„U stan klijenta ulazim zajedno s devojkom i diskretno osmatram da li je sve u redu. U stanu ne sme da bude više osoba jer tada mogu da se iživljavaju nad devojkom. Prema gazdinim upustvima, u takvim slučajevima treba da izađemo iz stana, a ako neko pokuša silom da zadrži devojku, ja tu ništa ne treba da radim. Meni je gazda rekao da ne brinem za bezbednost devojke jer se time bave njegovi ljudi“, objašnjava sagovornik
„Po jednoj vožnji dobijam deset eura, a sam snosim troškove benzina i amortizacije kola“, kaže dvadesettrogodišnji mladić koji radi kao vozač u jednoj beogradskoj agenciji za „poslovnu pratnju“ – znate već na šta se misli. „Zarada nije loša, zavisi od obima posla. Nekad imam svega jednu vožnju dnevno, ali ima dana kad ne izlazim iz kola. Ne vodim preciznu evidenciju o zaradi, ali imam dovoljno za sve svoje potrebe.“
Jedan telefonski poziv i devojka je pred vratima klijenta za manje od pola sata, objašnjava sagovornik. Da bi devojka stigla na adresu klijenta, neke agencije koriste taksi, dok druge angažuju svoje vozače koji ujedno i naplaćuju uslugu. Ovde je reč o drugom slučaju.
„Posao nije nimalo lak jer praktično nema radnog vremena“, nastavlja ovaj vozač. „Radi se po pozivu, često i usred noći. Dobra okolnost je u tome što ne moram da sedim u agenciji jer uglavnom sa sekretaricom komuniciram mobilnim telefonom.“
U poslu vozi svoj automobil, što je uz pouzdanu preporuku bio uslov da počne da radi.
Ovaj mladić kaže da je za ovakav posao dovoljno zakupiti stan s telefonskom linijom i objaviti dva oglasa u novinama. Jedan u kojem se devojkama obećava velika i laka zarada i drugi kojim agencija te iste devojke nudi na tržištu. Postoje i agencije koje rade sa svega dve-tri devojke.
„Njihove gazde obično imaju kriminalnu prošlost“, tvrdi sagovornik „Vremena“ i dodaje da „svako ne može da se bavi tim biznisom“.
„Moj gazda ima dosta uticajnih prijatelja, pa i među policajcima koji znaju čime se bavi. Često navrate u agenciju na kafu, pitaju da li nam nešto treba, a ponekad nekog od njih odbacim i do kuće.“
ZAŠTITA I KORISNICI: Kad klijent pozove agenciju i na preporuku sekretarice „odabere“ devojku, od njega se obično traži da, pored adrese, ostavi i broj telefona. Na taj način se proverava autentičnost podataka koje je dala mušterija i eliminiše se mogućnost lažnih poziva. Sekretarica zatim poziva odabranu devojku, koja mora da bude spremna u najkraćem roku. Klijentima se obično kaže da će devojka u njihovom stanu biti najkasnije za pola sata, sem ukoliko je u pitanju gradska periferija. U tom slučaju rok za „isporuku“ je malo duži. Neki „sastanci“ se ugovaraju i unapred, ali samo ako su u pitanju stalne mušterije.
„U stan klijenta ulazim zajedno s devojkom i diskretno osmatram da li je sve u redu. U stanu ne sme da bude više osoba jer tada mogu da se iživljavaju nad devojkom. Prema gazdinim upustvima, u takvim slučajevima treba da izađemo iz stana, a ako neko pokuša silom da zadrži devojku, ja tu ništa ne treba da radim. Meni je gazda rekao da ne brinem za bezbednost devojke jer se time bave njegovi ljudi“, objašnjava sagovornik.
