Međuvreme

Bogataši

Svi građani sa godišnjim prihodom većim od 986.640 dinara imali su obavezu da do 15. marta podnesu poreske prijave Poreskoj upravi. Objavljeni podaci pokazuju da je do navedenog roka prijave podnelo 7226 građana ne računajući one koji su prijave poslali poštom. Određeni broj poreskih obveznika svoje prijave šalje tek kada dobiju opomenu da će biti tuženi zbog utaje poreza, zbog čega će konačan broj prijava biti znatno veći od početnog. Poreznici smatraju da su ove cifre ohrabrujuće jer je prošle godine prijave u roku poslalo oko 5000 građana, a konačan broj prijava bio je oko 7200. Više od polovine prošlogodišnjih prijava podneli su Beograđani, među kojima prednjače žitelji Dedinja. Iz ovog naselja potiče i prošlogodišnja prijava sa najvećim iznosom, od 2,6 miliona evra godišnjeg prihoda, što je dvostruko više od drugoplasiranog na listi.

PDV

Donacija koju je humanitarna organizacija Čovekoljublje obezbedila za Klinički centar Srbije (KCS) trenutno čeka carinjenje u luci Bar. Prema rečima dr Zorana Janjuševića, direktora snabdevanja u KCS-u, donacija u potrošnom i sanitetskom materijalu vredna tri miliona dolara blokirana je zbog nemogućnosti primaoca da plati porez na dodatu vrednost u visini od 540.000 dolara. Na ovaj iznos dodaje se i ležarina koju naplaćuje luka i koja je svakim danom sve veća. On napominje da to nije usamljen primer jer je sličan problem nastao i kada je Evropsko udruženje nefrologa obezbedilo endoskopske aparate za nefrologiju, kao i u slučaju drugih donacija. Bolnice širom Srbije nisu u stanju da „predvide“ poklone i unapred izdvoje sredstva za plaćanje PDV-a. Ovakvo rešenje poreza dovodi KCS u položaj u kome je prinuđen da odbija donacije, od kojih je zdravstvo do pre tri ili četiri godine preživljavalo i uspevalo da se koliko-toliko modernizuje. Ministarstvo finansija je najavilo da će od maja ove godine biti pojednostavljena procedura i smanjen iznos poreza koji će primaoci donacija iz inostranstva morati da plate.

Pas

Sudija Opštinskog suda u Vlasotincu osudio je Dragana Jovića (40) iz sela Šišava na novčanu kaznu od 4500 dinara zbog batinanja Smilje Jović (56) sa kojom je u srodstvu. Dragan, bratanac oštećene, već je osuđivan zbog remećenja javnog reda i mira a prošlog leta je, bez vidnog razloga, napao Smiljku u bašti porodične kuće. Udarajući je pesnicama, odvukao ju je u obližnje kukuruzište gde je nastavio da je batina sve dok onesvešćenu staricu nisu spasle komšije. Smilja Jović se nakon presude obratila Odboru za ljudska prava i najavila žalbu izjavivši da je ponižena odlukom suda i da bi kazna za zgaženog psa na ulici bila veća od one na koju je osuđen njen napadač. Po njenim rečima, Dragan se posle presude još više osilio i počeo da preti smrću njoj i njenom bratu.

Pjesma

Žalbena komisija Evropske agencije za radiodifuziju (EBU) zaključila je u nedelju da pesma „Zauvijek moja“ grupe No Nejm nije plagijat, čime su uklonjene sve prepreke za njeno učešće na Evroviziji u Kijevu. Supervizor takmičenja Svante Stokselius objasnio je da je komisija razmatrala žalbe iz nekoliko zemalja i u svim slučajevima zaključila da navedene pesme ili njihovi delovi nisu emitovani pre 1. oktobra, što govori da nije reč o plagijatima. On je dodao da EBU nije razmatrao pitanje regularnosti izbora nacionalnog predstavnika jer su prema propozicijama takmičenja nacionalne televizije jedino odgovorne za izbor pesme, te da se njihova organizacija ne meša u način biranja predstavnika. Ovim saopštenjem nisu zadovoljni neki domaći muzičari i mediji, koji tvrde da je način izbora pobednika veći problem od toga da li je pobednička pesma plagijat. U međuvremenu, EBU je dobio više žalbi u kojima se tvrdi da srpski mediji bojkotuju pobedničku pesmu „Zauvijek moja“.

