Kako jednu tonu životinjskog izmeta pretvoriti u samo pola tone, bez zagađivanja okoline, a da bude najkvalitetnija prirodna prihrana za biljke i hrana za životinje
Dok se kroz mračan hodnik ulazi u laboratoriju u podrumu Altameda, Gošinog instituta u Beogradu, jedino što se čuje jeste zujanje miliona muva. U prostoriji od tridesetak kvadrata, tri miliona muva zatvoreno je u dvadesetak specijalnih kaveza, napravljenih od drveta i sitne mrežice. Zadatak laboratorije jeste da obezbedi što bolje uslove u kojima će muve izlegati jajašca u što većem broju. Sve je bitno: od hrane i temperature do dimenzija i materijala od koga su kavezi napravljeni.
Po rečima Aleksandre Škrpine, šefice laboratorije, glavni problem jeste što ne postoji nikakva literatura o uzgajanju muva – zaposleni u Gošinom institutu su pioniri u tom poslu. Uprkos tome, produktivnost u veštačkom uzgajanju domaće muve u ovoj laboratoriji pet puta je veća od prosečne svetske.
PATENT „MUVA„: Larva domaće muve prava je mala laboratorija za uništavanje mikroorganizama, tečnosti i gasova organskog porekla koji su štetni za ljude i životinje. Ona je takođe idealna za preradu organskog otpada: larva jede otpad, a iza sebe ostavlja veoma kvalitetan biohumus, đubrivo koje za 30 odsto povećava prinose biljaka. Na kraju se te iste larve, kao visoko proteinsko hranivo, daju životinjama, čime se poboljšava njihovo zdravstveno stanje i kvalitet životinjskih proizvoda.
Pošto je tokom osamdesetih radio u marketingu Ruske akademije nauka, Dragan Mijanović je od akademije otkupio ovaj patent za preradu organskog otpada i danas sa firmom Altamed proizvodi i prodaje „Ofert“ – po rečima mnogih, najkvalitetnije organsko đubrivo na svetu.
Pored đubriva, muve su izuzetno korisne i kao prerađivači organskog otpada. Naime, veliki problem uzgajivača velikog broja životinja jeste skladištenje njihovog otpada – u Evropskoj uniji postoje zakonske odredbe koje propisuju broj grla na farmi čime se kontroliše i količina otpada. Deponije zagađuju vazduh, zemljište i vodu, a pored toga potreban je poseban prostor na kome bi se otpad držao. Primera radi, samo 25.000 koka nosilja dnevno napravi čak 3,5 tona otpada. Radi rešavanja ovog problema, u većini zemalja koristi se mikrobiološka prerada i prerada pomoću kalifornijske gliste, dok se u Brazilu i odnedavno u Srbiji koriste i – muve.
BRAŠNO: Svako jutro se jajašca iz muvljeg „porodilišta“ uzimaju i nose na poljoprivrednu farmu u Sremčici, gde su instalirana postrojenja za proizvodnju i pakovanje organskog đubriva i visoko proteinskog hraniva za životinje (brašno koje se dobija sušenjem i mlevenjem larvi domaće muve). Aleksandar Mijanović, direktor sektora organske poljoprivrede Altameda, objašnjava da larva sadrži 80 odsto proteina, što je mnogo više nego što sadrži riblje brašno, koje se u Srbiju uvozi i takođe koristi kao komponenta krmnih smeša za ishranu životinja. Na osnovu eksperimenata na živini ustanovljeno je da je kod kokoški koje su hranjene brašnom larvi muva smanjen mortalitet i da je veći prirast u masi tovljenih pilića. Takođe, masne kiseline koje stvaraju holesterol nisu nađene, a u jajima su otkrivene omega 3 masne kiseline koje pozitivno utiče na zdravlje ljudi. Larva smanjuje broj saprofitnih i patogenih mikroorganizama, a salmonelu potpuno eliminiše. U Rusiji je rađen eksperiment u kome je napravljena pašteta od larvi domaće muve, a degustatori su je ocenili kao najukusniju i najprijatniju za jelo.
Što se tiče biohumusa, testiran je na hortikulturalnim, povrtarskim, ratarskim i voćarskim kulturama. Jedan od ogleda, koji je vršen na paradajzu, pokazuje da je na kvadratnom metru tretiranom larvinim biohumusom, bilo za šest kilograma više paradajza nego na kvadratnom metru kome je davano drugo đubrivo. (Sva ispitivanja je radio Poljoprivredni fakultet u Zemunu.)
Inače, postrojenje Altameda u Sremčici nalazi se na imanju Doma za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju. Dom tu ima baštu i mini farmu sa 80 svinja, tridesetak ovaca i koza i kokošaka, na kojoj proizvodi hranu za svoje potrebe. Na farmi, ali i u Altamedovom postrojenju, rade i štićenici Doma koji su na radnoj terapiji. Ova farma je njihov poslednji korak pred osamostaljenje.
