Međuvreme

Raspad

U Crnoj Gori se raspada opozicija. Tradicija cepanja političkih partija nije strana ni Srbiji ni Crnoj Gori, ali Crnogorci su prošle nedelje doživeli presedan. Pošto je jedan od lidera Liberalnog saveza Crne Gore odlučio da osnuje Liberalnu partiju i odveo dobar deo članstva LSCG-a, ono malo članova što je preteklo odlučilo je da „zamrzne“ rad. Ubrzo po samoukidanju LSCG-a, virus podele proširio se i na najjaču crnogorsku opozicionu stranku, Socijalističku narodnu partiju. Posle katastrofalnog neuspeha na lokalnim izborima u Nikšiću, iz Glavnog odbora ove stranke isključeni su potpredsednik Zoran Žižić, Momčilo Vuksanović i Božina Mrdović. Potom je zbog neslaganja sa ovim isključenjima deset članova GO-a podnelo ostavke. Funkcioneri koji su izbačeni ili su napustili SNP, kao glavnog krivca za neuspeh na lokalnim izborima i raspad stranke naveli su svog dojučerašnjeg lidera Predraga Bulatovića. Ipak, crnogorska politička scena neće ostati „kraća“ za jednu partiju, jer je doskorašnji potpredsednik SNP-a Zoran Žižić stao na čelo Pokreta za zajedničku državu, čije su političke ambicije prilično velike.

Muhara

Tajna najvećih srpskih proroka, Mitra i Miloša Tarabića, preti da bude razotkrivena. Tajna je u otrovnoj gljivi Amantia muscaria, koja je u narodu poznata kao muhara, a kod Indijanaca, zbog svog neobičnog dejstva, važi za svetu gljivu. Do ovog zaključka došao je dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, koji se već deset godina bavi istraživanjem pinealne žlezde i REM faze spavanja. Pre nekoliko godina, Rajević je naišao na studiju koja pokazuje da gljiva muhara u toku budnog stanja izaziva moždanu aktivnost sličnu REM fazi. Tražeći mesta na kojima ova gljiva raste kod nas, Rajević je ustanovio da je jedno od njih na Tari, gde su Tarabići napasali stoku, u oktobru prekriveno ovim gljivama. Ovo ga je navelo na zaključak da nije nemoguće da su se Mitar i Miloš Tarabić slučajno trovali muharom i tako doživljavali prekognitivne epizode.

Zahtev

Elektrotehnički fakultet u Beogradu je u ponedeljak otpočeo radove na izgradnji nove laboratorije koja će imati površinu od 1600 kvadratnih metara. Izgradnju finansira američki biznismen Ivan Rašović, nekadašnji student elektrotehnike. Donaciju od pola miliona dolara koju je organizovalo Udruženje bivših studenata ETF-a Rašović je spreman da investira u laboratoriju uz uslov da ga oslobode plaćanja PDV-a na taj iznos. Uprava fakulteta još nije našla rešenje za ovaj problem ali se nada da će uspeti da postigne nekakav dogovor sa nekim od resornih minstarstava. Darodavac je, osim toga, tražio i da buduća laboratorija nosi njegovo ime i ime njegove supruge. Radove je svečano otvorio gradonačelnik Nenad Bogdanović, i sam bivši student ETF-a, izjavivši da će laboratorija omogućiti diplomcima da rade ozbiljne softverske poslove za inostranstvo i tako ostanu u zemlji.

Čast

Orden Legije časti, kojim je američki predsednik Hari Truman 1948. godine odlikovao Dražu Mihajlovića u znak zahvalnosti za spasavanje 500 američkih pilota tokom Drugog svetskog rata, prema saznanjima „Večernjih novosti“ uskoro bi trebalo da bude donet u Beograd. List prenosi i najavu da će orden biti uručen predstavnicima Srbije i Crne Gore u sklopu obeležavanja šezdesetogodišnjice pobede nad fašizmom. SPO je još pre deset godina podneo zahtev da se orden donese u Srbiju ali je ispunjenje zahteva dogovoreno tek kada je ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković uputio istovetan zahtev američkom sekretaru Kolinu Pauelu. Vojislav Mihajlović, Dražin unuk, smatra da bi bilo nepravedno da orden prime državni organi a ne članovi porodice i očekuje da odlikovanje bude uručeno njemu ili Gordani Mihajlović, Dražinoj ćerki. S obzirom na trenutne sukobe u SPO-u, nije isključeno da će dodela ordena biti veliki „stranački“ problem koji će samo produbiti podele unutar stranke.