Farba

Dragan Ugrica, vlasnik pekare Stari Vračar, fizički je napao radnika Poreske uprave koji je zbog neizdavanja fiskalnog računa pokušao da mu zatvori radnju. Poreznik je pozvao policiju koja je vlasnika privela u policijsku stanicu. Policija je najavila da će protiv Dragana podneti krivičnu prijavu zbog napada na službeno lice, za šta mu je zaprećeno i zatvorskom kaznom.

Istovremeno, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević je u „Glasu javnosti“ izjavio da se njegovoj organizaciji javlja puno građana s pritužbom na kvalitet crnog hleba. Potrošači sumnjaju da je crni hleb, u stvari, veštački ofarban beli hleb, što može naškoditi dijabetičarima i drugim bolesnicima koji ne smeju da jedu beli hleb. Laboratorijskim analizama crnog hleba koje su stručnjaci Pokreta obavili u decembru prošle godine nije bilo moguće utvrditi da li je hleb obojen ili ne. Zaključak ispitivanja je bio da je kvalitet crnog hleba drastično opao. Kao jedan od načina za prirodno „farbanje“ hleba Bogosavljević je naveo korišćenje prepečenog ječma rastvorenog u vodi, kojim se beli hleb „pretvara“ u crni i prodaje po višoj ceni.

Nepal

Ekspedicija Serbian Way, koja je 28. marta trebalo da krene na vrh Kabra na Himalajima, odložena je do daljnjeg. Kako je za „Vreme“ izjavio organizator i vođa puta Dragan Jaćimović, problemi su nastali zbog pobune maoista u Nepalu. Nepalski kralj je uveo vanredno stanje u zemlji, raspustio vladu i parlament i stavio pod svoju direktnu kontrolu medije i vojsku, što je samo rasplamsalo pobunu. Poslednja mogućnost za polazak na uspon je nestala kada su pobunjenici zauzeli aerodrom od vitalnog značaja za dopremanje opreme i zaliha. Jaćimović kaže da je propuštena velika šansa jer je ekipa bilo potpuno spremna za osvajanje vrha, a za naredni termin biće potrebna nova priprema i planiranje. On je najavio mogućnost da ekspedicija krene u oktobru ili novembru ove godine u slučaju smirivanja situacije, ili najdalje na proleće iduće godine.

Sestre

Dve medicinske sestre iz Pančeva nedavno su tužile svoje bivše poslodavce jer im infekcija koksaki virusom, dobijena na radnom mestu, nije priznata kao profesionalno oboljenje. Njih dve su zbog infekcije dobile miokarditis, a virusom je zaraženo još petnaest njihovih koleginica u istoj ustanovi. Sve medicinske sestre zaražene su u vreme kada su zbog propusta uprave jedan toalet koristili pacijenti koronarnog odeljenja, osoblje i posetioci. Tužiteljke nisu penzionisane kao invalidi rada, te su prinuđene da penzijom od 8000 dinara plaćaju lekove koji uglavnom nisu pokriveni socijalnim osiguranjem. Zbog slabe zaštite medicinskog osoblja, Sindikat medicinskih sestara i tehničara tražio je da se uvede beneficirani radni staž i povećaju koeficijenti za pojedina radna mesta na odeljenjima gerijatrije, psihijatrije, neurologije i intenzivne nege ili da se bar priznaju posebni uslovi rada. Predsednik izvšnog odbora Sindikata Radmila Simović objasnila je da je Institut za medicinu rada pre dve godine priznao ove posebne uslove, ali da se toga ne pridržavaju direktori ustanova zbog čega radnici i dalje ne dobijaju duži godišnji odmor, skraćeno radno vreme i pomoćne radnike.

