Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Pekmez
U zemljama EU-a, Kanadi, Australiji i SAD, pekmez iz Srbije prodaje se sa oznakom geografskog porekla. Oznaka omogućuje da se roba na strana tržišta izvozi sa mnogim olakšicama, a proizvođači prehrambenih proizvoda često vode borbu za registraciju te oznake. Pre nego što je registrovala „feta sir“ kao tradicionalni grčki proizvod, Grčka je trinaest godina bila u sporu sa Danskom i Nemačkom zbog prava na korišćenje imena „feta“. U Srbiji i Crnoj Gori zahtev za registraciju oznake porekla proizvođači podnose Zavodu za zaštitu intelektualne svojine. Proizvođač mora da dokaže kvalitet proizvoda, ali i da pokaže zašto je za kvalitet značajno geografsko područje. Proces registracije traje do dve godine, iako se može završiti i za nekoliko meseci ukoliko su svi elementi u zahtevu za registraciju zadovoljeni. Proizvodi koji imaju sertifikate porekla i kvaliteta izvoze se uz carinske olakšice i ne proveravaju se u stranim zemljama, mada neke zemlje zahtevaju dodatne sanitarne kontrole. Uskoro će kvalitet robe iz Srbije biti garantovan i žigom „In natura“. Ovu oznaku će dobiti zlatiborski kajmak, zlatarski sir, užička pršuta, ariljska malina i još desetak prehrambenih proizvoda.
Gusle
Policija u Kuli zabranila je devedesetpetogodišnjem Dragi Bailoviću da svira gusle i da guslanje sluša na kasetofonu, zbog remećenja javnog reda i mira. Kako prenosi Srna, zabrana je usledila na osnovu prijava komšija koje, izgleda, nisu imale sluha za instrument. Prema rečima Tome Bailovića, Draginog sina, policija je banula u njihovu porodičnu kuću i prekinula đedovu guslarsku seansu rečima: „Gasi to, nije ti ovo Crna Gora!“ Šokiran ovakvom intervencijom Tomo kaže da bi „đed (Drago) crk’o da zna zašto je policija dolazila“, jer nikako ne bi shvatio da u Srbiji gusle ne smeju da se slušaju. Uostalom, pita Tomo, šta je greh što ponekad predveče zagudi Mojkovačku bitku i posluša omiljene mu gusle na kasetofonu. Drago Bailović je posle smrti supruge pre dve i po godine došao kod sina u Kulu iz crnogorskog sela Bobova ispod Durmitora, koje se nalazi na 4,5 kilometara od Pljevalja ka Žabljaku. Sa sobom je doneo samo gusle i kasete sa omiljenim guslarskim pesmama.
Junak
U četvrtak 3. novembra navršilo se dvadeset godina od smrti najsnažnijeg Srbina Dragoljuba Aleksića. Prvi srpski akcioni heroj i akrobata preleteo je silne kilometre nad Beogradom držeći se zubima za avion. Obmotavao je mišice čeličnim užadima prikačenim za dva aviona koji su rurali po pisti ne dozvoljavajući im da se vinu u nebo, mljackao opiljke, vozio se biciklom na žici vezanoj za fabričke dimnjake, a zbog njega je i engleska kraljica, davno, pala u nesvest u Liverpulu. Ovaj gotovo nepismeni cirkuski artista ostaće u svim enciklopedijama upamćen kao reditelj i glavni glumac prvog srpskog (i jugoslovenskog) filma Nevinost bez zaštite. Dušan Makavejev je 26 godina kasnije snimio postmodernu verziju tog filma iskoristivši kao jezgro gotovo čitav Aleksićev film. Tokom Drugog svetskog rata, nacisti su zabranili Nevinost bez zaštite, sa obrazloženjem da film podstiče patriotska osećanja porobljenog naroda. Komunistima to, međutim, nije smetalo da Aleksiću sude zbog saradnje sa okupatorom. Oslobođen je kazne gubitka nacionalne časti jer je pretio da će sručiti sebi kuršum u čelo. Dragoljub Aleksić je poslednje godine života prekraćivao vozeći se jadranskom obalom. Poslednji put je, kao pedesetosmogodišnjak, leteo nad Beogradom – držeći se zubima za avion – 1968. godine. Smrt ga je zatekla u stračkom domu.
Samoubistva (2)
Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 3. i 4. novembra se održava simpozijum „O samoubistvu“ sa osvrtom na samoubistva u vojsci.
