Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
U želji da uvede red u oblast internet komunikacije, Republička agencija za telekomunikaciju (RATEL) donela je 11. jula novi pravilnik, koji je u ovu oblast, bar prema dosadašnjim reakcijama, uveo sve samo ne red. Pre svega, nova pravila koja je RATEL uveo, dovešće do poskupljenja internet usluga, jer će internet provajderi imati velike troškove oko prilagođavanja novim tehničkim uslovima koji se odnose na podsisteme, uređaje, opremu i instalacije. Ovaj pravilnik ima uporište u Zakonu o telekomunikacijama, a potpisuje ga Upravni odbor RATEL-a u saradnji sa operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovođenje elektronskog nadzora. Međutim, mnogo veću buru u javnosti izazvali su razlozi zbog kojih se uvode ove izmene. U prvoj tački pravilnika navedeno je da se tehnički uslovi definišu „zbog potrebe nadležnih državnih organa ovlašćenih za elektronski nadzor“, u prevodu, da bi državni organi mogli da čitaju i prate i-mejl prepiske bezbednosno sumnjivih građana. Time će „bezbednosno sumnjivi građani“ biti izuzeti od Ustavom zagarantovanog prava na neometanu ličnu prepisku (od dopisnice do i-mejla), a sprovodi se po zakonom propisanoj proceduri u kojoj odobrenje za praćenje (nadzor) daje Vrhovni sud Srbije. RATEL je još obavezao provajdere i na uredno vođenje baze podataka zakupljenih linija i preusmeravanje saobraćaja korisnika i svih i-mejlova državnim organima. Pružalac internet usluga dužan je „da u okviru svog tehničkog sistema obezbedi hardver i softver za pasivni monitoring u realnom vremenu servisa elektronske pošte i preusmeravanje sadržaja pošte ka akvizicionom centru nadležnih državnih organa“. Prema obrazloženju Republičke agencije za telekomunikacije, cilj usvajanja pravilnika je sprečavanje sajber kriminala i dogovaranje terorističkih akcija u Srbiji i svetu. Ipak, neki stručnjaci upozoravaju da takav pristup elektronskoj prepisci građana bezbednosne službe treba da imaju samo uz dozvolu suda. Državni organi će sada imati lične podatke o pošiljaocu elektronske poruke, sadržini pošte, i lokaciji sa koje je poruka poslata. Predsednik upravnog odbora RATEL-a profesor Jovan Radunović, izjavio je da se neće presretati sav saobraćaj i sva pošta, već samo ona za koju postoji zahtev državnih organa koji su obezbedili odgovarajuću dozvolu. Međutim, pravni stručnjaci iz ove oblasti upozoravaju da primena ovakve odluke RATEL-a ipak može da se podvede pod kršenje Ustava. Pravnik Miloš Živković izjavio je za B92 da u „Pravilniku“ ne postoji odredba u kojoj se striktno navodi da je nadzor dozvoljen samo ako je u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Po njegovom mišljenju, takva odredba bi morala da postoji. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osudila je sadržaj i način donošenja Tehničkih uslova za podsisteme, uređaje, opremu i instalaciju mreže interneta, navodeći da oni omogućavaju ozbiljno i ničim ograničeno zadiranje u elementarna ljudska prava zajamčena Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno u slobodu izražavanja i privatnost, tj. tajnost sredstava komuniciranja. ANEM je zatražio od RATEL-a da tehničke uslove stavi van snage, sprovede javne konsultacije sa telekomunikacionim operatorima i uslove, zakonom ovlašćenog elektronskog nadzora telekomunikacija, definiše na način koji bi garantovao poštovanje osnovnih ljudskih prava korisnika telekomunikacija. „Nije sporno da su javni telekomunikacioni operatori dužni da kao deo sistema o sopstvenom trošku oforme podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija, dok tehničke uslove za takve podsisteme, uređaje, opremu i instalacije definiše RATEL, u saradnji sa telekomunikacionim operatorima i državnim organima“, navedeno je u saopštenju. „Sporno je to što su, koliko je ANEM-u poznato, u postupku usvajanja tehničkih uslova, izostali saradnja i/ili konsultacije sa telekomunikacionim operatorima, i što je ograničenje slobode izražavanja i narušavanje privatnosti prekomerno i apsolutno nesrazmerno cilju da se omogući zakonom ovlašćeni elektronski nadzor.“
