Američki F-15 oboren je na jugu Irana, a potraga za nestalim pilotom traje. Iran nudi nagradu za hvatanje pilota, dok je pilot A-10 spašen nakon spasilačke misije. Bela kuća potvrđuje da je predsednik Tramp obavešten
Stovarišta peleta u Srbiji su snabdevena, cene su pale do 20 odsto u odnosu na zimu, a prodaja se odvija bez ograničenja, navodi profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić. Grejanje može biti produženo ako temperature padnu
Listovi Alo i Informer nastavili su širenje svoje mreže lokalnih medija registracijom novih portala preko povezanih firmi, saopštio je ANEM. Prema podacima APR-a, u pitanju je nastavak intenzivne ekspanzije, nakon što je od početka godine već preuzeto devet lokalnih medija
Londonski Sotebi će krajem aprila ponuditi još jedno orjentalno delo Paje Jovanovića, što je obnovilo pitanje da li je pre dve i po godine njegov „Odmor bašibozuka“ mogao da se kupi po nižoj ceni
Brent Sadler je novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs. Dosadašnji direktor Igor Božić će biti izbrisan iz APR-a, a za „Vreme“ kaže da će kao do sada, dokle god bude mogao, nastaviti da štiti uređivačku politiku N1
Najnoviji dobitnik književne nagrade „Kočićevo pero“ je Igor Mirović, političar. Zadužbina Petar Kočić je objavila da je član žirija bio Miljenko Jergović, iako nije
Mađari 12. aprila izlaze na parlamentarne izbore. Može li u referendumskoj atmosferi izazivač Peter Mađar da pobedi Viktora Orbana? Aktuelni premijer koristi sve poluge autokratije koju je izgradio, ali njegovog protivnika podržava Evropska unija
Naprednjaci su protekle nedelje krenuli u otvoreni sukob sa obrazovanjem. U internom takmičenju u skarednosti uz sasluženje Vučićevih anti-medija, viđenji naprednjaci očajnički pokušavaju da prostotom i lupetanjima zaustave nezaustavljivo – miris slobode koji se polako širi Srbijom
Nekoliko destina studenata i građana okupilo se ispred policijske stanice 29. novembar u Beogradu zbog privođenja i saslušanja studenata. Tokom petka policija je ispitivala one koji su protestovali ispred Rektorata
Gradska toplana u Nišu je samo od početka ove godine sa vlasnikom takozvanog „niškog informera”, Niš TV-a, sklopila ugovore u vrednosti od preko 2,6 miliona dinara
Nakon najave predsednika SAD Donalda Trampa da će se rat sa Iranom završiti „vrlo brzo“, ministar rata Pit Hegset zatražio je od načelnika Generalštaba Rendija Džordža da podnese ostavku
Srbija će, po svemu sudeći, dobiti novi univerzitet sa imenom „Sveti Sava“, a osnivaju ga Vlada i SPC. Kada će, gde i s kojim tačno ciljem ova nova visokoškolska ustanova biti osnovana, zasad nije poznato
Nakon konsultacija sa Vulinom, Pastorom i Zukorlićem predsednik Srbije Aleksandar Vučiće je rekao da će u svetu biti „veoma loše“, a da će vanredne parlamentarne izbore da raspiše negde do marta 2027. Ćacilend tim povodom nije bio svečano ukrašen
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Katar, Saudijska Arabija, Emirati: Da li i dalje veruju Trampu',
pubdate: '2026-03-22 13:00:35',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Saudijska Arabija,uae,Rat na Bliskom istoku,Persijski zaliv,SAD,Katar",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Katar, Saudijska Arabija, Emirati: Da li i dalje veruju Trampu',
'pageContent': 'Iz perspektive mnogih država Persijskog zaliva, SAD su zajedno sa Izraelom pokrenule rat koji one nisu želele. „To je Netanjahuov rat. On je nekako uspeo da uveri predsednika Trampa da podrži njegove stavove"“, izjavio je početkom marta za CNN saudijski princ Turki al-Faisal.
U Persijskom zalivu se na SAD gleda sve trezvenije. Američka obećanja o zaštiti, prema mišljenju mnogih posmatrača, pokazala su se praznim ili barem znatno manje pouzdanim nego što se očekivalo, piše Dojče vele.
Vladari u tom regionu morali su da nauče gorku lekciju da američke vojne baze na njihovoj teritoriji ne znače automatski i zaštitu — već ih mogu učiniti još privlačnijim metama za Iran.
U jednom komentaru arapskog lista Al Araby Al-Jadeed, koji finansira Katar, navodi se da su države Persijskog zaliva postale manje sposobne za delovanje otkako su Amerikanci preuzeli njihovu zaštitu.
„Trenutno se pokazuje da baze ne služe zaštiti država Persijskog zaliva, već ih sprečavaju u samoodbrani i nezavisnom donošenju odluka.“
O čemu tačno politička elita država Persijskog zaliva razgovara u brojnim telefonskim pozivima, saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova ne otkriva. Ali da se ti razgovori vode, u to nema sumnje. Na društvenoj mreži X navodi se niz kontakata, koje pre svega prestolonaslednik Mohamed bin Salman, ima sa političkim liderima na Arapskom poluostrvu.
