Klimaks

Koliko se sećam, više od pola veka unazad, nema dana kad se nije događalo ništa. A čega god se setim, bilo je u klimaksu, na vrhuncu zbivanja, još tamo negde od 1957. i Sputnjika.

Što se reči same tiče, ona jednostavno znači „lestvice“, „prečaga lestvica“, „stepenište“, i to bi moglo biti utešno da se radi o merdevinama uz koje se čovek samo uspinje. Što se neizbežnog silaska s životne lestvice tiče, važi eudajmonistička uteha: ako je bol jak, kratko traje, a ako je dugotrajan, onda je – podnošljiv. Kao život.

Rečnici još kažu da je to tačka vrhunca, navršenje, tačka preokreta u dramskoj radnji, ali i trenutak u kom neka biološka zajednica postiže potpunu ravnotežu, govornički potupak nizanja pojmova sve jačeg značenja ili važnosti… U tom značenju pojavljuje se, u engleskom, krajem XVI stoleća da bi do Francuske revolucije 1789. prošla evoluciju značenja od „niza postupaka za postizanje cilja“ i „uspinjanja“ do „vrhunca“; u značenju vrhunca seksualnog uzbuđenja javlja se 1880. i sve do globalne seksualne revolucije u stručnim tekstovima koristi se umesto „nepristojne“ reči orgazam.

U novogovoru klimaks je – u smislu da smo na vrhuncu ali ne i da svršavamo – trajno stanje što se politike i političarske borbe za opstanak tiče. Naspram tom permanentnom, Ršum bi rekao „usponu vrtovima“, preti nam se krizom, koja se uglavnom i proizvoljno tumači kao loše zbivanje koje vodi nestabilnosti i opasnoj situaciji za pojedinca, grupu, zajednicu ili društvo u celini. Problem za tu vrstu novogovora predstavlja činjenica da je kriza je sinonim za izazov jer može se reći da je život samo produžena kriza. Glamurozna imena raznih kriza – ustavna, državna, smrtonosna, ekološka, energetska, naftna, revolucionarna, ratna, pa čak i kriza srednjih godina – u novogovoru služe samo za zastrašivanje i hipnozu podanika.

U starogrčkom krise znači odvajanje, moć razlikovanja, priliku, izbor, prosuđivanje, raspravu i, najzad, odluku.

Još jednostavnije, kineska reč za krizu piše se sa dva znaka: jedan znači „opasnost“ a drugi „mogućnost“. Ali to smo već pisali.