Kultura slavnih

Živimo u kulturi slavnih (celebrity culture). Zvezde, famozni, poznati, čuveni, džet-set, trendseteri nam gotovo čitav vek prodaju životni stil, glamur, raskoš, produkte za ulepšavanje i iluziju da su nas pustili iza zavese.

foto: reuters

Britansko kraljevsko venčanje („kraljevski šou-biznis“, 120 miliona evra prihoda za London), 29. aprila 2011. uživo prenošeno iz Londona za milionski TV auditorijum, učilo nas je i odgovarajućem odevanju i etikeciji kojom moramo ovladati pre nego što sutra postanemo „Vaše visočanstvo“.

Zar nije ona Kejt otelotvoreni dokaz da i mi možemo da se popnemo na balkon i da budemo obožavani?

Taj san, izgleda, ima i drugu stranu: usred raskošnog kraljevskog venčanja svetski hit je postala trogodišnja Vilijamova kumica Grejs van Kutsem, koja je, kad su se pojavili Vilijam i Kejt na balkonu Bakingemske palate, prekrila uši, s ljutitim izrazom lica. Smetala joj je buka, a i bila je besna zato što joj nisu dozvolili da se vozi u kočiji…

Gledamo njihovu raskoš, njihovu opremu, njihov pribor, njihova kola, mesta gde večeraju i gde putuju i, u sebi negde ljuti zato što nismo pozvani u kočije, čekamo ih na krivini zvanoj „i bogati plaču“, pa umesto komšija, uz snimke paparaca i uz kreativnu pomoć trač rubrika, ogovaramo te strance iz belog sveta. Formula nije nova. Naslov iz 1964: „Koliko dugo može Ričard Barton da drži Liz Tejlor i svoj liker?“

Nekada se ipak podrazumevalo da glumci, pevači, autori, umetnici, sportisti i balerine imaju talenat da bi postali poznati. Pre interneta vrata slave čuvali su agenti, menadžeri, direktori filmskih studija i urednici. Sada kroz mnogo poroznija vrata slave lakše prolazi sramota.

U popularnoj štampi taj zasun je otvorio još 1925. onaj Volter Vinčel, bivši glumac u vodviljima, prijatelj jednog gangstera u vreme prohibicije i trač- kolumnista u listu „Njujork dejli miror“, pišući o tome ko s kim ima romansu, ko se smuca s gangsterima, ko je bolestan, ko umire, ko ima finansijske teškoće, čija žena ima aferu i o desetinama drugih tajni.

Za neke sociologe, kultura slavnih je nešto frivolno i trivijalno, u poređenju sa siromaštvom, rasizmom ili kriminalom, a drugi pak kažu da su sage o famoznima zapravo crni ekran na koji mi projektujemo svoje aspiracije i brige, konfliktne ideje o ljudskim odnosima, o braku, porodici, polu, seksu, rasama i klasama.