Međuvreme

Kvalitet

Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije, u emisiji „Otvoreno o Kosovu“, koja se emituje na televiziji Studio B, govoreći o aktuelnim političkim problemima rekao je: „Srbi u Hrvatskoj žive bolje od Srba u Srbiji.“

Kriva adresa

U prvih deset dana rada beogradskog ombudsmana, ova kancelarija vratila je 130 predmeta jer se ne odnose na oblast rada ombudsmana koji štiti interese i prava Beograđana, i prima samo pritužbe koje se odnose na rad gradske uprave, gradskog javnog pravobranilaštva, javnih preduzeća, organizacija i institucija čiji je osnivač Grad. Ombudsman Dušanka Gaćeša objašnjava da nema nadležnost na opštinskom nivou, u sudskim sporovima ili povredi prava u odnosima sa penzijsko-invalidskim fondovima, što su najčešći problemi građana. U ovu kancelariju stizale su čak i žalbe ljudi iz lozničke opštine, Lozovika, i Vojvodine. Primljeno je 106 predmeta, ali rešavanje nije počelo jer ne postoji rok za donošenje rešenja.

Donacije nisu igla

Na pitanje kako se sprečava zloupotreba donacija u školama, Slobodan Vuksanović, ministar prosvete, za list „Danas“ odgovara: „Poštovanjem zakonske procedure prema kojoj u svakoj školi vrhovnu vlast ima školski odbor i savet roditelja. Škola nije tako velika, a donacije nisu igla u plastu sena. Ne može ništa da se unese u školu, a da to ne vide profesori, đaci ili roditelji. Nemoguće je na tako malom mestu, kao što je škola, praviti zloupotrebe, osim ukoliko roditelji, kolektiv i predstavnici lokalne samouprave ne rade svoj posao. Ako oni nisu zainteresovani onda sve loše može da se desi, a ne samo zloupotreba donacija.“

Kosovo presudilo

Član Krunskog saveta, književnik Matija Bećković ocenio je da novi ustav nije sa dnevnog reda skinuo pitanje povratka krune: „Kruna razume da je sada vreme u kome je Kosovo presudilo. Pitanje društvenog i državnog uređenja ostaje otvoreno. Prema tome, ovaj ustav monarhiju nije skinuo sa dnevnog reda, već je korak bliže ka rešenju.“

457 dana

Fond za humanitarno pravo podneo je Opštinskom sudu u Prizrenu tužbu za naknadu štete protiv Ministarstva pravde Kosova, u ime Saše Grkovića, Srbina iz Orahovca, koji je nezakonito držan u pritvoru 457 dana zbog sumnje da je učestvovao u masakru i likvidacijama više od 100 albanskih civila. Grković je oslobođen po svim tačkama optužnice u septembru 2002.

Odnos

Vlada Srbije usvojila je Deklaraciju o dijaspori kojom je odnos između otadžbine i rasejanja označen kao jedan od najvećih i najznačajnijih državnih interesa. U Deklaraciji se navodi da Vlada treba da razmatra zahteve pripadnika srpskog naroda koji žele da dođu da žive u Srbiji, kao i mogućnosti da se za to stvore materijalni uslovi. Onima koji žele da dođu u Srbiju biće omogućeno da donesu svoja „materijalna i duhovna dobra, kojima će pored svog prisustva i svog potomstva, dopuniti i obogatiti Srbiju“.

Krov za invalide

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić izjavio je da će njegovo ministarstvo iduće godine pokrenuti akciju da svaki invalid, a posebno teže kategorije, dobije krov nad glavom. Ilić je rekao da se životnom standardu invalida i Roma do sada nije posvećivala dovoljna pažnja, te da će Ministarstvo za kapitalne investicije pokrenuti inicijativu „da se to uradi kako valja“.

Naknada

Prvi opštinski sud u Beogradu naložio je Republici Srbiji da izbeglici koji je prinudno mobilisan 1995. godine isplati 183.300 dinara na ime naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, nastale usled obolevanja od posttraumatskog stresnog poremećaja. Ovo je prva presuda sudskih organa u Srbiji u kojoj je utvrđeno da je obolevanje od posttraumatskog stresnog poremećaja kod prinudno mobilisanih izbeglica povezano sa nezakonitim lišavanjem slobode. Međunarodna mreža pomoći, koja je u postupku zastupala oštećenog, saopšila je da su izbeglice odvođene u kamp u Erdutu gde su bile izložene psihičkoj i fizičkoj torturi, a zatim odvođene na ratišta.