PROCES, AL’ ČIST: Naučna istraživanja pokazuju kvalitet brašna larvi muva i biohumusa koji prave larve. Efekti na zdravlje životinja, a samim tim i na zdravlje ljudi su dokazani eksperimentima. Međutim, da li je i način na koji se do takvih proizvoda dolazi tako čist i prirodan?
Proces proizvodnje prati prirodni proces razvoja muve. Larve se hrane životinjskim izmetom i tako rastu; dok jedu, one prerađuju izmet i stvaraju proizvode vrhunskog kvaliteta koji se opet daju životinjama da bi se poboljšalo njihovo zdravstveno stanje. Čovek se jednostavno „prikačio“ na prirodni tok razvoja domaće muve i stvorio zatvoren sistem proizvodnje. Samom preradom organskog otpada poboljšava se ekološka slika farme – ne postoje faktori zagađenja. Otpad nema kontakt sa zemljištem ni sa podzemnim vodama, direktno ide na preradu tokom koje se oko 50 odsto otpada ugrađuje u masu larvi. Ostaju biohumus i „utovljene“ larve.
U postrojenju postoje biološki filteri za gasove i sterilizatori za biohumus i larve. Bez gubitaka hranjivih sastojaka, oba proizvoda se lišavaju štetnih organizama koji uspevaju da prežive enzime crevnog sistema larvi. Nema nuspojava. Sve je jednostavno, prirodno i bezbedno po zdravlje.
Domaća muva (musca domestica) može se sresti u svim delovima sveta, u gotovo svakom domu. Za jedan sat može da preleti sedam kilometara pri 200 zamaha krilima u sekundi, a teška je sedamdeseti deo grama. Kada izađe iz faze larve, muva živi još 60 dana. Za to vreme, ona samo jednom polaže jajašca i nakon tog umire. Međutim, muva vrlo dobro iskoristi tu jednu priliku i na svet donese oko 700 jajašaca koja su u početku jedva vidljiva golim okom. Posle pet dana, iz svakog od njih izleže se larva koja se uvećava oko 300 puta i narasta najviše do 12 milimetara.
Domaća muva nas uglavnom nervira, ne želimo je na svojoj hrani i pokušavamo je izbaciti i oterati. Njoj nije ustupljeno mesto ni u čijoj mitologiji, nema je u magijskim ritualima niti jednog naroda. Jednom rečju, ljudi je se klone i smatraju je izvorom zaraze. Trbušni tifus, paratifus, tuberkuloza i lepra samo su neke od bolesti koje ova životinja prenosi. Još je Pije XII imao fobiju od muva i uvek je držao mlatilicu za muve na svom stolu.
Zahvaljujući ljudskoj domišljatosti i napretku tehnologije, domaća muva danas ima značajniju ulogu: od ribolovačkog mamca za kedera, bodorku, klena i crvenperku do prerađivača organskog otpada koji se koristi i u svemirskim i vojnim programima. Pošto ne postoji kapsula koja bi mogla da obezbedi dovoljno hrane za višemesečni boravak u svemiru, astronauti su ovom tehnologijom prerađivali svoj organski otpad i koristili ga za gajenje brzorastućih biljaka, dok su larvama hranili prepelice i ribe koje su posle jeli. Larva muve, sem što je osnovni činilac proizvodnje najkvalitetnijeg organskog đubriva za biljke i visokokvalitetnog hraniva za životinje, koristi se i u medicini – larve „čiste“ rane tako što jedu samo trulo i bolesno tkivo. Pored toga, larva muve stvara hitozin od koga se pravi hitin, veoma skup i tražen proizvod neophodan u farmacijskoj plastičnoj hirurgiji.
Samo dva koraka dele Novaka Đokovića od osvajanja 100. titule u karijeri. Srpski teniser ima priliku da u subotu, u Ženevi, postane tek treći teniser koji je došao do trocifrenog broja trofeja
Sudbina formata Evrolige i učesnika naredne sezone biće poznata sledećeg četvrtka, kada će akcionari ovog takmičenja glasati o ključnim promenama. Sve upućuje na proširenje na 20 timova, što bi praktično garantovalo mesta za oba beogradska kluba
U Engleskoj će od avgusta početi primena prve rutinske vakcine protiv gonoreje na svetu, saopštili su zdravstveni zvaničnici. Ova odluka dolazi usred rekordnog porasta slučajeva ove bakterijske infekcije, kao i rastuće zabrinutosti zbog otpornosti na antibiotike
Reporteri „Vremena“ u više prodavnica nisu pronašli plazma keks. Iz kompanije zvanično ćute, a nezvanično se čuje da još nisu uspeli da vrate proizvodnju u punom obimu
Po izboru globalnog sajta za arhitekturu ArchiDaily, Srpski paviljon izabran je među pet najboljih na Bijenalu arhitekture u Veneciji, a u okviru tog izbora naš paviljon je naveden na prvom mestu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Režimski napad na visoko obrazovanje
Kako se sprema Šešeljev zakon 2.0 Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
