Dani naše slave

Mislim da je Niš najbolji grad za provod u državi; ne samo da ima fenomenalne kafiće već ima i izvanredne poslastičare.

Kad dođe vreme održavanja Jugoslovenskog festivala glumačkih ostvarenja, koji mi jednostavno zovemo Filmski susreti, u naš grad se sjati krem jugoslovenskog glumišta.

Svoje omiljene glumce Nišlije tako mogu ne samo da vide nego i da pipnu. I glumci isto tako uživaju jer Niš ima hiljade prelepih devojaka i mladića. Svi su, pri tom, veoma gostoljubivi; Nišlijama nikada nije bilo važno da li je neko iz Babušnice ili iz Beograda.

Filmski susreti su naš najstariji festival, ujedno jedinstven u svetu jer je posvećen samo glumcima. Nema nagrada za scenarije, režiju, kameru…Važni su samo glumci. Osim toga, niška tvrđava je najveća i najlepša otvorena pozornica u državi i može da smesti do 4000 ljudi.

Zašto volimo Filmske susrete?

Klinci verovatno jer mogu da sretnu ljude koje su do malo pre toga gledali na velikom platnu. Stariji takođe da vide svoje omiljene zvezde, junake za kojima žude i da ih malo ogovaraju – lep je kao na platnu, malo je mršavija u prirodi i slično.

Lično, nikada ne idem u bioskop, uopšte ga ne volim kao ni druge vrste kolektivnih ugođaja; jedino idem na Filmske susrete. Više se ne sećam od kada. Odavno. Možda i od ’68. godine. Bolje da kažem – od ranog detinjstva.

Sećam se čak i Bate Živoinovića kad je bio mlad.

Ko je pratio Filmske susrete ispratio je i razvoj jugoslovenske kinematografije i raspad Jugoslavije.

Nekad je na programu bilo filmova iz cele stare Jugoslavije. Onda od ’91. godine više nije bilo Hrvata, a ni ostalih. Evo sada, prošle godine, opet je došao jedan hrvatski film, prikazan doduše van konkurencije. Sada će, čujem, biti filmova i iz Hrvatske, i iz Bosne, Republike Srpske…

Ove godine su 36. Susreti održaće se od 24. do 29 avgusta.

Obično padne kiša, bar jedan dan. Publika, međutim, nikada ne odlazi zbog kiše. Dešavalo se da izlaze sa projekcije bežeći od lošeg filma, nikad od lošeg vremena. Kad je hladno, a ume da bude krajem avgusta, pogotovo ako su dve projekcije za veče, Nišlije nose sa sobom ćebad.

Kad sam postao gradonačelnik, shvatio sam da su Susreti test i za nas političare. Publika zviždi ako ne voli predsednika grada, a to je nekima bilo veoma neprijatno dok su po protokolu predavali ključeve grada predsedniku žirija na svečanom otvaranju.

Predsednik žirija uvek je žena. To je zato što su Nišlije veliki džentlmeni.

Sve u svemu, radujemo se kad dođe vreme festivala. Ko ima sreće, ispratiće i svakodnevne žurke posle projekcija. Biće tako nemi svedok glumačkih druženja po niškim kafanama. Takve žurke počinju za stolom, a završavaju se na stolu ili ispod njega. Nema filmske dive koja nije odigrala trbušnjak u nekoj od niških kafana. Glumice i srednje i mlađe generacije ne samo da su lepo igrale nego su i lepo pevale. Poslednjih godina ima i drugačijih zahteva. Primetio sam da našem drugu Sergeju i njegovom društvu ne prijaju takvi provodi. Proveli smo tako noći lutajući po niškim kafićima, i opet je bilo odlično.

Tih dana Nišlije su naviknute da ujutru, kad krenu posao, u svojim buregdžinicama sreću i svoje omiljene glumce…