Informacione tehnologije

Biometrija: Novi pasoš opet na čekanju

Problemi sa izdavanjem novih pasoša nikako da prestanu. Pre nekoliko dana je zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao da je u MUP stiglo oko 6000 novih biometrijskih pasoša, od kojih „jedan broj“ nije u skladu sa potrebnim standardima i propisima, kao i da Ministarstvo neće izdavati građanima pasoše na kojima su uočene tehničke nepravilnosti.

Posle sastanka Ivice Dačića i Božidara Đelića, potpredsednika vlade za evropske integracije i Ministra za nauku i tehnologiju, sa predstavnicima Zavoda za izradu novčanica koji je održan u ponedeljak, objavljeno je saopštenje MUP-a Srbije u kome, osim da je reč o tehničkim problemima kod novih pasoša, nisu izneti konkretni detalji. Nezvanično, problem je u tome što ne funkcioniše jedan od sedam sistema zaštite putnog dokumenta. Inače, Srbija je jedna od zemalja čiji će pasoš imati najveći broj sistema zaštite. Pasoš Francuske, koja je članica Evropske unije, poseduje samo četiri ova sistema.

Novi pasoš Srbije se od starog razlikuje upravo po merama zaštite. Taj pasoš će imati nevidljivi čip sa biometrijskim podacima vlasnika. U dnu druge strane nalazi se mašinski čitljiva zona sa ličnim podacima. Zaštita ove stranice je izuzetno važna kako bi se sprečilo falsifikovanje, tako da ta stranica ima kinegram, optički varijabilne boje, u procesu laminacije unose se mat i sjajni elementi. Osim toga, napravljena je od više slojeva plastike. Na sajtu Vlade Srbije je navedeno da se podaci urezuju laserom, ali ne na prvi, već na donje slojeve polikarbonata. Na taj način se pruža dodatna zaštita jer bi neko, u slučaju da želi da izmeni podatke, morao da ošteti površinski sloj.

Zahteve za izdavanje novih putnih isprava policijske stanice su počele da primaju 7. jula. Odmah su stvorene gužve, jer je za uzimanje biometrijskih podataka potrebno određeno vreme. Osim toga, u iste redove su stali i građani koji su čekali na izdavanje tek uvedenih novih ličnih karata. Po Zakonu o putnim ispravama, rok za izdavanje novih pasoša je 30 dana.

M. T.

16/07/2008

Glad za mrežnim stručnjacima

Prema rezultatima nedavno sprovedene studije, potreba za IT stručnjacima raste brže od očekivanja. Tako će potreba za specijalizovanim veštinama umrežavanja i talentima u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija do 2012. godine porasti do tri miliona. Čak 36 odsto svih IT kompanija koje su učestvovale u ispitivanju, izjavio je da imaju stručnjake za bežične tehnologije, a taj broj će se udvostručiti u narednih pet godina. Stručnjaka za bezbednost mreže je bilo u 46 odsto ispitanih kompanija, a očekuje se da će za pet godina taj broj dostići 80 odsto. „Kako mreže nastavljaju da podstiču ekonomski rast, saradnju i interakciju ljudi, potreba za talentima iz oblasti umrežavanja postaje sve značajnija“, rekla je Džin Bevo-Dan, direktor Learning@Cisco, kompanije Cisco, koja je vodeća svetska IT kuća u oblasti računarskih mreža. „Da bismo ispunili rastuće globalne zahteve za talentima, procenjujemo da ćemo morati da udvostručimo ili utrostručimo broj sertifikovanih pojedinaca u narednih pet godina“, rekla je Dan na predstavljanju Cisco Learning Networka što je Web 2.0 zajednica koja omogućava umrežavanje profesionalaca kako bi sarađivali globalno kroz razmenu podataka, otvorene forum diskusije i razmenu ideja u odgovarajućem okruženju.

16/07/2008

Internet televizija u hotelima

Informatička grupa Pakom uvodi internet protokol televiziju u hotelijerstvo. Potpisivanjem ugovora, deo ove grupe, Pakom Solution Centar, postao je prvi Telsey Prefered Partner u CEE regionu za hospitality rešenja internet protokol televizije (IP TV). „Napredne komunikacione mogućnosti internet protokol televizije omogućiće domaćem hotelijerstvu da uhvati korak sa svetom“, smatraju u Pakomu. „Od momenta kada je lansirana na tržištu telekomunikacija bilo je jasno da će se IP TV nametnuti kao televizija budućnosti, a činjenica da je već sada širom sveta koriste milioni korisnika ukazuje na to da je ta budućnost već stigla“. Prva generacija IP TV-a omogućava korisnicima prijem digitalne televizije i širokopojasnog interneta. To će korisnicima hotela omogućiti razne vrste zabavnog sadržaja, interaktivne komunikacije, jednostavnost u korišćenju i ostale inovacije koje klasična televizija ne podržava, a koje imaju izuzetne mogućnosti u hotelijerstvu.

18/07/2008

CERN: Hlađenje pred početak

Kako je najavljeno iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, poznatoj po skraćenici CERN (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire), novi, dugo očekivani akcelerator uskoro će biti pokrenut. Trenutno se vrše poslednje pripreme za finalnu fazu u kojoj će najsloženija mašina koju je čovek napravio, pre nego što bude puštena u rad, biti ohlađena do temperature od -271 ºC, odnosno svega 1,9 Kelvina. Novi akcelerator, nazvan Veliki sudarač hadrona, LHC (Large Hadron Collider), koji se gradi kod Ženeve, predstavlja najveći instrument za istraživanja u fizici elementarnih čestica, o kome je „Vreme“ više puta već pisalo. Osim što je najmoćniji ubrzivač čestica na svetu, LHC je najveće dosad napravljeno superprovodno postrojenje. U njemu se za ubrzavanje snopa protona koriste superprovodni magneti, ali to zahteva da radi na ovako niskoj temperaturi. Inače, superprovodnost, osobina nekih materijala da provode struju bez otpora, omogućiće da LHC postigne ogromna magnetna polja potrebna za ubrzanje sa manjom potrošnjom struje, ali zahteva da se magneti prethodno ohlade na jednu od najnižih temperatura u Univerzumu. Trenutno je šest od osam sektora akceleratorskog tunela ohlađeno do temperatura između 4,5 i 1,9 Kelvina, mada su svi delovi prethodnih meseci već dostizali i tu „radnu temperaturu“, koja je samo dva stepena iznad apsolutne nule i čak je viša nego temperatura u otvorenom svemiru, koja prosečno iznosi 2,7 Kelvina. Kad proradi, LHC će protone ubrzavati kroz 27 kilometara tunela koji je smešten 100 metara pod zemljom u blizini švajcarsko-francuske granice. Ideja je da se u sudaru takvih snopova postignu uslovi koji su vladali u ranom Univerzumu, neposredno posle Velikog praska. To će dati odgovore na brojna pitanja savremene fizike i donekle odgonetnuti poreklo sveta. Da bi se to postiglo, u svakoj sekundi će se dogoditi 800 miliona sudara ubrzanih snopova, a u svakom sudaru oslobađaće se energija od 14 TeV. LHC je građen zajedničkim snagama više od 80 nacija, a na njegovoj izgradnji su učestvovali i istraživači iz Srbije – neke sisteme na detektorima LHC-a razvijala je jedna grupa sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, dok je u drugom eksperimentu učestvovala i grupa sa Instituta za fiziku u Zemunu.

S. B.