Kocka

Porast broja patoloških kockara, evidentan u svim zemljama u tranziciji, ne mimoilazi ni našu zemlju. Kako objašnjava dr Vera Trbić, šef Centra za porodičnu terapiju alkoholizma Instituta za mentalno zdravlje, ovoj instituciji se radi odvikavanja od kocke najčešće obraćaju muškarci od 20 do 24 ili stariji od 40 godina. Većina traži pomoć tek kada kockarski dugovi zaprete da ih potpuno unište jer mnogi od njih duguju i 40.000 evra, ili više. Patološki kockari se od onih koji se kockaju iz zabave najlakše raspoznaju po tome što ne procenjuju koliko novca mogu da ulože i ne prekidaju igru čak ni kada gube. Patološko kockanje kao poremećaj ima nekoliko faza i traje godinama, a lečenje je dugotrajno i uz obaveznu pomoć stručnjaka.

Stanovi

Dogovor Ministarstva odbrane i Smiljka Kostića, gradonačelnika Niša, o izgradnji 2000 stanova za vojsku u zamenu za kasarne, prema tvrdnjama Dragana Domazeta, bivšeg ministra za nauku i tehnologiju, nije legalan. Domazet je u intervjuu „Danasu“ objasnio da su vojni objekti ranije bili u vlasništvu savezne države, te da su formiranjem državne zajednice SCG prešli u svojinu država-članica. „Sve nepokretnosti kojima raspolaže Vojska ili ŽTP pripadaju Republici, i samo nadležni republički organi mogu odlučiti šta će učiniti s njima“, objasnio je on. Upućeni veruju da bi posao mogao biti sklopljen tako što bi Niš ustupio zemljište kompaniji Engel, koja bi izgradila veći broj stanova od kojih bi 2000 dobio grad. Stanovi bi zatim bili ustupljeni vojsci u zamenu za kasarne. Domazet dodaje i da gradonačelnik nema pravo da samoinicijativno sklapa ovakve aranžmane jer je vezan odlukama Skupštine grada, ali je poseban problem što u Nišu još nisu konstituisani svi lokalni organi vlasti, pa se zasedanja Skupštine odlažu iz sedmice u sedmicu. Dogovor ministra odbrane Davinića i gradonačelnika Kostića nije nova ideja; sličan je pravljen 2001. i 2002. godine, ali se od toga odustalo jer su pravnici objasnili da taj posao nije „čist“.

Fizičari

Prošle nedelje dodeljena je prestižna domaća nagrada za fiziku ‘‘Marko V. Jarić’’. Nagradu su, upravo u Svetskoj godini fizike, podelili Nemanja Kaloper sa Kalifornijskog univerziteta (SAD) i Zoran Petrović sa Instituta za fiziku u Zemunu. Prof. dr Nemanja Kaloper ostvario je značajne naučne rezultate u uspostavljanju veza između kosmologije i fenomenologije struna i svojim radovima omogućio iniciranje nove oblasti svetova-membrana. Prof. dr Zoran Petrović je tokom svog istraživačkog rada znatno doprineo izučavanju kinetičkih pojava pri transportu naelektrisanih čestica i osobina električnog pražnjenja na niskim strujama i pritiscima. Oba laureata su velik deo svoje naučne karijere – izuzetne i po svetskim merilima – proveli izvan Srbije. To je uobičajeno za dobitnike nagrade ‘‘Marko V. Jarić’’, pošto se ona dodeljuje svim našim fizičarima, bez obzira na to u kojoj zemlji trenutno žive i rade. Zbog toga se ovo priznanje ponekad naziva i „srpski Nobel“. Nagrada je ustanovljena 1998. godine u spomen na prerano preminulog Marka V. Jarića, jednog od najtalentovanijih fizičara u poslednjim decenijama. ‘‘Marko Jarić, srpsko-američki fizičar, svojom natprosečnom obdarenošću uzdigao se u sam vrh svetske fizike u oblasti kondenzovanog stanja materije’’, kaže za ‘‘Vreme’’ prof. dr Ilija Savić, predsednik Društva fizičara Srbije. Nagradu sponzoriše Kongres srpskog ujedinjenja iz SAD, a njeni prethodni dobitnici su dr Ivan Božović, prof. dr Nikola Konjević, prof. dr Miodrag Kulić i prof. dr Leonard Golubović.

