Bez Srbije

U češkom Terezinu, na mestu gde je nekada stajao nacistički koncentracioni logor Theresienstadt, 46 država potpisalo je „Izjavu iz Terezina“, koja nije pravno obavezujuća, ali kojom zemlje potpisnice iskazuju nameru da se „isprave posledice nelegalnog konfiskovanja imovine, kao i prisilnih prodaja koje su pratile nacistički progon nedužnih ljudi“. Izjavu su potpisale zemlje članice Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, kao i sve zemlje nastale iz bivše Jugoslavije, s izuzetkom Srbije, koja se iz ko zna kojih razloga odlučila da prisustvuje samo kao posmatrač, baš kao i Vatikan. Možda zato što je u austrougarskom zatvoru u Terezinu u lancima umro Gavrilo Princip, nikada se ne zna.

Reč je, u svakom slučaju, o do sada najobuhvatnijoj deklaraciji koja se odnosi na povratak imovine žrtvama holokausta, a koja prvi put uključuje i imovinu za koju nema direktnih naslednika, a koja bi ušla u fond za pomoć preživelim žrtvama i njihovim naslednicima. Zašto Srbija ovu deklaraciju zajedno za zemljama EU, čiji član deklarativno želi da bude, nije potpisala, ne zna ni Aleksandar Nećak, koji je kao predstavnik Saveza jevrejskih opština prisustvovao konferenciji. „Uputio samo pisma svim nadležnima i niko nije odgovorio, osim premijera, koji mi je poručio da je prosledio dopis svim ministarstvima, odakle će mi se javiti. Do danas se niko nije javio. Shvatio sam da ne postoji koordinacija, jedno ministarstvo ne zna šta se događa u drugom“, rekao je Nećak, a preneo B92. Prema proceni Saveza jevrejskih opština, Jevrejima u Srbiji je za vreme Drugog svetskog rata oduzeta imovina u vrednosti od oko 500 miliona evra.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić vidi i drugi problem: „Srbija treba mnogo više pažnje da posveti pitanjima antifašizma. Ovakva situacija kao posledicu na međunarodnom planu ima snižavanje ugleda Srbije. Srbija je bila članica pobedničke koalicije, a danas nije na odgovarajućem nivou predstavljena ni kada su u pitanju parade u Moskvi, ni kada se slavi u Parizu, ni kada su ovakvi skupovi protiv holokausta.“ Tome treba dodati da je maltene samo Beograd propustio da u Nemačkoj na 60. godišnjicu oslobođenja koncentracionog logora Buhenvald naš ambasador položi venac. Kao što se pribojava ministar Dačić, neki bi mogli da pomisle da u svemu tome postoji neki sistem, da Srbija ne deli antifašističke vrednosti onog dela sveta kome bi želela da pripada, zato što su nekako povezane sa komunizmom. Ili ko zna zašto.