Međuvreme

Presvlačenje

Posle burnih događaja u opštini Zvezdara, sličan scenario ponovio se i u opštini Surčin, ali ovoga puta ne u korist Srpske radikalne stranke. U Surčinu, gde je lokalnu vlast do ponedeljka vršio SRS, radikali su stradali od radikalske ruke, doduše uz svesrdnu pomoć Demokratske stranke i Pokreta snaga Srbije. Odbornik Vlada Aleksandrov, izabran na listi SRS-a, napustio je stranku pa se sada vodi kao nezavisni odbornik. U želji da ga nagrade za otkazivanje poslušnosti, odbornici drugih dveju rivalskih stranaka izabrali su ga za novog predsednika opštine. Sednica na kojoj je Aleksandrov izabran održana je u egzotičnom ambijentu – pod vedrim nebom, ispred zgrade SO Surčin, jer obezbeđenje zgrade nije dozvolilo odbornicima da uđu unutra. Za zamenika predsednika opštine imenovan je Vojislav Janošević iz DS-a, a za opštinskog menadžera Vladimir Stefanović iz PSS-a. Pošto od radikala nisu dobili opštinski pečat, zapisnik sa sednice verifikovan je tako što su se svi prisutni odbornici potpisali ispod njega. Da li je sednica bila legitimna i koliko će opstati ovo neobično političko trojstvo, pokazaće vreme i nadležni organi.

Nameštaj

Jagodinski novinar Relja Milanović ostao je krajem prošle nedelje bez televizora, stola, grejalice i ventilatora. Reč je o pokućstvu koje su novinaru lista „Novi put“ zaplenili sudski izvršitelji zbog neisplaćene naknade za naneti duševni bol. U vreme akcije Sablja Milanović je pisao o razlozima zbog kojih je uhapšen bivši direktor Jagodinske pivare Jovan Stojanović. Stojanović je zbog toga tužio Milanovića za klevetu, ali je sud odbacio tužbu jer je Milanović objavljene informacije dobio iz policijskih izvora. Međutim, po privatnoj tužbi za povredu časti i ugleda Milanović je kažnjen sa 250.000 dinara. Uz kamate koje su se u međuvremenu nakupile, taj dug iznosi oko 320.000. Novinar Milanović izjavio je po odlasku sudskih izvršitelja da mu mogu oduzeti nameštaj, ali ne i brojne nagrade i priznanja koja je u karijeri stekao. Hapšenje oštećenog Jovana Stojanovića za vreme akcije Sablja povezano je sa ubistvom novinara Milana Pantića, a Stojanović je zbog toga dobio od države nadoknadu u iznosu od 110.000 dinara.

Pravilnik

Agencija za radio-difuziju Crne Gore načinila je novi Pravilnik o sponzorstvu i oglašavanju koji je, zajedno sa Odlukom o minimalnim programskim standardima, stupio na snagu 1. jula. Mediji koji se budu oglušili o nova „pravila igre“ Agencije plaćaće izuzetno visoke novčane kazne, i do 40.000 evra. Ako to ne pomogne, biće im oduzete frekvencije. Novi pravilnik o sponzorstvu i oglašavanju donosi izmene koje se tiču trajanja reklamnih blokova za vreme emitovanja programa. Od 1. jula, u programima radiodifuznih javnih servisa marketing ne sme preći šest minuta po satu, dok komercijalni elektronski mediji mogu da emituju reklame tri minuta duže, tj. devet minuta po satu. Promene koje se tiču programskih standarda odnose se pre svega na programe koji „nisu prikladni za gledanje u krugu porodice“. Takvi sadržaji mogu da budu emitovani samo u periodu od 23 do šest sati izjutra. U ovu kategoriju spadaju programi sa eksplicitnim scenama seksa, nekonvencionalnim jezikom (uvrede, psovke), programi koji sadrže scene bezrazložnog nasilja u bilo kom obliku i scene koje na zaštićeni deo gledališta mogu imati efekat odobravanja, promovisanja i veličanja nasilja.

Spiskovi

Dve i po nedelje pošto je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić najavio da će na sajtu NBS-a biti postavljen spisak preduzeća s podacima o likvidnosti ili nelikvidnosti, ministar privrede Predrag Bubalo usprotivio se odluci. Njegovo obrazloženje je da bi na spisku nelikvidnih moglo da se nađe svako preduzeće u Srbiji, i da bi trebalo objavljivati samo liste pozitivnih primera poslovanja. Po njemu je za nelikvidnost kriv upravo NBS: „Firme su nelikvidne pošto ne mogu da dođu do kapitala, a krediti su skupi jer je NBS propisao da poslovne banke moraju da rezervišu određena sredstva za pokriće rizika na odobrene kredite. Razumem da je bilo potrebe za tim dok su postojale velike državne banke, ali koga danas čuva centralna banka kad su gotovo sve banke privatne“, upitao se Bubalo.