Stanovi

U naredne dve godine trebalo bi da bude izgrađeno više od 1000 socijalnih i socijalno neprofitnih stanova nižih kategorija za žitelje nehigijenskih naselja u Beogradu. Kako je za „Blic“ rekao gradski arhitekta Đorđe Bobić, izgradnja prvih stanova počeće ovog leta, a prioritet u raseljavanju imaće žitelji takozvanog karton-sitija ispod beogradskog mosta Gazela. Socijalni stanovi namenjeni su najsiromašnijima koji bi u njima trebalo da budu smešteni na duži period bez nadoknade, a u najekstremnijim slučajevima grad će plaćati njihove komunalne i druge obaveze, dok će socijalno neprofitni stanovi biti prodavani po nižim, odnosno neprofitnim cenama. Stanovi će biti potpuno opremljeni sa svim sadržajima neophodnim za normalan život – svaki stan imaće svoje kupatilo, sanitarni čvor, grejanje, struju i telefon. S obzirom na to da je pravilo da se raseljavanja vrše u okviru iste opštine, žitelji karton-sitija će biti preseljeni u 400 stanova u naselju dr Ivan Ribar u Novom Beogradu, a osim ove, postoje još tri lokacije: Orlovsko naselje, Mali Mokri Lug i Kamendin na kojima će biti izgrađeno još 650 stanova. Preostalih jedanaest lokacija čeka urbanističke planove i rešavanje imovinskopravnih odnosa. Procena je da u oko 120 nehigijenskih naselja, koliko ih ima u Beogradu, živi više od 100.000 ljudi. Oni koji imaju prebivalište u Beogradu biće obuhvaćeni nekim socijalnim programima, od kojih je jedan upravo dodela socijalnih stanova. Ostali će, prema rečima Zorice Pavlović, gradskog sekretara za dečju i socijalnu zaštitu, biti deo državne strategije.

Odšteta

Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata Srbije i Crne Gore najavila je prošle nedelje pokretanje pitanja nadoknade ratne štete koju su počinile italijanska, mađarska i bugarska vojska tokom Drugog svetskog rata. Oni smatraju da isplata odšteta koju potražuju od države nije sporna jer je FNRJ 1957. godine donela Zakon o uređenju imovinskih odnosa državljanja čija su imovinska i druga prava likvidirana međunarodnim ugovorom. Prema tom zakonu, država je bila dužna da građane obešteti u onim slučajevima kada je naplatila odštetu od okupatora. U Zajednici tvrde da je država naplatila jedan deo štete od tih država, ali oštećenim građanima nikada nije isplaćen ni dinar. Advokat Dragan Novović, predsednik Upravnog odbora Zajednice, iznosi podatak da onih koji mogu potraživati novac od države ima oko sto hiljada, te da je prosečan iznos pojedinačnog zahteva za odštetu oko 7500 evra. On objašnjava da se nadoknada traži za streljanje civila, odvođenje u zarobljeništvo, spaljivanje imanja ili otimanje imovine. Novović tvrdi da njihova prava nisu sporna jer Zakon postoji skoro pola veka, a ako ovdašnji sudovi odbiju da ga primene Zajednica je spremna da pravdu potraži pred sudom u Strazburu.

Akcija

Ograničavanje kretanja maloletnika posle ponoći još nije stupilo na snagu, ali će ove nedelje ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović ozbiljno porazgovarati sa ministrom policije Draganom Jočićem i gradonačelnicima Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada o realizaciji te ideje. Pošavši od toga da je problem bolje sprečiti nego ga lečiti (kao što je to sada slučaj) i od toga da je, kako je rekao, u periodu odrastanja učiteljica za njega „bila božanstvo koje hoda“, ministar Vuksanović je pokrenuo akciju „Ja volim svoju učiteljicu“ koja je počela 1. aprila u Osnovnoj školi Oslobodioci Beograda. U okviru ove akcije, svi prvaci u Srbiji, njih oko 80.000, dobiće od Ministarstva prosvete i sporta po dve sveske. Kako je prilikom poklanjanja svezaka i otvaranja kompjuterske učionice sa dvanaest računara u OŠ Oslobodioci Beograda rekao ministar prosvete, ovo je do sada najveća donacija osnovnim školama u Srbiji koja nije finansirana iz sredstava donacija. U proteklih pet meseci školama u Srbiji podeljeno je više od 1000 računara a, kako kažu u Ministrastvu, planirano je da ova akcija bude nastavljena.

