Kad poslodavac plati sistematski

Koliko poznajemo svoja prava kada uđemo u zdravstvenu ustanovu? Prošle nedelje list „Politika“ objavio je vest o Beograđaninu K. N. (40), koga je zajedno sa kolegama firma u kojoj je zaposlen poslala na sistematski pregled u jednu privatnu ordinaciju. Preglede je platio poslodavac, a ovom Beograđaninu je rečeno da mu zdravstveno stanje nije dobro i da su pronašli probleme sa srcem. Kada je poželeo od lekara u privatnoj službi da dobije rezultat tog pregleda, oni su mu saopštili da to ne mogu da mu izdaju i da će izveštaj poslati poslodavcu.

Zaprepašćeni K.N. se nakon toga obratio izabranoj lekarki u Domu zdravlja „Voždovac“ koja ga je uputila na dalje pretrage, a u javnosti je otvoreno pitanje kakva su prava poslodavca koji svoje zaposlene, o svom trošku, uputi na sistematski pregled u privatnu ustanovu.

Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u podatke o ličnosti pacijenta i predstavljaju – tajne podatke. Dužni su da ih čuvaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i zaposleni u zdravstvenim ustanovama, tamo gde se obavlja zdravstvena delatnost u skladu sa zakonom, odnosno u organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, što važi i za privatnu praksu. Isto se odnosi i na pravno lice koje obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kod kojih je pacijent zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrđenih nadležnosti.

Od dužnosti čuvanja tajnih podataka nadležni zdravstveni radnici i saradnici, kao i drugi zaposleni kod poslodavaca, mogu biti oslobođeni samo na osnovu pismenog ili drugog jasnog i nedvosmisleno izrečenog pristanka pacijenta ili na osnovu odluke suda. U izuzetnim slučajevima, nadležni zdravstveni radnik može da saopšti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom članu porodice i to onda kada pacijent nije dao pristanak na saopštavanje podataka o svom zdravstvenom stanju, ali je to neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika za njega.

Što se poslodavca tiče, on može, ukoliko zatraži, da dobije jedino zbirni izveštaj o zdravlju svojih zaposlenih, to jest dokument u kome će navesti koliki procenat radnika ima visok krvni pritisak, koliko njih muku muči sa holesterolom, da li neko ima srčane smetnje…

„Ukoliko poslodavac zahteva dostavljanje zbirnog izveštaja o obavljenom sistematskom pregledu zaposlenih, takav izveštaj se može dostaviti poslodavcu jer ne sadrži osetljive i poverljive podatke o pacijentu/zaposlenom, već sadrži uopštene nepersonalizovane statističke pokazatelje o ukupnom zdravstvenom stanju zaposlenih u određenoj kompaniji. To su: broj pregledanih, koliko muškaraca, koliko žena, u kom broju se javljaju određeni poremećaji zdravlja: gojaznost, pothranjenost, povišen nivo masnoća ili šećera u krvi, i sl.)“, saznaje „Vreme“ u privatnom Domu zdravlja „Dr Ristić“, ustanovi sa kojom mnoge kompanije u Srbiji imaju sklopljen ugovor o pružanju usluga sistematskog pregleda zaposlenih.

Ovako koncipiran zbirni izveštaj, objašnjavaju u Domu zdravlja „Dr Ristić“, može pomoći poslodavcu u preduzimanju mera prevencije u radnom okruženju a sve u cilju očuvanja i unapređenja ukupnog zdravstvenog stanja zaposlenih u kompaniji.

U ovoj ustanovi, takođe, isključuju mogućnost da poslodavac dobije podatke o zdravstvenom stanju samo jednog, određenog zaposlenog, osim ukoliko je zaposleni/pacijent saglasan i ako dâ svoj pismeni pristanak za to, što je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.