J. Gligorijević
29/07/2008
Dnevni list „Blic“ je, zajedno sa predškolskim ustanovama, pokrenuo humanitarnu akciju pod nazivom Rashladimo mališane. Akcija je startovala 12. juna u Beogradu, i ima cilj da se stvore bolji uslovi za decu u predškolskim ustanovama, kako bi proveli prijatne dane u toku letnjeg perioda. Dozvolu za ugradnju rashladnih uređaja dalo je Ministarstvo zdravlja, a uslove pod kojima je moguće držati klime vrtićima je prosledio Gradski zavod za javno zdravlje. Iako je prošle godine odobreno da se obdaništa klimatizuju (kada je većina predškolskih ustanova uz pomoć gradskih vlasti rešila problem nesnosnih vrućina), ispostavilo se da je potrebno donirati još 218 klima,a što je i navelo „Blic“ da pokrene ovu akciju. Među prvima su se oglasile Gradske vlasti, donirajući 88 klima beogradskim vrtićima, a pored njih svoju dobru volju pokazale su mnoge društvene i privatne kompanije pa čak i fizička lica uključujući roditelje koji su se sami udruživali i od sakupljenog novca kupovali klime. Cela akcija bila je veoma dobro propraćena i kroz ostale medije, što je ukazalo na to da je akcija Rashladimo mališane od velike koristi društvo kao i da bi svi preduzetnici, kad god im se prilika ukaže, trebalo da pomognu onima kojima je to najpotrebnije. Kako je za manje od mesec dana trajanja ove akcije nabavljeno 218 klima koliko je nedostajalo vrtićima u Beogradu, „Blicova“ akcija se nastavlja i u Novom Sadu, sa ciljem da se i u tom gradu obezbedi potreban broj klima-uređaja koji će mališanima omogućiti razigranije i bezbrižnije detinjstvo.
27/07/2008
Snimanje i fotografisanje u crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve bez blagoslova i dozvole nadležnog sveštenika i episkopa nije dozvoljeno. U Beogradskoj nadbiskupiji i Islamskoj zajednici Srbije kažu da je u katoličkim crkvama i džamijama snimanje dozvoljeno, ali samo uz prethodnu najavu televizijskih ekipa. Nedavna odluka episkopa žičkog Hrizostoma da Dečjoj televiziji iz Kragujevca, posle snimanja i javnog emitovanja tuče u crkvi Svete trojice u Duškovcima kod Požege, pismeno zabrani snimanje po crkvama ove eparhije naišla je na kritiku javnosti. Uz ovaj dopis arhijerejski namesnici Žičke eparhije dobili su i drugi interni akt kojim su obavešteni da niko ne sme da snima i fotografiše unutar hrama, osim izuzetno za vreme krštenja i venčanja. Iako su bogomolje javni prostori otvoreni ne samo za vernike već i za ostale građane i turiste, crkve i verske zajednice po zakonu uživaju autonomiju koja im omogućuje pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i da samostalno obavljaju svoje unutrašnje i javne poslove. To podrazumeva i postojanje internih propisa koji definišu u kojim slučajevima televizijske kamere mogu da snimaju bogosluženja.
Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova dodelio je danas četiri miliona dinara osobama romske nacionalnosti koje su u Vojvodini učestvovale na konkursu za podršku samozapošljavanja. Ugovor je potpisan sa 31 osobom koje su pojedinačno dobile po 130.000 dinara, a korisnici subvencija imaće pravo i na pokrivanje troškova knjigovodstvenih usluga za vođenje preduzeća u periodu od šest meseci od početka obavljanja delatnosti.
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
