foto: jvp beogradvode
Tokom prošle godine, svaki treći dan u Beogradu protekao je u režimu odbrane od poplava. Građani su, u međuvremenu, normalno živeli, odlazili na posao, šetali, prelazili mostove i uopšte, jedina bujica sa kojom su se svakodnevno borili bila je reka automobila koja zakrčuje gradske ulice.
Za to vreme, radnici JVP „Beogradvode“ ratovali su sa beogradskim rekama čak trećinu dana tokom 2010. Ova zaštita se uobičajeno vrši hidrograđevinskim radovima i merama, koji uključuju mere pasivne i aktivne zaštite. „Nažalost, nemoguće je smanjiti broj dana, jer on zavisi od klimatskih uslova i ‘nepredvidive’ ćudi prirode“, kaže za „Vreme“ Ivan Karić, rukovodilac odbrane od poplava za grad Beograd 2009-2010. i savetnik generalnog direktora JVP „Beogradvode“.
„Mi zahvaljujući Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije možemo samo da pratimo porast vodostaja u uzvodnim delovima toka Dunava, Save, Kolubare i da pravovremeno delujemo. Često smo prinuđeni da preventivno zatvaramo propuste, obezbeđujemo slaba mesta, postavljamo vreće sa peskom, ‘šandor grede’ i uvodimo specijalizovanu mehanizaciju“, objašnjava Karić.
Ispod grada još postoji čitav vodeni organizam – Beograd leži na dve velike reke, njihovim protokama i više od stotinu bujičnih tokova. Kad se ova mreža razbudi, počinje bitka koja se odvija daleko od očiju javnosti. U suprotnom, kad reke počnu da ugrožavaju funkcionisanje grada, bitka je već izgubljena. „Nekada se i sami pitamo kako izdržimo takve napore. Pitanje je da li je lakše braniti naše sugrađane od poplave u dužem vremenskom periodu od voda srednje visokog nivoa ili u kraćem vremenu braniti se od vrlo visokih voda“, kaže Karić.
U domenu komunalne delatnosti u Beogradu postoji više od deset komunalnih preduzeća koje brinu o gradskim vodama. Nema integralnog upravljanja, pa nesinhronizovane aktivnosti ponekad dovode do pogoršanja stanja u ovoj oblasti. Međutim, kad je reč o upravljanju režimom voda, situacija je jasnija – u poslednjih tri godine ona je u nadležnosti Javnog vodoprivrednog preduzeća „Beogradvode“. Ovo gradsko preduzeće zapošljava 175 ljudi, a od 2008. aktivno radi na podizanju stručnog i tehničkog kapaciteta – nabavilo je novu mehanizaciju, osnovana je služba Hitnih intervencija, a kako kažu „uvode nove tehnike i princip integralnog upravljanja i maksimalne predostrožnosti u zaštiti od štetnog dejstva voda, zaštiti voda i zaštiti životne sredine“.
(mapa je u foto galeriji)
Beograd leži na vodi. Polovinu teritorije grada Beograda, od oko 3000 kvadratnih kilometara, zauzima površina slivnog područja koja pokriva čak 150.000 hektara zemljišta. Na tom terenu prostire se hidrografska mreža koja je vrlo razgranata i heterogena po svojstvima. Na dužini od čak 80 kilometara kroz grad protiče druga po veličini reka u Evropi, Dunav, dok se Sava proteže na dužini oko 60 kilometara. U granicama Generalnog plana, te dužine su nešto kraće – za Dunav 50 km, a za Savu 24 km. Pored dveju velikih reka, na teritoriji grada teče i veći broj desnih pritoke Save. Među njima je po prostoru i takozvanoj vodnosti najveća reka Kolubara, čije ukupno slivno područje iznosi oko 3600 kvadratnih kilometara.
Druga po značaju je Topčiderska reka koja, zajedno sa svojom pritokom Belom rekom, prolazi kroz industrijske zone grada. Ostale desne pritoke Save i Dunava imaju uglavnom bujični karakter. Na levoj obali Save i Dunava ima manje prirodnih rečnih tokova. Nekadašnji vodni tokovi (Galovica, Vicelj, Kalovita i Sibnica) na ovom prostoru danas su postali deo melioracionog sistema čije se vode preko crpnih stanica prepumpavaju u Dunav i Savu. Kako kažu u JVP „Beogradvode“, prioritetan zadatak na celoj mreži, s obzirom na gustu naseljenost i vrednost dobara u branjenom području, uvek predstavlja zaštita novobeogradsko-zemunske kasete i desne obale Save.
