Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
Taman sam pomislio kako su odgovorne građanke, demokratske političarke, aktivistkinje civilnog društva i, dakako, žene u crnom i one u raznobojnom, smislile novu reč i tako doprinele novogovoru… Femicid.
Kad, ono, ništa. Reč femicid u engleskom jeziku postoji od 1801, a znači ubijanje žena; 1848. objavljena je Wharton’s Law Lexiconu.
Trista jedanaest godina kasnije, na beogradskom Trgu Republike, ovog 8. marta žene (preživele, valjda) ustaju protiv ubijanja žena!
No, dobro. U međuvremenu od tri veka pojam femicida redefinisan je – ili redizajniran, novogovorski – kao forenzička, pa pravna, pa onda sudska oznaka zločina ubistva zbog mržnje prema ženama.
Posle je ista reč opet redefinisana ka značenju „ubijanje žena od strane muškaraca zato što su žene“.
U anglosaksonskom sudskom iskustvu ženomrzačka ubistva se smatraju primerom femicida. Od svakojakog nasilja, silovanja i ubistva, ženoubistva, do spaljivanja udovica na muževljevoj lomači, ubistva „uvrede porodične časti“ oko Mediterana i Bliskog istoka i dalje na istok i jug…
Dobro, ali ostaje nejasno ko na Trgu Republike obavlja (vrši) femicid, ili bar zašto se ovde protiv toga ustaje.
Strašan broj silovanja i ubistava čini da se u jezičkoj, političkoj, onda i javnoj pa pravnoj komunikaciji prekorači obim pojma „ženomrzačkog zločina“ ka „femicidu“. A, i kad se prekorači obim, femicid je opisan kao zločin koji uključuje silovanje, mučenje i zlostavljanje. Kako bi se zvao isti paket zločina prema muškarcima? Kad ga čine muškarci, a kad su zločinci žene?
Feministička razrada femicida naknadno je pokrila i seksistička ubistva, štogod to bilo uz mržnju ka ženama zbog osećanja nadmoći/slabosti, sadističkih zadovoljstava i/ili osećanja vlasti/potčinjenosti. I tako dalje i tome slično, rečnik raste na sve strane, pa sad femicid pokriva sva značenja, od ubistva na poslednjoj, do planiranja/predumišljaja bez obzira na motiv, na početnoj strani.
Pošteno priznajem da ovu novoreč iz novogovora ne razumem, kao ni onu drugu – genocid – bez obzira na pitanje kako bi se zvalo ubijanje samo muškaraca.
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
