Sve je počelo pre deset godina od lepog sećanja na dečju igru u kojoj latice cveta odgovaraju na pitanja da li me voli ili ne, da bi preraslo u međunarodni projekat i izložbu koji jubilarni rođendan obeležavaju upravo sad, u Beogradu
Međunarodna izložba ilustracija “Voli me, ne voli me” u Domu kulture Studentski grad u Beogradu počela je od lepog sećanja na istoimenu dečju igru.
Pokrenula ga je književnica iz Zagreba, Beograđanka Ana Đokić, tako što je 2012. godine pozvala 14 hrvatskih ilustratora da svojim jezikom opišu šta je za njih “Voli me, ne voli me”, igra otkidanja latica ne bi li se odgonetnulo da li me voli ili ne onaj ko me zanima, i da te svoje radove pokažu na izložbi u Zagrebu. Danas, deset godina kasnije, u Beogradu izlaže 124 umetnika. Pomenimo samo domaćine: Ana Petrović, Bob Živković, Ana Momčilović, Bojana Sinđić i Stefan Jeremić.
Posle izložbe u Zagrebu “mislila sam da je to kraj priče”, kaže za “Vreme” Ana Đokić.
“Sticajem okolnosti, imali smo priliku da naredne godine postavimo izložbu u Sarajevu, pa smo se dosetili da pozovemo bosanskohercegovačke autore da se priključe projektu. Otvaranje je bilo veličanstveno! Mislim da je čak 300 ljudi videlo izložbu samo prve večeri. To nikad ni ranije ni kasnije nisam doživela!
U Kopenhagenu nam se priključila grupa multikulturalnih umetnika sa svih strana sveta, slično je bilo i u Austriji. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima nismo mogli da izlažemo radove na kojima je bilo i najmanjih naznaka golotinje, ali nismo pravili problem zbog toga. Prihvatili smo i to kao deo ove ‘voli me, ne voli me’ priče.”
Najčešće asocijacije povodom naslova projekta su dečja igra i ljubavni odnos, pa je na izložbi ova potonja tema i najzastupljenija. “Neki od autora su se osvrnuli i na odnos roditelj-dete ili čovek- priroda”, priča za “Vreme” Ana Đokić i dodaje da je “jedan od komentara posetilaca u Beogradu bio da je dijapazon ‘ne voli me’ likovnih rešenja mnogo različitiji od onog ‘voli me’. Izgleda da svi mi na sličan način doživljavamo stanje ljubavi, a svako od nas potpuno različito oseća stanje ne-ljubavi”.
Očekivalo bi se da mesto stanovanja određuje umetnikov pristup ovoj temi, da autori iz, na primer, Emirata, drugačije pričaju o ljubavi i ne-ljubavi od kolega iz Slovenije. Ana Đokić ocenjuje da “ljubavna tematika, bilo da se odnosi na romantičnu ljubav, ljubav prema porodici ili prirodi, nadilazi svaku teritorijalnu podelu. Ne bih rekla da doživljaj ljubavi zavisi od države u kojoj živimo. Možda samo o nekim vidovima ljubavi ne pričamo javno ako smo rođeni u zemlji u kojoj se o romantičnoj ljubavi ne govori izvan četiri zida, kao u Emiratima. U drugim zemljama se, naprotiv, govori javno i o ljubavi i o seksualnom opredeljenju, što možemo da vidimo najpre u radovima autora iz Austrije i Danske. Neki autori su s humorom pristupili temi, najviše ih je iz Hrvatske, dok se u većini radova autora iz Bosne i Hercegovine oseća onaj čuveni bosanski sevdah”.
U kontekstu aktuelnih dešavanja u regionu, naziv projekta i izložbe je neverovatno primenljiv na odnose među državljanima pređašnjih jugoslovenskih republika. Ana Đokić, međutim, kaže da nije imala na umu i taj aspekt svoje teme i da joj je “najvažnije da se izložba širi i da gostuje u različitim državama bez obzira u kakvim su te države međusobnim političkim ili verskim ili kulturološkim odnosima. Izložba ‘Voli me, ne voli me’ priča o ljubavi, nadilazi sve te ne voli/ voli političke igre. Nakon Beograda putujemo u Iran, i to u Teheran i Isfahan, zatim u Crnu Goru i u Litvu. Ljubav i umetnici ne poznaju i ne priznaju granice. Mi svi, prvenstveno, imamo pravo da se volimo. O tome ova izložba priča”.
Jedinici Crnogorac koji se trenutno nalazi na listi najtraženijih begunaca Evropske unije je Radoje Zvicer, vođa kavačkog klana iz Kotora. Osumnjičen je, pored ostalog, za šverc 83 kilograma kokaina u Austriju
Jedan od principa nadrealizma, Das Unheimliche, prisutan je u svakodnevnom životu i danas, sto godina nakon nastanka tog velikog pokreta
Deluje da se radi o procesima kojima će žene, u bližoj budućnosti, preuzeti od muškaraca dominantni položaj, prvo u ekonomskoj sferi, a onda i u porodici i društvu. Poslednji bastion muške prevlasti – politička vlast, brani se svim sredstvima. Ali, Mesec se vraća, odatle i tolika drama
Od mesta za roštiljane uz reku, preko tehno žurki, pa do trubača- beogradski splavovi nudili su za svakoga po nešto. O istoriji splavarskog života u Beogradu, pisao je britanski portal Gardijan
Rekreativno igranje fudbala i basketa posle tridesete godine je super ideja – ako hoćeš da ti puknu Ahilova tetiva ili ligamenti kolena, kaže ortoped Nikola Bogosavljević
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