Koliko god da nam se, sudeći po medijskoj pažnji, učinilo da su samoubistva u Vojsci SCG postala sve učestalija, stručnjaci sa VMA tvrde da je stopa samoubistava u našim vojničkim redovima relativno mala u odnosu na vojske drugih zemalja. Kako prenosi B92, načelnik klinike za psihijatriju VMA Miroslav Radovanović kaže da je broj samoubistava od 1998. smanjen zahvaljujući organizovanom pristupu problemu, jer od pre sedam godina tim sastavljen od neuropsihijatara i psihologa istražuje svaki slučaj samoubistva. Član tog tima, neuropsihijatar Gordana Dedić, ističe da je broj samoubistava naročito smanjen u poslednje dve godine i navodi da se u prošloj godini dogodilo devet samoubistava, od čega su dva izvršili vojnici, a ostala oficiri, podoficiri, vojnici pod ugovorom i civili. Program prevencije, koji se primenjuje od 2003, počinje selekcijom na regrutaciji, kada se eliminišu svi oni sa psihičkim problemima, kaže Gordana Dedić, a nastavlja se u prva tri meseca služenja vojnog roka i, kasnije, edukacijom sa ciljem prepoznavanja predsuicidalnog sindroma. Godišnje pet vojnika digne ruku na sebe, trojica u kasarnama a ostali na odsustvu.
Kanal
Prošle nedelje se u javnosti pojavila vest da se u Dunav bez prečišćavanja izlivaju otpadne vode iz Rafinerije Pančevo. Iznad kanala kojim se voda odvodi do reke šire se otrovni gasovi koji se kreću ka Pančevu. Ova vest je trebalo da objasni kako je poslednjih dana došlo do povećanja zagađenja vazduha u Pančevu, ali se situacija uskoro zakomplikovala. Inspektorka za zaštitu životne sredine Jelena Stanković navodno je izjavila za Fonet da se od 3. oktobra otpadne vode iz Rafinerije ne primaju u fabriku obrade otpadnih voda preduzeća Petrohemija. Prema tom objašnjenju, zbog curenja cevovoda, zatvoren je ventil, pa Rafinerija otpadne vode ispušta u kanal koji ide direktno u Dunav. Rukovodioci Rafinerije su odmah opovrgli ovu vest i naveli da je razlog za povećanje koncentracije benzena u vazduhu severozapadni vetar, koji duva iz pravca grada prema industrijskoj zoni Pančeva. Dva dana kasnije inspektorka Jelena Stanković je demantovala da je dala izjavu Fonetu. „Istina je da sam izjavila da je u toku čišćenje kanala u Petrohemiji, a da sam još od ranije imala podatak da se otpadne vode iz Rafinerije ne obrađuju u Petrohemiji. Ali, ni u jednom trenutku nisam rekla da su te stvari uzrok zagađenja“, rekla je ona. Uprkos nedavno pokrenutoj nacionalnoj kampanji „Sačuvajmo Dunav“, posle čitavog slučaja je izostala istraga i eventualno kažnjavanje zagađivača, a krivica za zagađenje Dunava i vazduha u Pančevu pala je na novinsku agenciju i severozapadni vetar.
Lov
Prošle nedelje dogodile su se dve nesreće u lovu, od kojih je jedna imala fatalan ishod. Prva se dogodila 30. oktobra u ataru sela Dobrujevca kod Boljevca, kada je u lovu poginuo Sreten Ivaz (48), koji je nastradao na mestu zvanom Bazarova Bučina, u blizini Pajićeve kolibe. Ivaza je nesrećnim slučajem ustrelio kum Goran Cvetković, koji je na njegov povik da je video divlju svinju potrčao nizbrdo noseći u desnoj ruci otkočenu pušku. Pretpostavlja se da je u momentu kada mu se kum sapleo o šiblje Ivaz potrčao nizbrdo i da je tom prilikom Cvetkovićeva lovačka puška, dvocevka kalibra 12 mm, opalila i usmrtila Ivaza na licu mesta. Lekar je konstatovao dve rane u potiljačno-temenom delu glave, jednu ustrelnu i jednu prostrelnu ranu u predelu grudnog koša. U drugoj nesreći Slavoljub Savić je ranio svog sinovca Ljubivoja Savića. On je zadobio prostrelnu ranu sa prelomom desne potkolenice, pa je hitno prebačen u bolnicu u Gornji Milanovac, ali mu život nije ugrožen. Savići su bili u lovu na fazane, a nesreća se dogodila kada je Slavoljub, misleći da puca u zeca, pogodio Ljubivoja. Istražni sudija Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu Branko Milovanović izjavio je da je reč o nesrećnom slučaju. Srbija zvanično – u lovačkom smislu – spada u bezbedne zemlje. Godišnje se, u proseku, dogodi jedan smrtni slučaj u lovu.
