Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Jučerašnjom pobedom Italije nad Hrvatskom rezervisano je i poslednje mesto u polufinalu Evropskog prvenstva u vaterpolu. Za titulu šampiona Evrope bore se četiri reprezentacije – Srbija, Italija, Mađarska i Grčka, koje su u dosadašnjem delu takmičenja pokazale najviše.
Srbija je iz grupe E, drugog dela takmičenja, izašla kao prva, što je bilo poznato još pre kraja poslednjeg kola. Drugu poziciju na tabeli odredila je repriza finala iz 2020. godine i duel Mađarske i Španije, iz kog su Mađari opet izašli kao pobednici.
Sa druge strane, u grupi F prvo mesto takođe je bilo poznato mnogo ranije, jer je Grčka sjajnim igrama obezbedila polufinale. Meč za poslednje mesto među četiri najbolje i duel sa Srbijom završen je juče, nešto posle 19 časova, od kada je poznato da će to biti Italija.
Prvi polufinalni meč na programu je sutra (23. januar) od 17 časova, dok je duel reprezentacije Srbije zakazan za 20.30.
Reprezentacija Španije bila je glavni favorit za osvajanje zlata u Beogradu pre početka turnira, makar prema kladionicama. Aktuelni evropski i svetski šampion završio je svoje učešće pre polufinala.
Prema svemu prikazanom Srbija i Grčka važe za glavne favorite, sa blagim nijansama u tome ko je prvi, a ko drugi. Iza vodećeg dvojca, koji je pre početka prvenstva bio iza Španije, nalazi se Mađarska, dok se najmanje šanse daju Italijanima.
Ipak, pred Srbijom nije nimalo lak zadatak. Reprezentacija Italije od početka prvenstva ima samo jedan poraz, i to od Grka, koji u polufinale idu sa maksimalnim učinkom.
Finalni meč, koji je na programu 25. januara od 20.30, može da bude pravi vaterpolo blokbaster.
Srbija na zlato Evropskog prvenstva čeka još od 2018. godine. Dve godine kasnije Mađarska je bila šampion u Budimpešti, što je njihovo prvo evropsko zlato u 21. veku, a ukupno ih imaju 13.
Reprezentacija Grčke nikada u svojoj istoriji nije bila prvak starog kontinenta, dok Italija na zlato čeka još od davne 1995. godine.
Ogromno interesovanje vladalo je za završnicu Evropskog prvenstva u vaterpolu u Beogradu, pošto su ulaznice za polufinalni meč Srbije i finale rasprodate za manje od 30 minuta.
Čim je završena utakmica između vaterpolista Italije i Hrvatske, samo se čekala zvanična informacija da su ulaznice za polufinale ponovo u prodaji, a onda je eksplodirala potražnja na online platformi za kupovinu karata Tickets.rs.
U svega pola sata više nije bilo ulaznica za meč Srbije, ali ni onih za finalni dan. Za polufinalni meč Mađarske i Grčke, sa druge strane, još ima ulaznica, doduše velika većina njih je za takozvani nivo 400.
Najjefitinija ulaznica za polufinale je 1.700 dinara, a najskuplja VIP 6.000 po sesiji. Za finalni dan bilo je potrebno izdvojiti od 3.000 do 8.000 dinara za obe utakmice.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