Gradovi se od visokih vodostaja štite na dva načina: pasivno – regulacijom rečnog korita i izgradnjom kejskih zidova i nasipa, ili aktivno – merama akumulacije i retenzije. U Beogradu su radovi pasivne zaštite znatno zastupljeniji od aktivnih mera. Verovali ili ne, dužina kanalske mreže koja je prokopana kroz Beograd iznosi čak 2000 kilometara. Sistem nasipa i obaloutvrda je takođe imponzantan. Na teritoriji grada se nalazi čak 530 kilometara odbrambenih nasipa. Pored toga, na više tačaka, u gradu radi čak 29 crpnih stanica od kojih su pet reverzibilne. Njihov ukupan kapacitet je 116 kubnih metara vode u sekundi. Ovaj sistem je uglavnom izgrađen od 1972. do 1989. kad je izveden najveći obim radova na uređenju vodotoka i zaštiti od poplava. Posle 1989. godine nastupio je period restriktivnih ulaganja i u ovu oblast vodoprivrede, tako da je do 1995. godine izgrađeno samo 210 m obaloutvrde, nasipa u dužini od 3,5 km, a pritoke Save su regulisane na dužini od 1,6 km. Novi zamajac u održavanju sistema zaštite se javlja tek nakon 2007. godine.
Jedan od najpoznatijih programa Radio Beograda svojevremeno je bio Izveštaj o vodostaju. Ravan glas spikera koji čita kote, mesta i imena reka starije sugrađane i danas podseća na prošla vremena, kad se na prirodu u kojoj je grad smešten mnogo više obraćala pažnja. Međutim, beogradske vode su i dalje tu – one opasuju grad i plivaju ispod njega. Kako kažu u JVP „Beogradvode“, „najveće potrebe za odvodnjavanjem javljaju se u periodu mart–april, kada dolazi do prevlaživanja zemljišta pod dominantnim uticajem padavina“. Na prostoru koji je pod uticajem uspora hidroelektrane „Đerdap“ taj period je znatno duži. Sa druge strane, tokom letnjih meseci, od jula do avgusta, događa se sasvim suprotno, umesto viška, u zemljištu se javlja deficit vlage. U tom periodu neophodno je sprovoditi navodnjavanje – u prosečnoj godini na ovaj način treba do 300 mm vode.
Zbog izgradnje hidroelektrane „Đerdap“, nivo voda u Beogradu nije prirodan. HE „Đerdap I“ izaziva uspor, tako da Dunav i Sava na području Beograda imaju izmenjeni režim nivoa vode. Ovi izmenjeni uslovi osećaju se i na pritokama, uglavnom u zoni njihovog ušća. No, ispostavlja se da je uticaj Đerdapa najznačajniji u domenu malih voda, tako da u zoni ušća Save u Dunav povišenje nivoa može da bude oko dva metra. Međutim, povišenje Dunava se smanjuje sa porastom proticaja, tako da je pri velikim vodama zanemarljiv. Međutim, „Đerdap“ nije jedini koji utiče na režim beogradskih voda – režimi brojnih drugih vodotoka izmenjeni su čovekovim delovanjem, najčešće zbog intenzivne urbanizacije prostora – izgradnjom pregrada, regulacijom, izmenom trasa ili uvođenjem vodotoka u zatvorene kolektorske sisteme.
U Beogradu je jutros pao prvi sneg ove sezone, dok meteorolozi najavljuju hladnije vreme i mešovite padavine u većem delu zemlje. Tokom dana očekuju se kiša, susnežica i povremeni sneg, uz temperature od 1 do 4 stepena u glavnom gradu
Agata Kristi nije volela neuredna ubistva – scene zločina iz njenih knjiga nisu uključivale prosute mozgove ili krvave zidove – sve je bilo čisto, belo i uredno. Za takve scene bilo je neophodno perfektno poznavanje lekova
Pouzdano se zna da su i stari Rimljani zagađivali životnu sredinu. Olovo su, na primer, koristili čak i za pravljenje dečjih igračaka. Da li ta informacija treba da nas uteši ili zabrine
Tim antropologa i forenzičara, predvođen Natašom Šarkić, uspešno je rekonstruisao lica boraca čije su lobanje ugrađene u Ćele-kulu, donoseći do sada najprecizniji uvid u fizionomiju učesnika Boja na Čegru
Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović prekršio je odredbe zakona o javnim funkcionerima jer nije prijavio vrednu kolekciju satova. ASK procenjuje da kolekcija vredi oko 200.000 evra i odbacuje tvrdnje da su satovi pokloni iz ranijih godina
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