Komuna

Na salašu koji se nalazi pored puta između Subotice i Horgoša prošle godine osnovana je zajednica Tau za lečenje od narkomanije. U ovom azilu pod imenom Kuća mira boravi deset ovisnika o heroinu koji su podvrgnuti specijalnoj terapiji. Zajednicom upravlja otac Karlo Harmat. Ovaj duhovnik je bio starešina franjevačkog samostana u Novom Sadu, a već godinama je zainteresovan za probleme vezane za narkomaniju. U radu sa štićenicima Kuće mira otac Harmat primenjuje italijanski model “ćenapolo“ koji se uspešno primenjuje za lečenje narkomana u Milanu i drugim italijanskim gradovima. Model podrazumeva osnivanje malih komuna u kojima narkomani uz podršku voditelja pokušavaju da prebrode prvo apstinencijalnu, a potom i egzistencijalnu krizu. Većina žitelja komune Tau jesu mladi ljudi a, kako piše “Politika“, 70 odsto njih uspeva i da se izleči. Borba protiv bolesti ovisnosti jeste dug i dramatičan proces koji zahteva veliku istrajnost duhovnika u komuni ali pre svega i samih bolesnika. Izlečeni narkomani polako se vraćaju normalnom životu, a deo njih ostaje u komuni gde rade kao voditelji novim bolesnicima.

Plakati

U centru Beograda prekjuče su izlepljeni plakati koji pozivaju na bojkot medijske kuće B92. Potpisnik poruke je Nacionalni stroj koji uz pozdrav „Srbija Srbima“ poručuje: „Bojkot zbog antisrpskog delovanja, pogubnog uticaja na srpsku omladinu, podrške nezavisnosti Kosova, podrške širenju narkomanije, homoseksualizma i drugih bolesti sa Zapada i podrške multirasnom novom svetskom poretku.“ Ulaz na Jevrejsko groblje i zgrada u kojoj se nalazi Helsinški odbor za ljudska prava išarani su sličnim parolama. U zaglavlju plakata je Davidova zvezda unutar koje je znak B92. Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava i G17 plus osudili su rasizam i pritisak na medije a predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je hitnu istragu o ovom slučaju.

Klizišta

Prošlog petka pokrenula su se klizišta u Resniku. Tom prilikom oštećeno je četrdeset stambenih kuća. Beograd je obezbedio jednokratnu pomoć ugroženim stanovnicima a zbog velikih oštećenja, deset porodica moraće trajno da se iseli iz svojih kuća. Poslednjih godina je zbog pomeranja klizišta u Beogradu oštećeno više od 2000 objekata. Beogradskih klizišta ima oko 2350, a zauzimaju površinu od 130 kvadratnih kilometara, što čini 7,6 odsto teritorije grada. Na dve trećine lokacija dolazi do manjeg pomeranja tla, dok trećini preti opasnost od odrona. Na stabilnom tlu nalaze se centralne gradske opštine (Stari grad i Vračar), i Novi Beograd. Bespravna gradnja najčešća je upravo na klizištima. Prema podacima Zavoda za geotehniku Instituta za puteve Beograda, u gradu je tokom prethodnih nekoliko godina sanirano 800 kvadratnih metara klizištâ, što iznosi tek 0,05 odsto površine grada.