Dva i dva su sto

Problem u aktuelnom sukobu Telekoma i nekih internet provajdera zbog korišćenja interneta za jeftinije telefoniranje u inostranstvo je u tome što su svi u pravu. Telekom je u pravu kada kaže da ima monopol na telefonski saobraćaj s inostranstvom (što korišćenje servisa VoIP praktično jeste), kao što i internet provajderi imaju pravo kada kažu da koriste samo internet linkove i ništa drugo, i to sasvim legalno.

Posao provajdera je da fajlove u paketima šalju između različitih tačaka na mreži, a to što se oni prave od glasa iz telefona i u audio obliku isporučuju drugoj strani na telefonski prijemnik stvar je napretka tehnologije. On podrazumeva ukidanje daljine kao pojma u telekomunikacijama (vidi, npr., knjigu The Death of Distance autorke Frances Caincross). To znači da telefonski razgovor između Beograda i Njujorka može biti jeftiniji od razgovora između Beograda i nekog sela u njegovoj okolini ako je korišćenje digitalnog saobraćaja do Njujorka jeftinije od održavanja (analogne) telefonske linije do pomenutog sela. Na tom principu se, uostalom, zasniva celokupan internet saobraćaj.

Digitalna tehnologija uvela je nove principe u telekomunikacije, i ne samo u njih. U binarnom sistemu 10 i 10 je 100, što neki tehnološki koriste, ali bi da račune čitaju dekadno. Pravo i jedino pitanje u ovom sporu je zašto Telekom ne koristi VoIP (slanje glasa internet vezama) i ne ponudi nam još povoljnije uslove za međunarodne razgovore kada se to očigledno isplati? Da je to međunarodno nedopustivo, verovatno bi neko spolja domaće provajdere tužio do sada, a, ruku na srce, VoIP, kao i većina dobrih stvari u životu, nije ovdašnji izum. Ono što ohrabruje u ovoj neprijatnoj priči jeste da ona otkriva da se i u ovoj zemlji od interneta može zaraditi, i to toliko da drugi počnu da se brinu niste li im možda nešto zakinuli.

Manje prijatno je pitanje špijuniranja mreže od strane Telekoma, što pominju neki oštećeni internet provajderi. Problem je u tome što, ukoliko se radi o telefonskim razgovorima koji se prisluškuju (i što je zakonski uređeno), provajderi posredno priznaju da se bave telefonskim saobraćajem. Ako se radi o kopiranju fajlova iz interent protoka, to je u svetskim razmerama neuređena materija i postoje predlozi (u SAD i EU) da se sami provajderi obavežu na to da celokupan saobraćaj (znači i VoIP) snimaju i daju na uvid nadležnima ako to zatraže.

Koliko su tu zakoni šuplji, dokazuju i programi poput eBlastera (verzija 3.0 firma SuperSoft na www.supersoft.com) koji snimaju sav saobraćaj na nečijem kompjuteru ili serveru i kopije šalju vlasniku. Sav saobraćaj znači i ono što na poslu pišete koristeći Hotmejl ili Jahu i za šta ste do sada mislili da je bezbedno. Program „otkucava“ čak i vaše šifre za pristup, što je kudikamo veće zlo. Internet zajednica ježi se na ovakve izume (opravdavane zaštitom dece i poslovnih tajni), ali je njihova upotreba legalna.