Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Do sada smo ratovali za slobodu, zbog časti, protiv zla, oko peska i nafte, a koliko sutra ćemo za – vodu.
Istoričari su se nedavno upitali zašto je Evropa kroz istoriju gradila demokratiju, a Azija ono što se naziva „orijentalna despotija“.
Poljoprivreda može biti relativno lak posao svuda gde ima plodne zemlje i redovnih padavina, ali postaje kuluk tamo gde nagla kiša ili topljenje snega u hiljadama kilometara dalekim planinama za nekoliko sati, dan ili dva uništi celu žetvu. A to je – u Kini i Jugoistočnoj Aziji i danas – čest slučaj. Ljudi su oduvek morali da se bave dovođenjem i odvođenjem vode.
Sezonske poplave ostavljaju mulj koji, kada se vodi omogući povratak u korito, valja zasejati i navodnjavati. A to ne znači samo izgraditi i održavati sistem kanala, brana, šadufa, vodomernih stanica već i zaposliti mnogo ljudi, premeravati zemljište i označiti granice imanja, u slučaju naglih poplava brzo organizovati mnogo ljudi za učvršćivanje nasipa, obezbediti im alat, korpe za donošenje ili odnošenje zemlje, hranu i vodu, prenoćište ako zatreba…
Tako nastaju „hidraulička društva“ čija je jedna od osnovnih funkcija ono što se danas naziva „upravljanje vodama“, a politički se označava kao „orijentalna despotija“.
I eto opet onog pitanja o jedinstvenoj „evropskoj“ demokratiji. I stari Grci i evropske civilizacije starije od njih – nastale duž toka Dunava ili na Kritu – nisu se razvijale kao „hidraulične“, dobro organizovane i strogo kontrolisane iako su izvodile zadivljujuće poduhvate u navodnjavanju suvih i isušivanju vlažnih terena. Stručnjaci se danas uveliko slažu da su evropski klimatski okviri u proteklih 10.000 godina bitno uticali da Evropa postane obrazac globalne civilizacije.
Možda je preterano, ali samo zato što nije imala problema s – vodom.
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