Reč je verovatno o dve ključne teme: s jedne strane o odnosu prema Iranu, koji već više od dve sedmice napada države Persijskog Persijskog Persijski zaliva. S druge strane, o budućim odnosima sa SAD.
Strategija oprezne neutralnosti
Mnogi posmatrači smatraju da je rat u Persijski zalivu pokrenuo stratešku raspravu. Istraživački centar Middle East Council on Global Affairs, sa sedištem u Kataru, govori o strategiji „oprezne neutralnosti“, koja treba da spreči da Persijski zaliv postane poprište stranih sukoba i da zaštiti ekonomske modele razvoja regiona.
Bruno Šmit-Fojerherd, politikolog sa Univerziteta Oksford, podseća na prve reakcije na iranske napade:
„U početku je prevladavala percepcija da odgovornost za eskalaciju snose Izrael – delimično i SAD.“ Istovremeno, iranski napadi su shvaćeni kao prekid opreznog približavanja iz prethodnih godina. „Frustracija je, dakle, prvenstveno usmerena prema spoljnim akterima.“ Države Persijskog zaliva su morale da prihvate činjenicu da njihova bezbednost zavisi od drugih.
I politička analitičarka Polin Rabe iz berlinskog istraživačkog centra Middle East Minds primećuje veću otvorenost u kritikama Vašingtona.
„Države Persijskog zaliva su pre svega jedinstvene u tome da su šokirane“, kaže ona. Posebno ih je uznemirilo to što su odluke očigledno donošene bez konsultacija sa njima. Saudijska Arabija je, prema njenim rečima, „otvoreno kritikovala Trampa i Netanjahua“, dok je Katar reagovao uzdržanije.
Debata o američkim vojnim bazama
U središtu rasprave od početka su američke vojne baze. S jedne strane, Iran svoje napade opravdava njihovim prisustvom, a s druge strane, rakete su od samog početka pogađale i civilne ciljeve poput aerodroma, hotela i druge infrastrukture, podseća Šmit-Fojerherd.
Zanimljivo je i da su Ujedinjeni Arapski Emirati od početka bili posebno pogođeni. „Moguće je da nije reč samo o američkim bazama, već i o pokušaju da se izvrši pritisak na uspešne modele u regionu – poput Dubaija.“
Američki analitički centar Atlantic Council ukazuje da je upravo ekonomska stabilnost Emirata posebno ranjiva. Ugled Dubaija kao bezbednog trgovačkog i turističkog centra ključni je stub ekonomije – i time potencijalna strateška slabost.
Dugoročno gledano, rat sa Iranom bi mogao dovesti do preispitivanja bezbednosnog partnerstva sa SAD.
„Očekujem da će nakon rata uslediti detaljna analiza“, kaže Šmit-Fojerherd. Države će morati da odluče „da li su američke baze bezbednosna prednost ili rizik“. Međutim, vojna integracija sa SAD-om je toliko duboka da bi promena kursa trajala godinama.
Nova partnerstva
Analitičarka Polin Rabe takođe vidi promene, ali kao deo dugoročnog trenda. „Decenijski aranžman 'jeftina nafta za američke bezbednosne garancije’ mnogima danas deluje kao zastareo model“, kaže ona. Ipak, ni ona ne očekuje brz raskid tih odnosa, jer su oni razvijani decenijama i prevazilaze samo vojnu saradnju.
Istovremeno, već se nazire postepena strateška preorijentacija. Saudijska Arabija je, na primer, ojačala odnose sa Pakistanom i Turskom, dok je Katar intenzivirao veze sa evropskim državama poput Velike Britanije i Francuske. „Ti trendovi postoje već neko vreme“, kaže Rabe, „ali sada dobijaju na značaju.“
Šmit-Fojerherd takođe to primećuje: „Poslednjih godina govorilo se o tzv. hedžing strategiji", kaže on. Cilj je izgradnja odnosa sa više partnera — uključujući Kinu, Tursku ili evropske države.
Međutim, nikada nije jasno definisano kako bi taj koncept funkcionisao i u bezbednosnoj politici. Teško da se bezbednost u Persijskom zalivu može tako lako diverzifikovati kao investicije ili da se neka od zalivskih zemalja može „osigurati" protiv gubitka SAD kao partnera. Upravo ta slabost se pokazala u aktuelnom sukobu, jer „nijedan od tih partnera do sada ne predstavlja stvarnu vojnu alternativu“.
Nema jedinstva
Istovremeno, države Persijskog zaliva i dalje ne deluju uvek jedinstveno. „Ni sada nije sigurno da će nastupati kao jedinstven akter“, kaže Šmit-Fojerherd. Između Saudijske Arabije, Emirata i Katara postoje politička rivalstva i ekonomska konkurencija.
Ipak, zajednički cilj ostaje, dodaje analitičarka Rabe: „Regionalna stabilnost, koja je ključna za države Persijskog zaliva.“ Njihovi projekti ekonomske transformacije – od saudijske „Vizije 2030“ do globalnih ambicija Dubaija i Dohe – zavise od mirnog okruženja, a time i od uspešne odbrane od vojnih pretnji.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-22 13:00:35',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