Cepter banka
Povodom Svetskog dana štednje 31. oktobra Cepter banka daje izuzetno povoljne kamate na sredstva oročena u periodu od 31. oktobra do 6. novembra. U zavisnosti od perioda oročenja, kamate se kreću od 15 odsto za dinare i šest odsto za evre. U bogatoj nedelji štednje, građani koji oroče evre ili dinare, istovremeno učestvuju i u nagradnoj igri „Štedi u Cepter banci – uživaj u Rimu“. Igra traje do 19. decembra, a građani imaju priliku da osvoje putovanje u Rim, vredne Cepter proizvode i druge nagrade.
Komercijalna banka
U okviru promocije svog novog proizvoda „Cvrčak štednja“, Komercijalna banka svoj deci rođenoj 31. oktobra poklanja štednu knjižicu sa 50 evra depozita. Štednu knjižicu sa istom visinom depozita dobiće i deca koja poslednjeg dana oktobra slave sedmi rođendan. Povodom Svetskog dana štednje, Komercijalna banka će svim sadašnjim i budućim štedišama ponuditi promotivnu nedelju štednje – od 31. oktobra do 6. novembra. Posebne povoljnosti se odnose na stimulativnu kamatnu stopu na oročenu štednju, tako da će za period oročenosti od 36 meseci kamatna stopa iznositi čak 6,1 odsto. Pored najviših kamata, značajna povoljnost za štednju u Komercijalnoj banci je to što su kamatne stope iste bez obzira na visinu uloga. Devizna štednja u ovoj banci danas je dostigla nivo od 400 miliona evra, dok je u poslednjih šest meseci štednja povećana za čitavih 100 miliona evra.
Volksbanka
Građani koji od 31. oktobra do 6. novembra dođu u bilo koju od ekspozitura Volksbanke u Beogradu, Novom Sadu i Čačku i daju svoj novac na štednju, dobiće na poklon ručne radove koje su deca iz Centra za smeštaj dece i omladine ometene u razvoju poklonila banci, kao znak zahvalnosti za prilog koji im je upućen. Ovu inicijativu Volksbank je pokrenula u cilju upoznavanja javnosti sa kreativnošću dece i njihovom željom za aktivnim učešćem u sredini u kojoj žive. Ček na iznos od 250.000 dinara i paketiće sa slatkišima predali su generalni direktor Volksbanke Dragiša Lekić i izvršni direktor Klaus Šuster u prostorijama Centra. Deca su priredila predstavu izvodeći skečeve, pantomimu i recitujući pesme. Osim toga, građanima koji u ovom periodu oroče svoj novac u Volksbanci, kamata na depozit biće uvećana za 1,5 odsto.
Veština
Centar modernih veština u okviru programa „Približimo opštinu građanima“ organizovao je tokom oktobra četiri jednodnevna seminara namenjena predsednicima opština i gradonačelnicima iz cele Srbije. Seminarima je prisustvovalo 93 učesnika iz 52 od 167 opština. Seminari su se održavali svake subote u hotelu Interkontinental. Etički kodeks ponašanja lokalnih funkcionera u Srbiji do sada je usvojilo 149 opština. Njime su se funkcioneri obavezali na unapređenje svojih znanja i stručnosti i podsticanje i unapređenje odnosa sa javnošću i medijskog praćenja njihovog rada. Projekat se izvodi pod pokroviteljstvom Vestminsterske fondacije za demokratiju i Balkanskog fonda za demokratiju uz aktivno učešće Društva Srbije za odnose sa javnošću kao nacionalnog udruženja stručnjaka u ovoj oblasti.
Raifajzen
Raifajzen listing d.o.o. i Zastava auto d.o.o. predstavili su 1. novembra na konferenciji za novinare u Medija centru početak saradnje. Tom prilikom potpisan je ekskluzivan ugovor o finansiranju novih Zastavinih putničkih automobila. Automobili poznatog italijanskog proizvođača Fijata moći će da se rezervišu do kraja godine preko Raifajzen listinga. Svi kupci koji zaključe ugovor o finansiranju sa Raifajzen listingom do kraja godine će imati garantovane cene i prioritet u isporuci vozila. Osim toga, Raifajzen listing će poklanjati Kasko osiguranje DDOR Novi Sad za sve vreme trajanja ugovora za sva vozila rezervisana do kraja godine. Rok finansiranja je od dve do šest godina. Listing će se odobravati bez ikakvog učešća, tako da će kupac biti u obavezi da uplati samo minimalne troškove obrade koji iznose 1,5 odsto od vrednosti vozila. Rate počinju od dana preuzimanja vozila. Promotivna cena vozila se kreće od 7990 evra, a svaki kupac će po svom ukusu moći da bira boju, dodatnu opremu i model. Prvi automobili biće isporučeni u januaru sledeće godine. Kupci će moći da sklope ugovor o lizingu već od 2. novembra i to za sada na sedam prodajnih mesta u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Kragujevcu i Nišu.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
