Antirestoran – »Soba« sa građanskim duhom

Dorćolska soba u kojoj možete da se odmorite, popijete piće ili učite. Novo mesto za žurke, ali i za one kojima je dosta buke, skupih kafića i restorana, željne porodične atmosfere, domaće kuhinje i druženja. U Beograd je stigao novi planetarni pokret – antirestoran.

Ideja o ovakvom mestu za uživanje nastala je na Kubi, pre oko pet godina. Snalažljivi Kubanci su turiste sa ulica krišom „dovlačili“ u svoje stanove gde su im otkrivali nacionalnu hranu i običaje i to sitno naplaćivali. Pokret se kasnije raširio u SAD, Portugalu, Holandiji, Belgiji, Britaniji, a osnivači antirestorana u Srbiji, Aleksandra, Violeta i Ruška, kažu da su ideju dobile u reportaži Džejmija Olivera o njujorškom antirestoranu koji drže dve Srpkinje.

„Naši prijatelji srednjih godina se stalno žale kako više nemaju gde da izađu. Većina restorana i kafića je veliki zalogaj za budžet prosečnog čoveka. Osnovna ideje ovog prostora je da napravimo mesto gde će ljudi moći da se osećaju kao kod kuće, da se druže, ponešto pojedu ili ne pojedu. Jednostavno rečeno, jedan hedonistički, antistres kutak, a poznato je da nam samo dom, ili nešto nalik domu, može pružiti takav osećaj. Zato i naziv ‘Soba’, jer su sobe mesta gde se okupljaju porodica, prijatelji… Mesta gde se oseća miris kolača i gde vas čeka osmeh“, objašnjava Aleksandra, jedna od osnivačica.

Pravila nalažu da u antirestoran dolazite kao u goste, morate da se najavite, a na raspolaganju vam je ceo stan: da čitate, surfujete internetom, slušate ploče. Ovde ne morate da dođete sređeni, štaviše, poželjna opcija su papuče, koje dobijete ako hoćete da se malo odmorite. Ako hoćete da ručate, domaćicama možete da poručite nešto iz tradicionalne srpske kuhinje, kao da spremaju mama ili baka. Regularan cenovnik ne postoji, dajete koliko možete ili mislite da treba, a moguća je i razmena.

„Pošto smo svi uglavnom generacija između 40 i 60 godina, želeli smo da oživimo duh žurki 80-ih, da se okupe ljudi koji neguju taj građanski duh. Niste primorani da naručite bilo šta, bocu skupog vina. Možete da dođete sa svojom drugaricom i uz jednu kaficu provedete ceo dan. Možete sami sebi da skuvate ručak“, kaže Violeta.

I ne samo da su stariji Beograđani željni bliskosti i zajedništva, već su za koncept antirestorana zainteresovani i mladi. „Posebno nam je drago što nas posećuju i stranci. Smatramo da možemo da doprinesemo poboljšanju imidža Srbije. Da ljudi probaju našu hranu, vide kako se družimo, kako izgleda jedan srpski dom“, kaže Aleksandra.

U „Sobi“ se nalaze i instrumenti poput violine, mandoline, udaraljki, pa je svako ko ume da svira ili zapeva dobrodošao. Donacije u vidu gitare i harmonike stižu uskoro, što će upotpuniti kolekciju, kažu domaćice. One takođe naglašavaju da je ovo andergraund skrovište otvoreno za sve i da se planiraju promocije knjiga, matinei, projekcije filmova… „Ljudima se uglavnom sviđa ideja, potrebno im je svega par minuta da se opuste i počnu druženje i sa sebi nepoznatim osobama. Atmosfera je kao kod kuće. Ljudi vole nešto da pročitaju, pojedu, ili im je potrebno da se negde izjadaju. Uglavnom, svi odu nasmejani i vedri“, dodaje za „Vreme“ Aleksandra.