Kampanjci

Imidž, odnosno to kako vas drugi vide i doživljavaju može da se uruši brzo i lako, ali zasigurno ne može da se tako brzo i lako izgradi ili potpuno izmeni. Pa zašto onda stranke to pokušavaju mesec dana pred lokalne izbore? Da bi nas zbunile? Jer to je jedino što će uspeti ovakvim kampanjama.

Ako je javnost nekada i pomislila da je DSS – demokratska salonska stranka, razuveriće je TV spot iz kojeg će saznati da je u pitanju zapravo – preduzimačka tvrtka koja evo baš sad stavlja rogove na kuću, samo još da obese košulje i može da se zamezi prasence. Ako izaberemo njihovog kandidata, on će da zaposli ceo Beograd – na mešanju maltera, valjda?

I G17 plus se takođe odlučio za novi imidž. Ako ste ih znali kao eksperte, eto iznenađenja. Oni su zapravo dramska sekcija koja izvodi Grlom u jagode. Mlađan Dinkić glumi Baneta Bumbara (čak i muzika neodoljivo podseća na onu iz kultne serije) i pokazuje nam gde se zaljubiška, gde je pikao fudbal (po prikazanom bih rekla da su ga klinci primali samo kad donese svoju loptu) i preporučuje nam se, ne kao republički ministar finansija, već kao novobeogradski lokalpatriota, što ne treba da nas uplaši, već da nas razneži. I navede da glasamo za listu čiji je nosilac. U istom maniru urađen je i spot za njegovu partijsku drugaricu koja se kandiduje za gradonačelnicu, samo što o njoj govore prijatelji i kolege koje takođe ne poznajemo.

Posle predsedničkog zaokreta u imidžu, radikali su sad definitivno zbunili biračko telo. Imaju kandidata koji izgleda kao devojka, a zvuči kao deda. Vučić nam u svim iznajmljenim terminima priča kako bi on ustajao u pola pet (staračka nesanica?) da proveri, zamislite šta – da li su trolejbusi oprani! Tako treba! Mislim, ako mu je toliko stalo, a nema nikoga u stranci ko bi to radio umesto njega. Mada se rukovodilac koji sve sam radi smatra neuspešnim – zato se i kaže „delegiraj ili abdiciraj“, al´ to su kursevi za zapadne menadžere.

Sličnu zabunu stvara nam i Nebojša Čović. On, doduše, ne izgleda kao devojka, ali izgleda kao omladinac. Što posebno bode oči jer na bilbordu gledamo mladića Čovića kao ilustraciju za slogan: iskustvo nam govori. Ako je mlad kao što izgleda, na kakvo to iskustvo aludira? A ako fotografija nije autentična, kako da poverujem u ostalo?

Još veću zabunu unosi SPS, pardon – PSS koji je kandidovao Bogoljuba Karića, pardon – Jasminu. Ako ste se i vi zbunili – to je zato što bivši kandidat za predsednika mnogo više larma na mitinzima nego njegova kandidatkinja za gradonačelnicu. Mada i ona galami, što jes´ – jes´.

Ali, ni tu nije kraj zabunama. SPO Kojadinović ima slogan: Beograd u srcu čime namerava da zbuni sve koji su mislili da mu je u srcu – Ravna gora, a u kancelariji Dražina statua. DS Bogdanović zbunjuje jer malo zvuči kao da nije aktuelni predsednik gradske vlade koji je morao i više da uradi, a malo kao da je Mrkonjićev kadar – jedino ne može da sve završi pre roka, treba mu novi mandat. Baš naš Vuksanović do sada je bio baš njihov (silnih stranaka, koalicija, listi), a SPS Obradović kao da baš nikada nije bio njihov. Baš svašta, ko na vašaru.