumenata koji kaže da je Zavod za izdavanje novčanica nadležan za proizvodnju, a MUP samo za kontrolu dokumenata. Osim toga, ovim „privređivanjem“ MUP-a, Zavod će ostati bez 40 odsto godišnjih prihoda, njegovo poslovanje će se svesti na izradu novčanica i akciznih markica, pa će se povrh svega postaviti i pitanje viška zaposlenih u ovoj instituciji.

Kladioničari

Srpske kladionice su od ove godine proširile dijapazon svoga poslovanja, pa su u ponudu uvrstile i kvote za klađenje na dobitnike Oskara. Kako prenosi „Kurir“, favoriti su u svim kategorijama opravdali očekivanja, osim u konkurenciji za najbolji film i režiju. Kvota za pobedu filma Avijatičar bila je 1,45, a za pobednički Devojku od milion dolara čitavih 2,85. Pogodak u kategorijama najboljih glumačkih uloga donosio je malo novca – kvota na Džejmija Foksa bila je samo 1,04, a na Hilari Svon nešto viša – 1,25. Morgan Frimen i Kejt Blanšet doneli su svakome ko je na njih stavio sto dinara zaradu od 45 dinara.

Izrabljivanje

Preko pola miliona ljudi u Srbiji zarađuje za život u ilegalnim radionicama. Kako za „Blic“ kaže Majda Sikošek, glavni koordinator udruženja Felicitas koje se bavi radom u neformalnoj ekonomiji, mogućnost za ovako masovno izrabljivanje radne snage leži u potpisivanju sporazuma o bescarinskom izvozu čime je Srbija ostala lišena kvota za izvoz tekstilne robe. Za druge zemlje i strane proizvođače to je bilo zeleno svetlo da dođu i ovde angažuju naše ljude, a sistem ovog načina poslovanja funkcioniše tako što velika firma sklopi ugovor sa poslodavcem, a onda on pronalazi radnu snagu. O broju ljudi iz sektora nelegalne ekonomije može se naslutiti iz razmera rada na crno u Srbiji. U prošloj godini obavljeno je 119.799 inspekcija, a 46.635 ljudi uhvaćeno je da radi ilegalno. Kako u Ministarstvu za rad kažu za „Blic“, Požarevac je karakterističan za poslovanje na crno, a slična situacija je i u Zrenjaninu gde od 70 radionica za šivenje njih 40 nije prijavljeno. Gazde privatnih radionica najčešće su vojna lica i lekari. Radionice se uglavnom nalaze po podrumima, barakama i bivšim garažama, radni dan neretko traje i po 20 sati, a tempo rada je takav da poslodavac traži da nešto bude odrađeno „za juče“. Žene se najčešće bave industrijskim šivenjem delova ili celih proizvoda, a muškarci proizvode u radionicama delove za mašine. Mesečna zarada je u proseku 150 do 200 evra.

Obest

U prodavnici „Pet plus“ u Balkanskoj ulici broj 36 u Beogradu, kako „Vreme“ saznaje, mogu se kupiti neke od životinja koje su zaštićene zakonom: veverice i lasice. U prodavnici su 1. marta bile samo dve lasice, ali, kako je prodavačica rekla jednom od potencijalnih kupaca, uz kaparu se može nabaviti još. Cena jedne lasice je 10.000 dinara, a preporuka prodavačice je da se životinja hrani granulama koje se koriste za ishranu mačaka, kako ne bi napale vlasnika. Elvir Burazerović, PR Orke, kaže za „Vreme“ da životinje treba da se hrane prirodnom hranom, dakle živim mesom, i da upravo sugestija prodavačice govori o tome da ih ne treba držati kao kućne ljubimce. Razlog za to je što čovek egzotičnim životinjama ne može da pruži adekvatne uslove za život u kojima bi one ispoljile prirodne oblike ponašanja. Burazerović dodaje da „Srbija ima dobra zakonodavna rešenja, ali uvek padamo na ispitu kada je u pitanju primena propisa. Imamo svega nekoliko ekoloških inspektora na republičkom nivou, a Ministarstvo za nauku, tehnologiju i zaštitu životne sredine je neefikasno i zbog toga imamo ovaj problem. Drugi razlog je niska svest stanovništva i nepoznavanje elementarnih propisa.“