Zujeće farme

Dok se kroz mračan hodnik ulazi u laboratoriju u podrumu Altameda, Gošinog instituta u Beogradu, jedino što se čuje jeste zujanje miliona muva. U prostoriji od tridesetak kvadrata, tri miliona muva zatvoreno je u dvadesetak specijalnih kaveza, napravljenih od drveta i sitne mrežice. Zadatak laboratorije jeste da obezbedi što bolje uslove u kojima će muve izlegati jajašca u što većem broju. Sve je bitno: od hrane i temperature do dimenzija i materijala od koga su kavezi napravljeni.

Po rečima Aleksandre Škrpine, šefice laboratorije, glavni problem jeste što ne postoji nikakva literatura o uzgajanju muva – zaposleni u Gošinom institutu su pioniri u tom poslu. Uprkos tome, produktivnost u veštačkom uzgajanju domaće muve u ovoj laboratoriji pet puta je veća od prosečne svetske.

PATENT „MUVA„: Larva domaće muve prava je mala laboratorija za uništavanje mikroorganizama, tečnosti i gasova organskog porekla koji su štetni za ljude i životinje. Ona je takođe idealna za preradu organskog otpada: larva jede otpad, a iza sebe ostavlja veoma kvalitetan biohumus, đubrivo koje za 30 odsto povećava prinose biljaka. Na kraju se te iste larve, kao visoko proteinsko hranivo, daju životinjama, čime se poboljšava njihovo zdravstveno stanje i kvalitet životinjskih proizvoda.

Pošto je tokom osamdesetih radio u marketingu Ruske akademije nauka, Dragan Mijanović je od akademije otkupio ovaj patent za preradu organskog otpada i danas sa firmom Altamed proizvodi i prodaje „Ofert“ – po rečima mnogih, najkvalitetnije organsko đubrivo na svetu.

Pored đubriva, muve su izuzetno korisne i kao prerađivači organskog otpada. Naime, veliki problem uzgajivača velikog broja životinja jeste skladištenje njihovog otpada – u Evropskoj uniji postoje zakonske odredbe koje propisuju broj grla na farmi čime se kontroliše i količina otpada. Deponije zagađuju vazduh, zemljište i vodu, a pored toga potreban je poseban prostor na kome bi se otpad držao. Primera radi, samo 25.000 koka nosilja dnevno napravi čak 3,5 tona otpada. Radi rešavanja ovog problema, u većini zemalja koristi se mikrobiološka prerada i prerada pomoću kalifornijske gliste, dok se u Brazilu i odnedavno u Srbiji koriste i – muve.

BRAŠNO: Svako jutro se jajašca iz muvljeg „porodilišta“ uzimaju i nose na poljoprivrednu farmu u Sremčici, gde su instalirana postrojenja za proizvodnju i pakovanje organskog đubriva i visoko proteinskog hraniva za životinje (brašno koje se dobija sušenjem i mlevenjem larvi domaće muve). Aleksandar Mijanović, direktor sektora organske poljoprivrede Altameda, objašnjava da larva sadrži 80 odsto proteina, što je mnogo više nego što sadrži riblje brašno, koje se u Srbiju uvozi i takođe koristi kao komponenta krmnih smeša za ishranu životinja. Na osnovu eksperimenata na živini ustanovljeno je da je kod kokoški koje su hranjene brašnom larvi muva smanjen mortalitet i da je veći prirast u masi tovljenih pilića. Takođe, masne kiseline koje stvaraju holesterol nisu nađene, a u jajima su otkrivene omega 3 masne kiseline koje pozitivno utiče na zdravlje ljudi. Larva smanjuje broj saprofitnih i patogenih mikroorganizama, a salmonelu potpuno eliminiše. U Rusiji je rađen eksperiment u kome je napravljena pašteta od larvi domaće muve, a degustatori su je ocenili kao najukusniju i najprijatniju za jelo.

Što se tiče biohumusa, testiran je na hortikulturalnim, povrtarskim, ratarskim i voćarskim kulturama. Jedan od ogleda, koji je vršen na paradajzu, pokazuje da je na kvadratnom metru tretiranom larvinim biohumusom, bilo za šest kilograma više paradajza nego na kvadratnom metru kome je davano drugo đubrivo. (Sva ispitivanja je radio Poljoprivredni fakultet u Zemunu.)

Inače, postrojenje Altameda u Sremčici nalazi se na imanju Doma za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju. Dom tu ima baštu i mini farmu sa 80 svinja, tridesetak ovaca i koza i kokošaka, na kojoj proizvodi hranu za svoje potrebe. Na farmi, ali i u Altamedovom postrojenju, rade i štićenici Doma koji su na radnoj terapiji. Ova farma je njihov poslednji korak pred osamostaljenje.

PROCES, AL’ ČIST: Naučna istraživanja pokazuju kvalitet brašna larvi muva i biohumusa koji prave larve. Efekti na zdravlje životinja, a samim tim i na zdravlje ljudi su dokazani eksperimentima. Međutim, da li je i način na koji se do takvih proizvoda dolazi tako čist i prirodan?

Proces proizvodnje prati prirodni proces razvoja muve. Larve se hrane životinjskim izmetom i tako rastu; dok jedu, one prerađuju izmet i stvaraju proizvode vrhunskog kvaliteta koji se opet daju životinjama da bi se poboljšalo njihovo zdravstveno stanje. Čovek se jednostavno „prikačio“ na prirodni tok razvoja domaće muve i stvorio zatvoren sistem proizvodnje. Samom preradom organskog otpada poboljšava se ekološka slika farme – ne postoje faktori zagađenja. Otpad nema kontakt sa zemljištem ni sa podzemnim vodama, direktno ide na preradu tokom koje se oko 50 odsto otpada ugrađuje u masu larvi. Ostaju biohumus i „utovljene“ larve.

U postrojenju postoje biološki filteri za gasove i sterilizatori za biohumus i larve. Bez gubitaka hranjivih sastojaka, oba proizvoda se lišavaju štetnih organizama koji uspevaju da prežive enzime crevnog sistema larvi. Nema nuspojava. Sve je jednostavno, prirodno i bezbedno po zdravlje.