Da li će baronesa Ešton dobiti Nobelovu nagradu za mir

Diplomatska aktivnost na relaciji Beograd–Brisel–Priština poslednjih desetak dana podseća na onu poslovičnu gužvu pred golom pri nerešenom rezultatu pred kraj utakmice. S tim što se stiče utisak da se igra na jedan, i to srpski gol i da se pritisak povećava, kako to već rade ozbiljni timovi kada jure rezultat.

A Evropska unija ovog puta zaista hoće da vidi nekakav opipljiv rezultat. Ne zato što se neko u EU naročito uzbuđuje da li će Srbija ove, neke druge ili 3000. godine, kako je predložio jedan britanski poslanik, započeti pristupne pregovore sa EU, već zato što je Briselu i vladama evropskih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova dojadilo prepucavanje i nadmudrivanje između Beograda i Prištine. Hoće mir i nekakav red na i okolo Kosova, dok rešavaju kiparsko, grčko, špansko, portugalsko, italijansko, ili već neko drugo za EU zaista važno pitanje. A pošto se procenjuje da je Srbiji više stalo do pristupnih pregovora sa EU, nego Kosovu do bilo čega što bi u ovom trenutku moglo da mu se ponudi, raste pritisak na Beograd da prihvati da Zajednica srpskih opština više liči na NVO, negoli na suštinsku teritorijalnu autonomiju sa izvršnim ovlašćenjima, kakvu za Srbe na Kosovu zahteva premijer Ivica Dačić.

Vidi se u poslednje vreme i daleko veći lični angažman šefice diplomatije EU-a Katarine Ešton. Nemoguće da makar nije pomislila da joj se smeši Nobelova nagrada za mir ako pomiri Srbe i Albance, to jest dovede ih do toga da stave potpis na nekakav „istorijski“ sporazum. Kada je mogao Marti Ahtisari… To bi mogao da bude dodatni motiv za baronesu Ešton da prevaziđe samu sebe, uz dužno poštovanje za osećanje odgovornosti svakog briselskog činovnika.

Tek, prošle nedelje je državni vrh Srbije bio u Briselu, nakon čega je predsednik Nikolić bio veoma optimističan glede konačnog dogovora, Dačić spuštao loptu i malo podizao lestvicu minimalnih srpskih uslova, a vicepremijer, ministar odbrane itd. Aleksandar Vučić mudro ćutao. Pa je Eštonova bila u Beogradu i Prištini, da bi prošlog ponedeljka komesar za proširenje Štefan File u Beogradu ohrabrivao državni vrh da pronađe hrabrosti za kompromis, kako bi on mogao 16. aprila da nas preporuči dalje. A delegacija vladajuće frakcije CDU/CSU ponovila je, takođe u Beogradu, već poznate uslove Nemačke, uz nekakvu ideju da bi Dačić i njegov kosovski kolega Hašim Tači mogli javno, pred kamerama da se obavežu na normalizaciju odnosa. Čisto da se zabeleži za istoriju.

Za to vreme je predsednik Nikolić na rubu ustoličenja pape Franje objasnio potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu kako stoje stvari sa srpskim Kosovom, dok mu je u odvojenom razgovoru Tači rekao da ne dolazi u obzir „druga Republika Srpska na Kosovu“. Sve to uoči srede, 20. aprila, za kada je najavljena sedma runda pregovora Dačića i Tačija.

Kada u četvrtak ovaj broj „Vremena“ bude na kioscima, mogao bi da se nasluti nekakav ishod, ili će se igrati produžeci u nedogled.