Prema najavi guvernera Jelašića, svi zainteresovani bi preko sajta Narodne banke od 15. jula mogli da pretraživanjem preko naziva preduzeća, matičnog broja ili PIB-a provere da li je ono u proteklih godinu dana bilo u blokadi.

O sukobu postoje različita mišljenja: od toga da nije posao Narodne banke da objavljuje ove i slične liste, da je dovoljno da su dostupni podaci o bonitetu, u koje zainteresovani mogu da imaju uvid, pa do žestokih napada na ministra Bubala, koji svojom reakcijom navodno štiti nelikvidna preduzeća.

Plate

Poslanici Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora su u proteklih šest meseci zarađivali po 1000 evra – dnevno. Budući da poslanička plata iznosi oko 70.000 dinara mesečno (sa dodacima, podrazumeva se), ispada da su poslanici parlamenta SCG za pola godine zaradili po 420.000 dinara. Za to vreme radili su ukupno pet dana i održali isto toliko sednica. Ako se dalje zabavljamo računanjem i pođemo od toga da i poslanicima radni dan traje osam sati, dolazimo do toga da njihov radni sat košta 10.500 dinara odnosno 126 evra. Poređenja radi, istim računskim postupkom, dolazimo do cene radnog sata prosečnog srpskog radnika koja iznosi 85 dinara (za prosečnu platu od 17.000 dinara, 25 radnih dana po osam sati), što je 124 puta manje od poslaničke plate. U 70.000 dinara nisu uračunati troškovi prevoza i smeštaja u Beogradu, na koje polažu pravo poslanici iz unutrašnjosti i iz Crne Gore, a administrativni odbor Skupštine SCG je u novembru prošle godine povisio nadoknadu za stambeni smeštaj potpredsednika i generalnog sekretara parlamenta sa 20.000 na 50.000 dinara. Odbor je tada odlučio da skupštinske službe neće tražiti stan za njih, već da će im na ruke isplaćivati novac za koji će sami sebi nalaziti smeštaj, bez obaveze da o tome dostave račun administraciji parlamenta. Za pet dana rada u ovoj godini, ne računajući dvadesetak zakona o ratifikaciji međunarodnih ugovora, poslanici savezne skupštine usvojili su pet zakona.

Opera

Povodom završetka druge faze izbora lokacije za izgradnju zgrade opere, održana je tribina u Urbanističkom zavodu Beograda (UZB). Gradski arhitekta Đorđe Bobić najavio je da će se zidati monumentalna zgrada po ugledu na gradsku operu u Kopenhagenu, kao i da će do novembra 2005. biti raspisan međunarodni konkurs na kome se očekuje učešće najpoznatijih svetskih arhitekata.

U stručnoj javnosti se već pola godine vodi žestoka debata oko toga da li će se kuća opere graditi na Platou „Zorana Đinđića“, uz zgradu Narodnog pozorišta na Trgu Republike, ili na nekoj od lokacija na Novom Beogradu. Kako bi se razrešila ova dilema, UZB je na predlog gradskog arhitekte uradio analizu osam mogućih lokacija i razvrstao ih po površini kompleksa, saobraćajnoj pristupačnosti i aktiviranosti lokacije. U ovoj analizi UZB je izabrao četiri od osam lokacija – Ušće, zona Palate federacije, blok 17 i savski amfiteatar, dok je Trg Republike otpao – pre svega zbog nedovoljne raspoložive površine koja je za izgradnju. „Mislim da je učinjena nepravda Trgu Republike“, rekao je arhitekta Branko Bojović objašnjavajući da će izgradnja opere na savskoj obali zakloniti vidik s novobeogradske strane na gradski pejzaž. „Kod nas vlada predrasuda u korist vode“, istakao je Bojović, podsećajući da su mrtve sve ustanove koje su podignute uz obalu reka.

Operski umetnici koji su prisustvovali skupu sa žaljenjem su dočekali vest da se opera neće zidati na Trgu Republike. „Mi bismo voleli da operska kuća bude u centru“, rekao je Konstantin Kostjukov, direktor baleta u Narodnom pozorištu. On je dodao da ga brine što grad opet ulazi u jedan veliki projekat koji se možda nikada neće završiti, i da bi Beogradu bila dovoljna mnogo manja opera od one u Kopenhagenu.