Krađa

Sa zgrade novosadskog ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti ukradene su dve zastave i tri table sa oznakama SANU-a. Predsednik ogranka, akademik Zoran Kovačević izrazio je nadu da je reč samo o jednom činu vandalizma i da ovaj incident nema nikakvih drugih konotacija. Pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu Zoltan Jegeš, u ime pokrajinske Vlade osudio je krađu simbola i obećao da će izvršno veće Vojvodine, iz vanrednih sredstava, izdvojiti novac za izradu novih znamenja, ukoliko se stara ne nađu u skorije vreme. Jegeš je rekao da je to „verovatno čin nekih pojedinaca koji su želeli da dođu do sitnih materijalnih sredstava prodajući bronzane table, bez ikakvih političkih konotacija.“

Godišnjica

U crkvi svetog Đorđa na Oplencu obeležena je 72. godišnjica smrti kralja Aleksandra Karađorđevića koji je ubijen u Marseju 9. oktobra 1934. godine. Liturgiju, parastos i pomen služio je vladika šumadijski Jovan sa sveštenicima Šumadijske eparhije. Na grob kralja Aleksandra u kripti oplenačke crkve vence su položili princ Aleksandar Karađorđević i knez Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla. Parstosu su prisustvovali i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, lokalni čelnici Topole i Aranđelovca i Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine.

Veliko spremanje

Agencija Ujedinjenih nacija za atomsku enegriju izdvojila je 4,3 miliona dolara za projekat čišćenja iskorišćenog nuklearnog goriva iz istraživačkog centra u Vinči, gde se nalazi oko 50 kilograma visokoobogaćenog uranijuma. Ovim novcem će biti pokriven početak radova zajedničkog srpsko-ruskog tima naučnika čiji je zadatak da pripreme oko 8000 potrošenih ćelija uranijuma za prevoz na sigurnu lokaciju.

Nepodobni

Srbija neće 2008. godine biti domaćin skupa posvećenog raku dojke, kako je bilo planirano programom Evropske škole onkologije. Seminar, koji se svake godine održava u drugoj zemlji, neće biti održan u Srbiji sve dok haški optuženici Ratko Mladić i Radovan Karadžić ne budu u Hagu. Srpski lekari, kako prenose mediji, o ovoj odluci obavešteni su i-mejlom koji je potpisao predsednik škole prof. dr Alberto Kosta. On je naveo da iz istog razloga u Srbiji sledeće godine neće biti održan ni seminar posvećen karcinomu grlića materice. U obrazloženju se navodi da škola podržava napore glavne tužiteljke Karle del Ponte da se Karadžić i Mladić nađu iza rešetaka.

Utihnuće

Jedina beogradska radionica za izradu zvona uskoro će biti iseljena na ulicu. Zvonolivnica „Popović“jedna je od dve koje postoje u Srbiji, tradicionalnim metodama godišnje izlije oko dvadeset zvona klasične težine i ima tradiciju dugu skoro dva veka. Posle teksta o istoriji zvona u prošlom broju, redakciji „Vremena“ se javio vlasnik ove zvonolivnice sa obaveštenjem da je gradska Direkcija za imovinu prodala prostor u Francuskoj ulici 50 gde se stara radionica nalazi već decenijama.

Sinergija

Šesta po redu Majkrosoftova konferencija Sinergija, otvorena je u ponedeljak 9. oktobra u Master centru u Novom Sadu. I ove godine ona je bila namenjena pre svega IT profesionalcima kojima je ponuđeno preko 100 predavanja raspoređenih u deset grupa, s tim što je u fokusu konferencije bila Windows Vista, novi Mijkrosoftov operativni sistem, koji će se u januaru naći u prodaji, kao i novi Office 2007. Kako je za „Vreme“ objasnio Voja Gašić, zamenik urednika „PC Pressa“, u narednoj godini u oblasti IT, očekuje nas veliki broj novosti koje je potrebno upoznati i pripremiti korisnike za njih. Kao i za većinu od preko 1000 posetilaca Sinergije, i za njega su najzanimljivija ona predavanja posvećena Visti. Gašić objašnjava da su mnogi svetski analitičari poslednjih meseci promenili svoja predviđanja o broju računara koji će biti prodati do kraja godine. Naime, pretpostavlja se da će većina kupaca hardvera sačekati januar sledeće godine kako bi uz novi kompjuter kupili i Vistu. Upravo zato, početkom februara se očekuje nagli skok prodaje.

