Forum

Goran Vesić: Leševi iz hladnjače

Biće zanimljivo da vidimo kako će se naše društvo suočiti sa ovim slučajem. Ima još uvek političara kod nas koji veruju, ili se bar javno pretvaraju da veruju, da su ratni zločini činjeni samo prema nama. Ovaj slučaj je prilika da istini pogledamo u oči. Da shvatimo da ćemo imati pravo da tražimo odgovornost za one koji su počinili zločine prema našem narodu tek kada kaznimo ratne zločince iz sopstvenog naroda, da ćemo moći da sudimo u našoj zemlji optuženima pred Haškim tribunalom ako naše pravosuđe bude odlučno da rasvetli svaki ovakav slučaj, i da ne postoji nikakav nacionalni ili državni cilj zbog koga je vredno ubiti nevinog čoveka, bez obzira na nacionalnost. Prilika je da konačno počnemo da se ponašamo u skladu sa više puta izgovorenom rečenicom Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla – da bi više voleo da propadnemo nego da živimo u nečoveštvu i zločinima.

Autor je specijalni savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova i narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije

Srđan Bogosavljević: Predsednički kandidat

Ako nam se iznenada dese predsednički izbori, odnosno ako drug Milutinović ne dođe na posao sedam dana i tako iznudi nove izbore, ozbiljnih kandidata nema na pretek. Iz najmoćnijih stranaka DOS-a, DSS-a i DS-a, nema kandidata koji mogu da preskoče stranačke lidere – Koštunicu i Đinđica, a oni sami nikako ne mogu biti kandidati u sadašnjim uslovima i sa sadašnjim ulogama. Tradicionalni kandidat radikal Vojislav Šešelj sigurno bi se prijavio za utakmicu koja nosi i promotivne šanse. Moguće je da se prijavi i neko iz SPS-a, na primer Branislav Ivković. Od aktivnih dosovaca možda s pravom pomisli da ima šanse i Nebojša Čović, pa se i on prijavi.

Sve je to moguće, ali ne mora da se desi. Jedina izvesna je kandidatura Velje Ilića. On ne ostavlja prostor za spekulacije – kandidovaće se bilo kada da se raspišu izbori, i boriće se za to mesto i sa podrškom DOS-a i bez nje. Jedino bi Koštuničina odluka da preseli svoju predsedničku funkcije iz Jugoslavije u Srbiju za Velju Ilića bila vredna odustajanja od te ambicije.

Javno mnjenje kaže da bi, ako bi danas bili izbori, Velja Ilić tesno pobedio Nebojšu Čovića i glatko Šešelja ili Ivkovića. Njegova stranka osciluje, ali ipak raste, gubeći simpatizere koji odlaze ka DSS-u, ali i dobijajući nove iz kontingenta razočaranih u SPO.

Velja Ilić je danas neuporedivo poznatiji i popularniji nego što je bio pre pola godine, i jasno i glasno je rekao šta želi. I ne samo to. DOS, Koštunica, Đinđić, dakle najmoćnije poluge vlasti, nisu komentarisale ozbiljno tu kandidaturu. Uz njihov blagoslov, Velja je predsednik. Bez tog blagoslova, moglo bi se naći ravnopravnih takmaca. Ko god bude sistematski podržan iz samog vrha vlasti – biće predsednik. U tom slučaju Velja Ilić će dobiti šansu, ali i ne samo ozbiljne protivnike nego verovatno i ozbiljne neprijatelje.

Autor je direktor Strateškog marketinga

Borivoje Borović: Stari metodi

Najavljene izmene Krivičnog zakona SRJ-a, kao i Krivičnog zakona Republike Srbije nisu prošle širu javnu raspravu, o njima se nisu izjasnila udruženja pravnika, advokatske komore i nevladine organizacije koje prate problematiku ljudskih prava i sloboda. I prethodni režim koristio je isti princip: predloge zakona uglavnom izrađuje administracija Ministarstva pravde Srbije, pa takav „činovnički“ tekst biva dostavljen poslanicima dan-dva pre sednice na kojoj se usvaja, bez posebne stručne i javne rasprave. Očigledno se nije vodilo racuna ni o tome da predložene izmene, kako u Republici Srbiji tako i u SRJ-u, budu usklađene sa pravnim propisima u Republici Crnoj Gori. Povodom donošenja saveznog zakona nije bilo usaglašavanja ni sa predlozima stručnjaka iz Crne Gore.

Autor je advokat iz Beograda