Etičar samo u teoriji

Milenko Perović postao je prvi profesor u istoriji Novosadskog univerziteta osuđen za mobing i diskriminaciju. Radi na Filozofskom fakultetu, odsek za filozofiju, a bio je i šef Katedre u osam mandata. Između ostalog, predaje etiku. Milenko Perović je bio i predsednik ekspertske grupe za izradu crnogorskog pravopisa i rečnika. Grupa se sastojala od tri člana, a deo crnogorske javnosti se pobunio što se tamo nije našao nijedan Crnogorac kao i što je predsednik filozof.

Po presudi koja je doneta u Osnovnom sudu, on će svom asistentu Slobodanu Sadžakovu morati da plati 470.000 dinara. Tačnije, za povredu časti, ugleda i prava ličnosti izdvojiće 350.000 dinara, dok 120.000 koštaju sudski troškovi. Kako je navedeno, Perović je opstruirao rad svog asistenta tokom 2009. godine i onemogućio mu da napreduje. Konačno, sprečio je Sadžakova da brani svoju doktorsku disertaciju. Suđenje je trajalo nešto više od godinu dana.

„Najveći paradoks u svemu jeste to što je Perović profesor etike i filozofije prava i baš on je postao prvi na Univerzitetu koji je osuđen za mobing. Borio sam se za pravdu i nisam ni po koju cenu hteo da odustanem, a mislim da ova presuda na neki način vraća nadu onim ljudima koji su prošli kroz ono što sam i ja doživeo“, kazao je Sadžakov.

Javnost je čula za to kada je krajem novembra 2009. Slobodan Sadžakov štrajkovao glađu ispred fakulteta, govoreći da je ugrožen zbog „lične osvete“ Milenka Perovića. Kako je još onda tvrdio, ispunio je sve uslove za reizbor u zvanje asistenta, ali je ostao bez posla zahvaljujući Peroviću. Profesor Perović se branio da je Slobodan Sadžakov ostao bez posla odlukom dekanata usled neispunjavanja zakonskih osnova za reizbor.

Nakon molbe rektora Miroslava Veskovića prekinuo je štrajk. Vesković je kazao da prizor mladog asistenta koji štrajkom glađu traži ostvarenje prava pokazuje koliko su poljuljani odnosi u sistemu obrazovanja.

„Razgovarao sam sa Slobodanom i zahvalan sam što je prihvatio moj savet i molbu da se dalje ne iscrpljuje. Založiću svoj i autoritet institucije koju vodim da se u razgovorima najodgovornijih ljudi sa Filozofskog fakulteta, Univerziteta i nadležnih državnih ustanova nađe rešenje. Verujem da ćemo u tome uspeti i da se ovakve dramatične krize neće više dešavati na Univerzitetu.“ Situacija da je asistent zavisan od trenutne volje nadređenog, da se „upućuje“ kako da glasa na nastavničkim većima, da čeka na odbranu doktorata mesecima jer profesor „nije raspoložen“, sve su to pojave koje se ne odnose samo na Milenka Perovića i Slobodana Sadžakova. Ovo je, makar, prvi korak da se takvim stvarima jednom stane na put.