Prvi na listi

Paraćinski hip-hop umetnik Marčelo prvi je srpski izvođač koji se pojavio na zvaničnoj MTV listi najslušanijih pesama u 25 godina postojanja ove televizije. Izdavačka kuća Multimedija rekords saopštila je da je spot za Marčelovu pesmu Pozerište uvršten u top-listu emisije koja se bavi pregledom top-lista svih evropskih zemalja. Emisija „Vorld čart ekspres“ bira spotove izvođača iz cele Evrope, a Marčelovo Pozerište direktno se plasiralo na sedmo mesto top-liste.

Nauka: Seksualni život biljaka

U prostorijama Britanskog saveta u Beogradu počela je nova serija predavanja u okviru projekta Kafe sajentifik (naučni kafe). U opuštenoj atmosferi, uz sokove i tortu, učesnici prvog ovogodišnjeg predavanja mogli su da čuju nešto više o „seksualnom životu“ biljaka. Tema je bila „Šaputanje na jastuku kod biljaka: mogu li biljke da biraju seksualne partnere“. Mlada saradnica beogradskog Instituta za molekularnu genetiku i genetski inženjering Nada Šurbanovski otkrila je prisutnima da je odgovor na ovo pitanje – pozitivan. Naime, iako su biljke većinom hermafroditi, odnosno imaju tučak i prašnike, one ne oplođuju same sebe. Kada bi se to dešavalo, bila bi ukinuta genetska različitost što dovodi do ukidanja vrste. S druge strane, ukrštanjem genetski različitog materijala vrsta se produžava. Biljke imaju čudesnu sposobnost da sopstveni polen, koji posredstvom vetra ili insekata dospe u tučak, uništavaju, dok polen druge biljke primaju bez problema. Takođe, ako na tučak dospe polen biljke koja je „rođaka“ one koja treba da bude oplođena, dakle ako su nastale iz istog polena ili istog tučka, šanse da do oplodnje dođe su upola manje nego kada biljke nisu u „srodstvu“. Prema rečima Brane Lišić iz Britanskog saveta, cilj Kafe sajnetifika jeste popularizacija nauke i njeno približavanje običnim ljudima: „Namera nam je da prestanemo da zamišljamo naučnike kao vrlo stare ljude koji usamljeni negde u svojim laboratorijama nešto rade. Britanski savet želi da približi nauku mladim, inteligentnim i obrazovanim ljudima, jer smatramo da u nauci postoji mnogo stvari koje se tiču svih nas.“ U izjavi za „Vreme“ Lišićeva je objasnila da se Kafe sajentifik seanse u Beogradu održavaju od 2004. godine i da su odlično posećene. Prvobitno, projekat je realizovan kao video-konferencija u kojoj su učestvovali naučnik-predavač i publika iz dve ili tri zemlje: „Tako ljudi mogu da vide jednog naučnika kog nikada u svakodnevnom životu ne bi mogli da vide i mogu da postavljaju pitanja, kao što je bio slučaj sa dr KitomKembelom, „tatom“ ovce Doli. U Beogradu smo prvo radili samo video-konferencije, a sada uključujemo i lokalne naučnike“, kaže Lišićeva.

Idejni tvorac Kafe sajentifika jeste Dankan Dalas. Nakon što je diplomirao hemiju na Oksfordu, Dalas se zaposlio na BBC-ju, gde je radio programe sa naučnom tematikom. Koncept Kafe sajentifika kreirao je 1998. godine, a prva sesija održana je iste godine u Lidsu. Danas se ovaj projekat realizuje u svih 110 zemalja u kojima Britanski savet ima svoje kancelarije. Sledeći Kafe sajentifik u Beogradu biće održan 30. oktobra, kada će posetioci moći da nauče nešto novo iz oblasti astronomije. Tema je „Traženje života u svemiru“, a prezenter je dr Kerolin Kroford, koja će se putem video-linka obratiti učesnicima sa svog radnog mesta u Izraelu, dok će voditelj programa biti stacioniran u Londonu. Predavanje dr Kroford istovremeno će pratiti dve publike – u Srbiji i Izraelu.

