XX vek na Dunavu

U Zemunu, preko puta naopako postavljene table sa natpisom „Ulica Pregrevica“, nalazi se Institut za fiziku. Fizičari istraživači, koji starim automobilima i biciklima pristižu u Institut, s osmehom pokazuju na uličnu tablu i pokušavaju laicima da objasne kakva ju je izometrijska transformacija okrenula za 180 stepeni. Iza nove i velike zgrade Instituta pruža se pogled na Dunav, a u njoj se nalazi čitav lavirint hodnika i fizičkih laboratorija. Ovde je, u okviru obeležavanja Međunarodne godine fizike, 23. marta održana konferencija pod nazivom „Trijumf fizike XX veka“. Tim povodom u Institutu su se okupili skoro svi značajniji fizičari u Srbiji, ali i predstavnici Akademije nauka i Ministarstava za nauku i zaštitu životne sredine. Konferenciju je otvorio prof. dr Dragan Popović, direktor Instituta, a pozdravni govor održao je ministar za nauku Aleksandar Popović, koji je istakao veliki značaj fizike kao fundamentalne nauke. Usledila su predavanja najistaknutijih domaćih istraživača, koji su prisutnima predstavili glavna dostignuća fizike XX veka, s posebnim osvrtom na rezultate do kojih su došli naučnici iz naše zemlje. Posebnu pažnju učesnika konferencije izazvala je lekcija o neravnotežnoj plazmi i revoluciji u informatici, koju je održao prof. dr Zoran Petrović, ovogodišnji lauerat nagrade „Marko V. Jarić“, prestižnog priznanja koje fizičari nazivaju „srpski Nobel“.

Pariska veza: „Ova konferencija je početak obeležavanja Međunarodne godine fizike u našoj zemlji“, objašnjava za „Vreme“ prof. dr Ilija Savić, predsednik Društva fizičara Srbije (DFS), i pravi analogiju sa konferencijom u Parizu kojom je zvanično započelo obeležavanje godine fizike na svetskom nivou. Konferencija „Physics for Tomorow“ u Parizu održana je od 13. do 15. jaunara, a na njoj su učešće uzele delegacije iz gotovo svih zemalja sveta. Među učesnicima bili su i predstavnici SCG, uglavnom mladi fizičari sa Instituta za fiziku i Fizičkog fakulteta. Zanimljivo je da se među predavačima na pariskoj konferenciji nalazilo šest dobitnika Nobelove nagrade iz fizike. Međunarodna godina fizike obeležava se povodom stogodišnjice „čudotvorne’ 1905.“ u kojoj je Albert Ajnštajn došao do otkrića koja su promenila dotadašnji pogled na svet i, objavio pet naučnih radova iz tri različite oblasti fizike – za samo nekoliko meseci. Manifestacijama koje su organizovane tokom godine fizike odaje se priznanje najpopularnijem naučniku svih vremena, ali se istovremeno promoviše i popularizuje fizika. Evropsko društvo fizičara (EPS) pokrenulo je još 2002. godine inicijativu da se 2005. proglasi Međunarodnom godinom fizike. Njihov predlog je dobio podršku Međunarodnog udruženja za čistu i primenjenu fiziku (IUPAP), a potom i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO). Rezolucijom 58/293, Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je u junu 2004. godine odluku o proglašenju 2005. Međunarodnom godinom fizike. Na konferenciji „Trijumf fizike XX veka“ predstavljeno je koliko je značajnu ulogu fizika imala tokom XX veka, utičući na svakodnevni život. Mišljenje većine je da će u novom veku taj uticaj biti i veći.

KUĆA FIZIKE: Ugledajući se na neke evropske zemlje gde su pokrovitelji lokalnih manifestacija predsednici i premijeri vlada, Društvo fizičara Srbije pokrenulo je inicijativu da i naša država podrži fizičare u organizaciji Međunarodne godine fizike. Tako se organizaciji pridružila i Vlada Republike Srbije. Prema prvobitnoj najavi, predsednik Vlade je kao predsednik Nacionalnog odbora za obeležavanje godine fizike trebalo i da otvori konferenciju, ali se to nije dogodilo. Branislav Cvetković sa Instituta za fiziku kaže da će, osim ove konferencije, Institut za fiziku zajedno sa Fizičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu učestvovati u nekoliko manifestacija koje će biti organizovane do kraja godine. Kao institucija istraživačkog karaktera, Institut je najvažnija kuća fizike u Srbiji. Osnovalo ga je 1961. godine nekoliko mladih istraživača s Odeljenja za fiziku Univerziteta u Beogradu, koje se nalazilo u okviru tadašnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta. Kao jedan od univerzitetskih instituta, tokom narednih decenija razvio se u jednu od najplodnijih naučnih ustanova u Srbiji. U novu, prostranu zgradu na zemunskoj obali Dunava, Institut se preselio 1983. Danas u okviru pet istraživačkih centara Institut zapošljava više od sto profesionalnih naučnih radnika. Vrata su otvorena i mladim istraživačima. Na Institutu za fiziku obrazuje se više od trideset diplomiranih fizičara, koji u ovdašnjim laboratorijama pripremaju svoje magistarske i doktorske radove. Institut pomaže Društvu fizičara Srbije u organizaciji školskih takmičenja i izdavanju lista „Mladi fizičar“, a sarađuje i sa Istraživačkom stanicom Petnica, tako da pojedini polaznici petničkog programa fizike svoje srednjoškolske istraživačke projekte rade na Institutu. Zato se ovde posebna pažnja pridaje programu „Otkrivamo talente za fiziku“, jednoj od međunarodnih akcija povodom godine fizike. Uz sve to, Institut za fiziku je jedna od retkih domaćih ustanova koja sa uspehom održava čvrste veze sa svetom. Veliki broj saradnika Instituta radi u inostranstvu, a mnogi naučni projekti realizuju se u saradnji sa svetskim laboratorijama. Zato se može i pronaći izvesna simbolika u tome što je najvažnija domaća fizičarska ustanova izgrađena na zemunskoj obali Dunava – na mestu na kome se nekada nalazio rimski Limes, antička granica između civilizacije i divljine. Sada na toj granici stoji Institut za fiziku.