Sve agencije za poslovnu pratnju ističu da devojke uživaju njihovu zaštitu. Međutim, u praksi se to svodi na pretpostavku da joj klijent neće nauditi ako zna da agencija ima njegove podatke. Ako se to ipak dogodi (a primeri su retki), gazdini ljudi se zaista „pobrinu“ za takvu mušteriju, što devojci baš i ne pruža neku satisfakciju.
KORISNICI USLUGA: „Klijenti kod kojih sam vozio devojke pripadaju najrazličitijim tipovima ljudi. Napaljeni klinci, oženjeni porodični ljudi koji za takve prilike najčešće iznajmljuju hotelske sobe, matorci pred penzijom, nema šta nisam video. Jednom je klijent bio stariji profesor iz unutrašnjosti koji nije ni pipnuo devojku, a bila je s njim puna dva sata. Hteo je čovek samo da priča. Devojka mi je posle rekla da joj odavno nije bilo zabavnije na poslu“, priča nam mladić pred kojim devojke iz agencije nemaju mnogo tajni.
„Posle obavljenog posla“, nastavlja sagovornik, „devojke prvu cigaru pale tek u kolima, malo se opuste i priča sama krene. Pričaju mi bukvalno sve. Od toga kakav je bio klijent u krevetu i šta je sve tražio od nje, pa sve do najškakljivijih detalja. Jednostavno, imaju potrebu da sve to nekom ispričaju, a ja ionako znam njihovu najveću tajnu. U početku su bile nepoverljive prema meni, a sad je naš odnos mnogo opušteniji. Naravno, ni s jednom od njih se ne družim van posla. Uostalom, ovo što radim i nije neka prilika za sklapanje novih prijateljstava. Ni za mene, ni za njih“, zaključuje momak koji, vozeći prostitutke, mesečno zarađuje više od dve profesorske plate.
SEKRETARICA: O tome kako izgleda biti sekretarica u agenciji za poslovnu pratnju, razgovarali smo s dvadesetčetvorogodišnjom devojkom koja se ovim poslom bavi već dve godine.
„Agencija u kojoj radim nije nikad bila prijavljena. Vlasnik ima dvadeset devet godina i najstariji je u agenciji. Posao sekretarice je da se javlja na telefon i da ubedi mušterije da ima baš ono što on traži“, govori sagovornica. Za ovu agenciju radi tridesetak devojaka i, prema rečima sekretarice, samo tri ili četiri izgledaju dobro.
„Sve ostale su ‘krševi’ i zovem ih samo kad baš moram, inače se trudim da ih izbegnem. Ima devojaka koje nikada nisam pozvala. Naravno, kada ubeđujem mušteriju, one znatno bolje izgledaju nego što je to zaista slučaj“, objašnjava ova sekretarica.
„Mušterije su često iz unutrašnjosti, dolaze na poslovne sastanke pa kad uveče u hotelu nemaju šta da rade, pozovu nas. Ima i puno mladih momaka oko dvadeset godina. Bio je i slučaj da je devojka prevarila momka, pa je za njega iznajmila devojku da mu se oduži. Jednom je potpuno običan muškarac, za koga vam nikada ne bi palo na pamet tako nešto, doneo kompletnu opremu za sado-mazo tretman i tražio da se devojka adekvatno pripremi dok se on ne vrati“, navodi sagovornica.
U agenciji postoje i muškarci koji pružaju usluge i svom i suprotnom polu, ali je potražnja za tim veoma mala.
Za jednu smenu od osam sati obično se uradi nešto više od deset poslova. „Najviše ‘posla’ ima oko ponoći. Onda nastaje zatišje da bi posao ponovo krenuo pred jutro kada se ljudi vraćaju iz grada. „Tokom velikih sportskih takmičenja posao drastično opada, pa tako dok se igraju utakmice na svetskom ili evropskom prvenstvu u fudbalu posla gotovo i da nema. Međutim, telefon počinje da zvoni istog trenutka čim se prenos završi“, ističe sagovornica „Vremena“.
Elizabeta Tenji, Nikola Kojić