Energetika: Elektrana u prikolici

Prvi mobilni vetrogenerator domaće proizvodnje smešten je u auto-prikolici tako da se može premeštati sa mesta na mesto. Idealan je za poljoprivrednike jer šest do osam meseci u toku godine može snabdevati strujom sistem za navodnjavanje, ali ga mogu koristiti i pčelari, stočari ili kamperi. Sastoji od vetrenjače snage 60 W i solarnog panela od 100 W, proizvodi struju od 12V, kojom se puni akumulator. Ovaj mali, ali praktičan sistem proizvelo je preduzeće Elektro iz Petrovaradina. „Moguće je stati bilo gde u prirodi i normalno koristiti lampe i sijalice, radio i muzičke uređaje, TV prijemnike, kompjutere, pumpe za vodu i grejače“, rekao je za „Vreme“ Vlada Edelinski iz firme Elektro, objašnjavajući da se na njihov sistem mogu priključiti svi uređaji snage do 1 kW. Klasični vetrogeneratori koji mogu da snabdevaju strujom jedno do dva domaćinstva obično imaju snagu od deset do 15 kW, ali iako su se već pojavili mobilni, u Srbiji još ne postoji nijedan fiksni vetrogenerator koji daje struju. Neka austrijska i domaća preduzeća potpisala su ugovore sa lokalnim samoupravama u Irigu, Inđiji i Pančevu za izgradnju farme vetrenjača, ali njihovo puštanje u pogon se još ne očekuje. U međuvremenu, na sajmu Energetika, koji je od 3. do 6. oktobra održan na Beogradskom sajmu, pored preduzeća Elektro, predstavila se i somborska firma Tehnoteks, koja je projektovala vetrogenerator od 15 kW, visok 25 metara, da bi u sajamsku halu donela jedno krilo vetrenjače. „To je budućnost“, rekao je za „Vreme“ Zoran Stefanović iz Tehnoteksa, uveren da će biti mnogo zainteresovanih za njihov proizvod. Tokom ovog sajma mnogo se razgovaralo o budućnosti obnovljivih izvora u Srbiji, a Rastislav Kragić iz Agencije za energetsku efikasnost rekao je da se nada da će vrlo brzo u našoj zemlji biti postavljen prvi vetrogenerator koji proizvodi struju. Uporedo sa ovim sajmom održan je i Ekofer, sajam zaštite životne sredine.

Zdravstvo: Pregovaranje sa Vladom

Predstavnici Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, predstavnici Ministarstva zdravlja i članovi komisije koja radi na izradi posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u zdravstvu, nastavili su 11. oktobra pregovore o zahtevima za poboljšanje materijalnog i radno-pravnog položaja zaposlenih u zdravstvu koje je predsednica sindikata dr Branislava Plančak, u prisustvu nekoliko stotina zdravstvenih radnika, uručila Vladi Srbije 6. oktobra tokom protestne šetnje. Od Vlade je, pre svega, zatraženo

da se, umesto Zakona o platama, zaključi kolektivni granski ugovor i da se povećaju zarade svim zaposlenim u zdravstvu i socijalnoj zaštiti – da „minimalna zarada bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi, najniža zarada medicinskih tehničara da se izjednači sa prosečnom zaradom, a najniža zarada lekara, stomatologa i tehničara da iznosi dve prosečne zarade u Republici“. Kada je reč o zahtevu sindikalaca da se povećaju zarade svih zaposlenih u zdravstvu, ministar Milosavljević je obećao da će oni biti razmotreni na narednoj sednici Vlade Srbije, a potpredsednica Sindikata, Slavica Spirovski, uoči nastavka pregovora rekla je za „Vreme“ da je članovima tog udruženja jasno da ministar Milosavljević ne može sam da odlučuje o korekcijama zarada zaposlenih u zdravstvu, ali i da očekuje povoljan ishod razgovora. Sindikat je protestovao i zbog promena Zakona o radu i zbog „ukidanja prava zaposlenih u zdravstvu na preventivno-rekreativne odmore“, a među zahtevima je i „isplata zaostalih, neisplaćenih zarada zaposlenima u stomatološkim službama i povlačenje nezakonitih aneksa ugovora o radu“. Između ostalog, Sindikat traži i da se napadi na zaposlene u zdravstvu tretiraju kao napad na službeno lice, kao što je to slučaj sa vojskom i policijom.

