Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Koliko se sećam, više od pola veka unazad, nema dana kad se nije događalo ništa. A čega god se setim, bilo je u klimaksu, na vrhuncu zbivanja, još tamo negde od 1957. i Sputnjika.
Što se reči same tiče, ona jednostavno znači „lestvice“, „prečaga lestvica“, „stepenište“, i to bi moglo biti utešno da se radi o merdevinama uz koje se čovek samo uspinje. Što se neizbežnog silaska s životne lestvice tiče, važi eudajmonistička uteha: ako je bol jak, kratko traje, a ako je dugotrajan, onda je – podnošljiv. Kao život.
Rečnici još kažu da je to tačka vrhunca, navršenje, tačka preokreta u dramskoj radnji, ali i trenutak u kom neka biološka zajednica postiže potpunu ravnotežu, govornički potupak nizanja pojmova sve jačeg značenja ili važnosti… U tom značenju pojavljuje se, u engleskom, krajem XVI stoleća da bi do Francuske revolucije 1789. prošla evoluciju značenja od „niza postupaka za postizanje cilja“ i „uspinjanja“ do „vrhunca“; u značenju vrhunca seksualnog uzbuđenja javlja se 1880. i sve do globalne seksualne revolucije u stručnim tekstovima koristi se umesto „nepristojne“ reči orgazam.
U novogovoru klimaks je – u smislu da smo na vrhuncu ali ne i da svršavamo – trajno stanje što se politike i političarske borbe za opstanak tiče. Naspram tom permanentnom, Ršum bi rekao „usponu vrtovima“, preti nam se krizom, koja se uglavnom i proizvoljno tumači kao loše zbivanje koje vodi nestabilnosti i opasnoj situaciji za pojedinca, grupu, zajednicu ili društvo u celini. Problem za tu vrstu novogovora predstavlja činjenica da je kriza je sinonim za izazov jer može se reći da je život samo produžena kriza. Glamurozna imena raznih kriza – ustavna, državna, smrtonosna, ekološka, energetska, naftna, revolucionarna, ratna, pa čak i kriza srednjih godina – u novogovoru služe samo za zastrašivanje i hipnozu podanika.
U starogrčkom krise znači odvajanje, moć razlikovanja, priliku, izbor, prosuđivanje, raspravu i, najzad, odluku.
Još jednostavnije, kineska reč za krizu piše se sa dva znaka: jedan znači „opasnost“ a drugi „mogućnost“. Ali to smo već pisali.
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
