Ista forma, drugo pakovanje

Kada već ne može jednostavno, onda makar komplikovano. Kada već ne može o suštini, onda makar o formi. Važno je, čini se, za obe strane, da su predstavnici Evropske unije konačno zadovoljni. A ako još ljudi zaista budu mogli slobodno da se kreću u oba smera, pa makar prelazili administrativnu liniju razdvajanja, ili pak državnu granicu – kako već ko gleda prelaz iz Srbije u južnu srpsku pokrajinu Kosovo, na kojoj i sa jedne i sa druge strane stoji policija i carina, i obrnuto – utoliko bolje. I ako ljudi sa srpskim ili od Srbije i mnogih drugih država nepriznatim kosovskim državljanstvom budu mogli da dođu do umrlica, izvoda iz matičnih knjiga rođenih, venčanica i slično, svima će život biti lakši. To bi ukratko bio „istorijski“ – i privremeni – rezultat pete runde pregovora između timova Srbije, na čelu sa Borkom Stefanovićem, i Kosova, na čelu sa Editom Tahiri.

Ako sve to i u praksi bude zaživelo – pa uskoro još i međusobno budu bile priznate školske diplome – valjda ćemo samo slegnuti ramenima na primenjeni princip „nije šija, nego vrat“: Ljudi sa kosovskim ličnim kartama i vozačkim i saobraćajnim dozvolama dobiće na osnovu tih dokumenata od srpskih carinika sertifikate da Srbija ta dokumenta – izdata od ilegalnih vlasti u Prištini – zapravo ne priznaje, pa će Albanci sa Kosova tako moći da se voze kroz Srbiju. Pasoš u toj priči ne dolazi u obzir jer je Kosovo deo Srbije. Srbi sa mestom prebivališta na Kosovu moći će da koriste tablice „KS“ bez oznaka državnosti Kosova, dok registarske oznake sa grbom Kosova „RKS“ neće moći da se koriste na teritoriji ostatka Srbije, ali će građani sa tablicama izdatim od prištinskih vlasti moći da dobiju na administrativnim prelazima privremene tablice za vožnju po Srbiji. Nigde se ne spominje da li se i koliko, ako bude moralo, sve to plaća.

A umrlice i slično neće se direktno razmenjivati, nego preko Euleksa koji će ih prosleđivati dalje.

Tako, po Borku Stefanoviću, Srbija ni na koji način ni u naznakama nije priznala ilegalnu državu Kosovo. A po Editi Tahiri, „sve je jasnije da EU proces srpskih evropskih integracija uslovljava priznanjem Kosova“. Za nju je to „možda prvi istorijski sporazum, koji je bio moguć, jer obe države žele punopravno članstvo u EU“. Za deo opozicije u Srbiji „Tadićeva vlast“ je izvršila delo izdaje i indirektno priznala Kosovo, baš kao što deo opozicije na Kosovu smatra da sa Srbijom ne treba ama baš ništa činiti, dok Beograd ne prizna nezavisnost Kosova.

„Sporazumi postignuti proteklog vikenda su evropsko rešenje za teška ali važna pitanja“, rekla je šefica diplomatije Evropske unije Ketrin Ešton. „Želim da čestitam pregovaračima obe strane na njihovoj hrabrosti i ozbiljnom poslu. Dopustite mi da naglasim kako su sporazumi o slobodi kretanja, matičnim knjigama i priznavanju školskih diploma podjednako dobri za obe strane – ne traže da se bilo ko bilo čega odriče, dok je korist obostrana.“