Zabluda: Kuda je pobegla Nobelova žena?

Ove godine se, kao i svake četvrte, dodeljivanje Nobelovih nagrada poklopilo sa dodelom Fildsove medalje, najprestižnije nagrade za matematiku. S obzirom na značaj ove naučne discipline, u medijima se opet otvorilo pitanje – zašto ne postoji Nobelova nagrada i za matematiku? Na tu temu široko je rasprostranjena zabluda da je osnivač nagrade zbog svojih ljubavnih nedaća namerno izostavio matematiku. Alfred Nobel (1833–1896), slavni švedski naučnik i industrijalac, u oporuci iz 1895. godine uspostavio je fond od tadašnjih devet miliona dolara za nagrade iz pet oblasti – fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir (nagrada za ekonomiju je kasnije dodata). Prema anegdoti koju matematičari rado prepričavaju, Nobelova supruga je, navodno, pobegla sa poznatim švedskim matematičarem Gostom Mitag-Leflerom, tako da je Nobel posle toga zamrzeo matematiku i sve što ima veze s njom. Ova priča odlično zvuči, ali ima ozbiljan nedostatak – Alfred Nobel se nikada nije ženio. Prema drugoj varijanti ove anagdote, bogati izumitelj dinamita je izuzetno mrzeo lično Mitag-Leflera, pa se plašio da bi on mogao dobiti njegovu nagradu, ali Nobelovi biografi smatraju da se zbog razlike u godinama ova dva naučnika najverovatnije nikada nisu sreli u Švedskoj iz koje se Nobel iselio. S druge strane, Nobel je imao vrlo jake razloge da nagrade dodeljuje baš navedenim disciplinama, pošto se svakom od pet disciplina koje naveo u oporuci lično bavio i iskreno verovao da daju najveći doprinos razvoju čovečanstva. A matematiku je mogao da izostavi jer je krajem XIX veka švedski kralj Oskar II, upravo na nagovor Mitag-Leflera, već bio osnovao nagradu za ovu oblast, a Nobel verovatno nije želeo da duplira nagrade. Naravno, pritom nije mogao ni da zamisli kakav će značaj u sledećem veku imati njegovih pet nagrada i koliko će one biti uticajnije od nagrade kralja Oskara. O ovoj temi se raspravljalo u nekoliko knjiga i stručnih radova o Nobelu, a najbolja polazišta za dalje istraživanje su internet stranice http://mathforum.org/social/articles/ross.html ili http://almaz.com/nobel/why_no_math.html.

Knjige: Ministarska lektira

Od ovog meseca srpska medijska scena bogatija je za još jedan magazin. Reč je o mesečniku „Buk marker“, specijalizovanom časopisu za književnost. U prvom broju „Buk marker“ otkriva šta čitaju ministri u Vladi Srbije. Oni koji su pristali da pričaju o ovoj temi saglasni su u tome da za čitanje nemaju onoliko vremena koliko bi želeli. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže da najviše čita za vreme odmora ili u avionu. Ističući kao posebnu strast književnost sa istorijskom tematikom, Milosavljević je opisao svoj čitalački put. U ranom detinjstvu najdraže su mu bile knjige Karla Maja, zatim Grof Montekristo i Put oko sveta za osamdeset dana. Najplodniji čitalački period za ministra Milosavljevića bio je tokom stidija, kada se nije događalo da izađe novi naslov, a da ga on ne pročita. Poslednja knjiga koju je pročitao ministar pravde Stojković jeste Stemberini u Kolubari Radovana Belog Markovića. Od literature koja ga je formirala izdvaja Sartrove Prljave ruke, Kamijevog Stranca, a potom i Dostojevskog i njegove knige „Braća Karamazovi“ i „Zločin i kazna“. Dostojevski je imao značajnu ulogu i za ministra privrede Predraga Bubala: „Opus Dostojevskog je moje najjače utočište, književni modus vivendi.“ U ideološkom smislu, ministra za nauku i tehnologiju Aleksandra Popovića formirala su dela Borislava Pekića, jer je u njima osetio „pogled na svet koji je bio dovoljno sličan zamecima moga“. Ministar prosvete Slobodan Vuksanović kome je književnost struka, preporučuje dela Ive Andrića, Vaska Pope i Matije Bećkovića i priznaje da uglavnom iznova čita stare i omiljene knjige, jer ne želi da rizikuje sa novim.