Kingsi

Vic koji sledi nije izmišljen, ispričao mi ga je davno, pre možda petnaestak godina, moj prijatelj Brana Petrović, žitelj Los Anđelesa poslednjih tridesetak godina. Zbog posla je nekoliko godina proveo u Sakramentu, tamo negde krajem osamdesetih, kada su Kingsi bili jedna od najgorih ekipa NBA lige. Na sudu se, kaže vic, razvodi brak a sudija treba da odluči kome će pripasti starateljstvo o desetogodišnjem dečaku.

– Hoćeš li da živiš s mamom? – pita sudija mališana.

– Neću, ona me bije – kaže dečak.

– Hoćeš s tatom?

– Neću, i on me bije.

– Pa dobro, s kim bi ti da živiš?

– Ja bih sa Kingsima, oni ne biju nikoga…

Kako se vremena menjaju znaju najbolje sami Kingsi. Njihova istorija puna je uspona i padova, seljakanja iz grada u grad, traženja sreće i sopstvenog identiteta. Još davne 1951. bili su šampioni NBA pod imenom Ročester Rojals da bi potom počela višedecenijska kriza. Od 1957. do 1972. bili su Sinsinati Rojals (sa sjanim igračima poput Oskara Robertsona i Džerija Lukasa), potom je usledila seoba u Kanzas gde dobijaju ime Kanzas Siti–Omaha Kings. Od 1975. do 1985. su samo Kanzas Siti Kings, a 1985. sele se u Sakramento. Kako su počeli u Kaliforniji svedoči pomenuti vic, ali ambiciozni projekt, koji su početkom 90-ih godina zamislila braća Džoe i Gavin Maluf, poreklom pravoslavci iz hrišćanskog dela Bejruta, a realizovao generalni menadžer Džef Petri, postepeno se pretvarao u realnost. U sezoni 95/96. s bilansom 39-43 Kingsi su prvi put posle devet godina ušli u plej-of, ali njihov pravi preporod počinje od sezone 98/99. koju su završili sa 27-23 jer se zbog štrajka igrača igrala skraćena sezona sa samo 50 utakmica u regularnom delu. Bila je to prva godina u kojoj su za Kingse zaigrali Kris Veber (prosečan broj poena 20), Vlade Divac (14,3) i debitant Peđa Stojaković (8,4). U plej-ofu su izgubili od Jute sa 3-2. Naredne sezone bilans je bio 44-32, Stojaković je prosek podigao na 11,9 poena a Lejkersi su bili bolji u plej-ofu sa 3-2. Prošle sezone oboreni su svi rekordi kluba (55-27) a ove je sve bilo još bolje, sa bilansom 61-21 Kingsi su u plej-of ušli kao prvi. Stojaković je stigao do proseka 21,2 i postao jedan od najboljih strelaca NBA, prvi stranac pobednik takmičenja u šutiranju trojki na Ol Star vikendu. A stari dobri Vlade Divac, kao i uvek, igra najbolje kad je najpotrebnije. Neprikosnoveni je lider tima, autoritet koji se sluša i na terenu i van njega. Dovodjenjem Turčina Hidajeta Turkoglua, koji odlično govori srpski jer su njegovi roditelji poreklom iz Sandžaka, Kingsi su postali jedan od „najevropskijih“ timova u NBA. Apsurdno je da su to postali pod trenerom Rikom Adelmanom koji je 1989. u Portlandu imao Dražena Petrovića, ali nije verovao u njega i Dražen je morao da ode u Nju Džersi da bi pokazao koliko je veliki igrač i da može da ima zapaženu ulogu u NBA. Medjutim, bila su druga vremena, evropski igrači tek su sebi krčili put u NBA, bilo ih je malo i dočekani su, uglavnom, s nepoverenjem. Desetak godina kasnije gotovo da nema NBA tima bez evropskog igrača a u krugovima lige već se prave planovi za komercijalno krajnje atraktivan meč izmedju selekcije NBA i tima sastavljenog samo od evropskih igrača. Bila bi to neka vrsta Rajder kupa, takmičenja u golfu koje se organizuje po toj formuli. S druge strane, NBA najavljuje ekspanziju ka Evropi od sezone 2008/09.

Globalizacija NBA je svakim danom sve veća, granice se brišu a popularnost Kingsa u Jugoslaviji i Turskoj dobija enormne razmere. Doživljavaju se kao „domaća“ ekipa pa otuda i „spontana“ ideja rodjena po beogradskim kafanama da se Kingsima priredi svečani doček ispred Skupštine grada ako osvoje šampionski prsten… Uprkos očajno glupom porazu u četvrtom meču, što je dovelo do 2-2 umesto da bude 3-1 za njih, Kingsi i dalje imaju prednost terena, ali je psihološka prevaga prešla na stranu Lejkersa jer su dobili izgubljeno. Bilo kako bilo, Kingsi su u Srbiji postali svojevrstan sociološki fenomen, došlo je do kolektivne identifikacije a njihovi rezultati pretvoreni su u „srpsko nacionalno pitanje“. Divac je još 1991, u svojoj drugoj godini u NBA, igrao finale NBA sa Lejkersima protiv Čikaga (1-4), ali šampionskom prstenu nikada nije bio bliži nego sada. Ako ga osvoji, biće to pravedna nagrada za evropskog pionira u NBA koji je 1989. došao da uči, a već godinama on podučava Amerikance. Ne samo košarci.