Srndaći

Srndać koji je 30. marta, bežeći sa Velikog ratnog ostrva zbog nabujalog Dunava, stigao do Dunavskog keja, uginuo je zbog stresa i iscrpljenosti na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Više sreće imala je srna, koja je posle skoro celodnevne potrage Društva za zaštitu životinja Orka, Beokoma i građana Beograda, spasena u blizini dorćolskog pristaništa. Dr Nenad Andrić, koji se pobrinuo za nesrećnu srnu, izjavio je 1. aprila da životinja nema većih povreda, da je traumirana (što je za srne i srndaće karakteristično ako menjaju stanište) i da će nakon kraćeg oporavka biti puštena u prirodu. Drugi srndać, koji je isplivao kod hotela „Jugoslavija“ u ponedeljak, pušten je u šumu Zidine, koja se nalazi u selu Boljevci, kod Surčina. Posle intervencije lovačkog društva „Zemun“, ovaj srndać star oko 3,5 godine najpre je pregledan i zbrinut u jednom domaćinstvu u Boljevcima i pošto se oporavio od šoka i umora ponovo je vraćen u svoje prirodno okruženje. Pretpostavlja se da će zbog porasta vodostaja još divljih životinja spas potražiti s druge strane Dunava. Stručnjaci apeluju na građane da ukoliko ugledaju neku srnu/srndaća, životinju prvo utople, da se uzdrže od maženja i da obaveste policiju ili neko od lovačkih udruženja koje će im pružiti adekvatan tretman.

Vožnja

Nedavno završeni Sajam automobila u Beogradu je i pre zatvaranja postao predmet interesovanja žute štampe. Novine su iznosile spekulacije o tome ko je kupio a ko naručio „mercedes SLR“ vredan 600.000 evra. Za kupovinu su najpre „osumnjičeni“ članovi porodice Karić nakon čega se nagađalo i da je Miodrag Kostić jedan od kupaca. „Večernje novosti“ su na kraju zaključile da su tri od četiri najskuplja modela završila u Braničevskom okrugu, i to u Petrovcu na Mlavi i okolini Požarevca. Spekuliše se i da je jedan od kupaca porodica koja je pre dve godine na francuskom lotou dobila šest miliona evra. Sve ovo pokazuje da u Srbiji postoje ljudi koji su spremni da potroše basnoslovne sume novca na automobile koji jednostavno nisu projektovani za domaće puteve. Pomenuti automobili će zbog toga verovatno služiti da se se stave „pod drvo“ tamo gde treba. U „silikonskoj dolini“ na primer.

Strah

Prema najnovijim istraživanjima, strah od gubitka posla je izbio na drugo mesto liste strahova u Srbiji, odmah iza straha od sopstvene ili smrti bližnjeg. Paranoju podstiču i izjave nekih zvaničnika koji i za ovu godinu najavljuju nova otpuštanja, nasuprot kojima se ne najavljuje neko značajnije otvaranje novih radnih mesta. Istraživanje agencije Galup pokazuje da 54 odsto zaposlenih „veoma strahuje“ od gubitka posla, što je rast od 25 procenata u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, prema kojem je „samo“ 44 odsto strahovalo od nezaposlenosti. Isti je – 54 odsto – udeo onih koji smatraju da bi u slučaju gubitka posla teško našli novi. Broj onih koji smatraju da bi se brzo snašli, skoro da je nepotrebno reći, stalno opada. Stručnjaci ističu da je najveći problem slaba privatna inicijativa jer se mali broj ljudi odlučuje na pokretanje sopstvenog biznisa. Oni smatraju da je nedopustivo ono što rade mnogi radnici koji prodajom akcija ili dobijanjem otpremnine dođu u posed veće količine novca. Većina „srećnika“ novac ulaže u kupovinu automobila, bele tehnike ili uređenje stambenog prostora. Smatra se da će strah od rizika i promene posla još neko vreme biti jedan od faktora usporavanja tranzicije.