Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Tito je ponovo u centru pažnje – trideset četiri godine posle smrti, 23 godine od kada su propale SFRJ i KPJ. Titov sef u Narodnoj banci Srbije otvorila je u sredu 10. aprila tročlana državna komisija, koju je formirao predsednik Srbije.
Zahtev da se sef otvori uputio je prošle godine Prvi osnovni sud u Beogradu, pred kojim se vodi ostavinska rasprava koja je započela 14. decembra 1983. na zahtev njegovog pokojnog sina Žarka. Nekadašnji Četvrti opštinski sud je 1989. doneo rešenje o podeli imovine Titovim naslednicima, koje osporava njegova udovica Jovanka, čiji je status dugo bio nedefinisan (nije imala ni ličnu kartu).
Otvaranju sefa u sredu nisu prisustvovali ni predstavnik Prvog osnovnog suda, ni advokati Brozovih naslednika, iako su oni to pismeno tražili od suda, jer, kako je objašnjeno u Predsedništvu, po zakonu oni nisu mogli prisustvovati. Titova unuka Zlatica Broz najavila je tužbu tim povodom.
Zakonom o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su pripadale Josipu Brozu Titu („lex Jovanka“, koji je Ustavni sud 2000. proglasio neustavnim), Savezna skupština SFRJ je 1986. Titovu zaostavštinu prevela u državnu svojinu, koja je ponovo popisana 1996. i premeštena u podrumske prostorije vile Mir, ranije pod kontrolom SDB-a, u koje sada imaju pristup kustosi Muzeja istorije Jugoslavije, ako prethodno dobiju odobrenje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa…
. Predsedništvo SFRJ je 30. marta 1982. odlučilo da Narodnoj banci Jugoslavije zapisnički preda:
– 29,366 kg zlata u polugama i u prahu;
– 2663 zlatnika (velikih i malih);
– 149 predmeta od zlata, briljanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević;
– 251 predmet od zlata i drugih plemenitih metala koji su posle rata uzeti iz trezora Narodne banke Jugoslavije, zaplenjeni ili nabavljeni iz državnih sredstava;
– 1271 numizmatički novčić veće vrednosti;
– 13 odlikovanja koja su pripadala porodici Karađorđević;
– 18 kompleta posuđa od srebra, i srebra sa pozlatom;
– 83 predmeta manje vrednosti (dugmad za manžetne, kutije za cigarete, medaljoni, privesci, značke);
– 26.219 američkih dolara, 36.000 nemačkih maraka i 2200 danskih kruna u gotovini…
Na Titovom deviznom računu je bilo 5700,49 nemačkih maraka…
Na štednu knjižicu je stavljeno 2.149.589,80 dinara nađenih u Memorijalnom centru, tako da zajedno sa sredstvima koja su se već nalazila na knjižici ukupno ima 4.933.715,85 (ondašnjih) dinara.
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
