Ako trinaestog oktobra jugoslovenski odbojkaši osvoje zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Argentini, sigurno će cela zemlja slaviti. Bez obzira na to da li će u drugom krugu izbora izaći preko pedeset odsto birača
U šest argentinskih gradova održava se XV svetsko prvenstvo u odbojci od 28. septembra do 13. oktobra. Reprezentacija Jugoslavije (poslednji put pod ovim imenom?) otišla je na ovaj šampionat sa oreolom evropskog i olimpijskog prvaka. Najboljoj generaciji odbojkaša koju je ovaj prostor dao nedostaje samo još titula svetskog prvaka da, poput profesionalnih boksera, objedini sve titule. Ekipa je ispraćena bez pompe, ali sa očekivanjem javnosti da će se iz Argentine vratiti sa zlatnom medaljom. Posle nastupa u Svetskoj ligi i osvajanja trećeg mesta (prva medalja sa tog komercijalnog takmičenja) odbojkaška reprezentacija pripremala se na Kopaoniku predvođena novim selektorom Veselinom Vukovićem. Takmičenje po grupama počela je sa tri sigurne pobede što će joj omogućiti da u narednoj rundi odigra opuštenije jer je sistem takmičenja takav da i eventualan poraz u drugom krugu neće značiti gubitak mogućnosti borbe za medalju. Na prethodnom prvenstvu održanom u Japanu pre četiri godine odbojkašima Jugoslavije zlato je izmaklo u čudnoj finalnoj utakmici protiv dominirajuće selekcije Italije. Pre toga su „plavi“ pobedili u osam utakmica u osam dana, pobedili su i Italiju, ali u finalu nisu imali snage. Revanš je usledio na Olimpijadi i docnije na Evropskom prvenstvu.
Od 1995. godine i osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu, odbojkaši su svake godine donosili po medalju sa takmičenja što ih je svrstalo u porodicu nacionalnih sportova pored košarke, vaterpola i rukometa. Kostur tima činili su igrači koji su iz Vojvodine otišli u evropske klubove početkom devedesetih i njih sedmorica još igra za reprezentaciju. Jedina promena nastupila je ovog leta kada se sa selektorske klupe povukao Zoran Gajić, ali to nije uticalo na ekipu jer je smena obavljena bez pratećih afera. Iako su se 1995. pojavili na Evropskom prvenstvu tek posle kvalifikacija, kada su se jednom popeli na pobedničko postolje, odbojkaši sa njega nisu silazili. Postalo je nekako normalno da oni idu na takmičenja i da tamo redom pobeđuju, donose medalje i slavu sportu koji se u bivšoj Jugoslaviji nije mogao pohvaliti konstantnim vrhunskim rezultatima. U zemlji koja nema ništa, koja je bila omražena i izolovana od sveta, odbojkaši su bili prvi koji su nudili drugačiju sliku zemlje iz koje su dolazili, kao i ostali uspešni sportisti. Opet, za njih nije vezana nijedna afera, nije bilo spletkarenja i saplitanja, odbojka se kao sport razvijala i povećavala svoju popularnost kao da je sve planirano jako dugo i precizno. Zato se prvi put dogodilo da deca na ulicama i igralištima počnu da razvlače mreže i igraju odbojku, ugledajući se na braću Grbić, Vujevića, Miljkovića i ostale.
Odbojka je uz vaterpolo, verovatno, sport u kom odlučuje najviše detalja, gde pobednika može da odluči najmanja greška ili previd sudije, ali smo retko mogli da čujemo pritužbe od ljudi iz reprezentacije na tuđ račun posle malobrojnih izgubljenih utakmica. Dok je bio na čelu ekipe, Gajić je delovao kao čovek koji u svakom trenutku tačno zna šta i koliko može njegov tim, što bi moglo da posluži kao obrazac za neke trenere u drugim sportovima. Sada je na klupi čovek koji je godinama vodio juniore, a u jednom kratkom periodu i prvi tim – u januaru 2000. godine na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre. Tada je zabeležio pet maksimalnih pobeda.
Na Prvenstvu u Argentini glavni konkurenti reprezentacije Jugoslavije biće, prema prognozama stručnjaka, Brazil, Rusija i Italija, koja je pobeđivala na tri prethodna šampionata. Međutim, mlada selekcija Rusije već je na svoj konto upisala poraz protiv Bugara, a Brazil je izgubio od SAD. Tu su i odlične ekipe Holandije, Kube i Francuske, koja nas je pobeđivala u prvoj fazi Svetske lige ranije ove godine. Za razliku od košarkaša koji su ispraćeni sa „ambivalentnim“ osećanjima, u javnosti se stiče utisak da odbojkaška reprezentacija ide sigurno „na zlato“. U izjavama pred početak takmičenja videlo se, kao i prethodnih godina, da su svi u timu svesni tereta favorita i da od toga ne beže. Narednih dana čitava nacija biće uz njih, mada u svetskim medijskim okvirima ovo takmičenje niko ne tretira kao nešto preterano važno. U krajnjoj instanci, bolje je identifikovati se sa vrhunskim sportistima, nego sa provincijskim političarima, „uspešnim“ preduzetnicima i virtuelnim estradnim zvezdama. Pošto su se odbojkaši toliko puta dokazali i pokazali u svetskim okvirima, možda bi ovoga puta mogle da izostanu patriotski obojene izjave tipa „igramo za našu zemlju i naš narod“, a mi im potom vratimo spektakularnim dočekom koji organizuje gradska uprava. Treba mirno prihvatiti činjenicu da smo u nekim stvarima uspešniji od drugih, to nam niko neće osporiti.
Bez obzira da li je grčkog ili italijanskog porekla, da li je velika koliko vaš tanjir ili zauzima 1.200 kvadratnih metara, ili je pravite od ananasa, pica je jelo koje se voli svuda na planeti. A stigla je i do kosmosa
Nije isključeno da će crvene rukavice, prsluci i druga spontana uniforma studentskog otpora postati trajni svakodnevni modni stil kao obeležje otpora
“Zvezdana kapija” je inicijativa Trampove administracije da pomeri granice tehnološkog razvoja SAD otvarajući vrata novih mogućnosti u svetu veštačke inteligencije i inovacija. Isto to bi hteli i Kinezi sa svojim “Dipsikom”
Da muzeji nisu nedostupni lopovima i da lopovi muzeja nisu dostupni policiji, odnosno da su neprocenjive ukradene vrednosti najverovatnije zauvek izgubljene, ukazuje nekoliko primera još uvek nerazjašnjenih muzejskih pljački
Sa približno istim brojem stanovnika kao Beograd, Porto godišnje poseti trostruko više turista nego srpsku prestonicu. Prosečne plate su im dva puta veće od naših, a cene u restoranima i prodavnicama – dvostruko niže
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Aleksandar Vučić se požalio da „zbog svega što mu rade“, teško pate njegovi roditelji. Majke i očevi kćeri koje su gažene ili im je bejzbol palicom polomljena vilica – ne pate. Na ovoj osnovi je šef države ponudio dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
