Klasa

Ko je sagradio Tebu sa sedam vrata?

U knjigama stoje imena kraljeva.

Jesu li kraljevi vukli kamene gromade?

A Babilon, razoren toliko puta –

Ko ga je ponovo podizao. U kakvim su

Kućama zlatne Lime stanovali graditelji?

Kuda su, one večeri kad je završen Kineski zid

Pošli zidari? Veliki Rim

Pun je slavoluka. Ko ih je sazidao?

Nemački pesnik Bertolt Breht postavio je ova lepa i pametna pitanja pre nešto manje od stotinu godina.

I tada se znalo da piramide nisu gradili faraoni, da kraljevi nisu vukli kamen za sopstvene spomenike, da Kineski zid nisu podigli zmajevi, da su trijumfalne kapije zidali pobeđeni neprijatelji… Istorija je oduvek bila istorija čuda, opis dalekih i tajanstvenih zemalja, pohvala osvajačima, dnevnik neizvesnih putovanja, redosled kraljevskih kuća, priča o usponu i padu imperija. A za običan svet, u njoj je bilo malo mesta. Ili ništa.

Breht je postavio jasno pitanje na koje nema jasnog odgovora. Kao ni na pitanje a gde je nestala ona klasa za koju je Karl Marks verovao da će nas iščupati iz prokletstva izrabljivanja, ako već ne i iz istorije.

U jedno ne tako davno vreme „komunizam“ je imao snage i za samoironiju.

Evo vica:

Pitanje: Šta je kapitalizam?

Odgovor: Eksploatacija čoveka po čoveku.

Pitanje: A socijalizam?

Odgovor: Potpuno suprotno.

Za velike piramide u Gizi lako ćemo saznati da su izgrađene u vreme IV egipatske dinastije (oko 2680–2544. god. p.n.e.) kao grobnice za faraone tadašnje prestonice, i da je na gradnji godišnje učestvovalo i do sto hiljada ljudi.

Arheološka istraživanja u poslednjih pola veka pokazuju da su radnici, od najprostijih nosača peska, kamena, zemlje i vode, preko nadzornika klesara, kamenorezaca, crtača i slikara, do pisara, arhitekata i majstora zidarstva – bili uredno plaćani.

A da bacimo pogled na Evropu i svet danas?