Doš’o čika Paja

Patrijarh Pavle je, prethodno se ogradivši da to nije crkvena jurisdikcija, dao podršku vraćanju monarhije i time se pridružio promociji slogana „Bez kralja ne valja“ koji su prethodno lansirale neke političke partije.

Rimovani slogani su uvek dobrodošli u reklami, pod uslovom, naravno, da saopštavaju poruku koja je relevantna za proizvod ili potrošača, a ako u sebi sadrže i ime proizvoda, mogu se smatrati punim pogotkom. U prilog tome govori i naša potreba da na svako: „Odlično je“, dodamo: „od Gavrilovića je“, mada smo taj slogan poslednji put čuli pre više od jedne decenije.

U čemu je magija rimovanja? Pre svega u – fiziologiji. Slogani koji nam se primaju, kao što su „Vivo za sve živo“ ili „Pekabeta – prijatelj kućnog budžeta“, jednostavno koriste neuronske puteve koji su još u najranijem detinjstvu utabani u našem mozgu. Beba ne razume sadržaj, ali i te kako reaguje na zvuk i ritam reči i, baš kao i pas u Pavlovljevom eksperimentu, zahvaljujući uspavankama povezuje ritmični zvuk sa prijatnim iskustvom. Od sedativnog dejstva „Lula, lula, luške, na Moravi kruške“, preko napetog iščekivanja da „Ringe-ringe-raja“ stigne do onog dela kad „a mi deca – čuč!“ do neumornog ponavljanja „Ema esesa esesa pipija“ (za koje sam tek nedavno, posle mnogo lastiš-kilometara u nogama, shvatila da je zapravo posrbljeno spelovanje reči Mississippi) – mi pravimo neuronsku podlogu za prijemčivost nekih budućih komercijalnih ili političkih poruka. Znajući to, političari su, kad god je bilo potrebno mobilisati narod, smišljali i lansirali rimovane slogane, jer je preko njih uvek lakše proslediti poruke, naročito ako su višeslojne. Tako se uz „Život damo, Trst ne damo“, nekako prirodno nadovezala i manje patriotska, a više krvoločna rima o tadašnjem prvom čoveku Italije „Pela – džukela“ i „Pelu na banderu!“. Srećom, ove parole nikada nisu prešle sa reči na dela, što se, nažalost, ne može reći i za one nastale u ovim novijim događanjima naroda i ratova.

Sa stanovišta uhu prijatnog rimovanja slogan „Bez kralja ne valja“ odlično je odabran. Problem nastaje kada se udubimo u sam proizvod. Marketinški gledano, to bi bila kampanja za uvođenje potpuno novog proizvoda na naše tržište. Međutim, kampanja se vodi kao da se radi o proizvodu koji smo svi probali i koji, štaviše, volimo i samo je pitanje dana kada ćemo ga ponovo konzumirati. Posebnu povredu potrošačkih prava predstavlja više puta ponovljen stav da je monarhija ukinuta dekretom, a ne referendumom te da za njen povratak ne treba ni referendum ni narodna većina. Kao da je „radenska“ ili „čokolešnik“, a ne državno uređenje koje niko od nas nije doživeo, pa će, čim srede distribuciju i dogovore se sa samoposlugama, nama biti omogućeno da uživamo u monarhiji koja je, eto, nakratko odsustvovala sa tržišta. Toliko kratko da neki rođeni ‘43. već gaje praunuče – a četvrto koleno nema ni genetski ni pravni značaj!

Ako ćemo da teramo mak na konac (a znajući mene, jasno vam je da hoćemo), hajde da dopunimo istinu o proizvodu: dinastija nije ukinuta referendumom, ali nije ni ustoličena na taj način. Dapače. Osim toga, šta će biti ako se i Obrenovići ili čak Turci pozovu na isto pravo jer ni oni nisu skinuti sa vlasti narodnom voljom?