Željko Hubač: Promene ne isključuju preispitivanje odgovornosti

Pred Studentskom listom je uređenje države. Prvi zahtevi za promenom stigli su iz oblasti kulture: već dan nakon 25. oktobra Šabačko pozorište tražilo je smenu direktorke Aleksandre Delić postavljenu uprkos protivljenju ansambla, koja je inicijator i uzrok zašto 80 posto glumaca nije glumilo na svojoj sceni.

Sledili su „Atelje 212“ i Narodno pozorište u Beogradu sa zahtevima smena Ljubiše Ristića, odnosno Dragoslava Bokana predsednika Upravnog odbora i cele uprave pozorišta. I, tako svakog dana po nekoliko njih.

Šta uraditi na početku

Željko Hubač dramski pisac i dramaturg Narodnog pozorišta, treći na Studentskoj listi, kaže za „Vreme“ da je “univerzalno rešenje  poštovanje zakonske procedure izbora čelnih ljudi u tim kućama”.

“U institucijama koje su na republičkom budžetu to se može realizovati brzo nakon formiranja Vlade, tako što bi se na čelo tih institucija postavili vršioci dužnosti, ponajbolje radnici u tim institucijama, čiji bi jedini zadatak bio da stabilizuju stanje i u što kraćem roku sprovedu konkurse.”

Hubač upozorava da se  “u periodu do tada, koji će trajati najmanje dva meseca, mora voditi računa da ne dođe do zapošljavanja nestručnih ljudi iz bivše vlasti, zatim da se nenamenski ne potroši novac, te da te institucije barem održe postojeći kvalitet umetničkog programa, koji je ozbiljno narušen u posledne dve godine”.

Narodno pozorište

Što se tiče Narodnog pozorišta, smatra “važnim da se izvrši pritisak, pre svega kroz sindikate umetnika, na aktuelnu upravu da se reše problemi koji postoje na nivou umetničkih rukovodilaca sektora i da se ukine sporni Pravilnik”.

Pravilnik o radnoj disciplini donet je krajem septembra prošle godine, bio je to prvi potez nove uprave Narodnog pozorišta na čelu sa Dragoslavom Bokanom, i zabranjivao je izražavanje političkih stavova.

Foto: FoNet/Marko Dragoslavić

Ukidanje takvog Pravilnika, kaže Željko Hubač, “stvorili bi se barem minimalni uslovi za održanje umetničkog nivoa, a moguće i za njegovo unapređenje, barem u Drami, jer su u njoj potencijali izuzetni, što na nivou kućnih reditelja, što na nivou ansambla.”

Preispitivanje odgovornosti

Promene ne  isključuju preispitivanje odgovornosti za prethodni period, ali to “treba prepustiti pravosudnim organima” kaže Hubač. Smatra da se u tom kontekstu “mora biti aktivan u cilju ubrzavanja mogućih sudskih procesa u skladu sa zakonom. Najspornija stavka u upravljanju pozorištem je na razini Ministarstva kulture i Upravnog odbora, posebno kada je u pitanju predsednik ovog drugog tela, Dragoslav Bokan.”

Istovremeno, Hubač podseća da “Upravni odbor čine i drugi ljudi, neke naše kolega poput Miroljuba Aranđelovića Rasinskog i Milenka Pavlova, kao i predstavnik zaposlenih. Kada bi se oni povukli iz Odbora, on ne bi imao kvorum za odlučivanje i uticaj Bokana, koga lojalista Nikola  Selaković svakako neće nikada smeniti, bio bi marginalizovan. Sve su to legalni putevi, a Sindikati umetnika ih mogu trasirati na različite načine, pa i pretnjom štrajka.”

“Studentski pokret je svojim apelom za aktiviranje profesionalaca u institucijama dao jasan znak da ne treba skrštenih ruku čekati izbor Vlade, ali da se ne sme upasti u zamku petog oktobra, što će reći da se ne sme dozvoliti bilo koji vid nasilja, ni fizičkog, ni pravnog.”

Šabačko pozorišre

Među institucijama čiji su osnivači skupštine grada “stvar je mnogo komplikovanija, posebno u manjim sredinama, ali treba imati na umu rezultate izbora koji su pokazali da loklane samouprave nemaju legitimitet. Kako to pretočiti u akciju zavisi od grada do grada”, smatra Hubač.

“U Šabačkom pozorištu, koje je najdrastičniji primer nesposobnosti rukovodioca u teatrima izvan Beograda, došlo je, na primer, do uništenja repertoara. Možda rešenje treba tražiti u pozivanju na Zakon o mobingu koji direktorka vrši nad većim delom glumaca kojima ne dozvoljava već više od godinu dana da igraju na sceni.!

U Beogradu, kaže Hubač, najugroženije je “Atelje 212” i navodi da su “glumci krenuli u akciju i potrebna im je podrška, esnafska solidarnost”.

Najgora situacija je u Centrima za kulturu, kaže Hubač.

“Zatrpani su nestručnim ljudima, stručnjaci su marginalizovani ili destimulisani da rade, sindikalno orgnizovanje je veoma loše ili nikakvo. Rešavanje te situacije traži sistemski pristup koji bi moralo da inicira novo Ministarstvo kulture pozivajući se na potrebu za decentralizacijom, koja je sastavni deo programa za kulturu Studentske liste.”

Nove crne liste

Nus pojava promene vlasti je zaoštravanje već postojeće podele, pa samim tim i eventualna pojava crnih lista.

O tome Željko Hubač naglašava da se “Studentski pokret iskreno bori za društvo u kojem partijska knjižica bilo koje stranke ili pokreta, ne sme da određuje profesionalni status nekog građanina Srbije, pa samim tim ni umetnika”.

“Siguran sam da su mnogi ovu promenu shvatili pak kao priliku da svoje ambicije ostvare tako što će loviti u mutnom, te će pokušavati da svojom glasnošću i destruktivnom energijom, čaršijskim ogovaranjem, udruživanjem i lažima, zadovolje svoje sujete i da će svuda prstom upirati na svakovrsne protivnike sadašnje vlasti.”

“Takvima treba revolucionarni milje, oni će ga forsirati. Ali, što bi rekao Molijer: ‘Takvi se karakteri često jave, a poznati treba Božje ljude prave“, zaključuje Željko Hubač.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!